Приказивање постова са ознаком Novosti. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Novosti. Прикажи све постове

недеља, 14. септембар 2014.

НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ О ДЕТЛАКУ

 
 
 
 

У Бањалуци и Дервенти је 12. и 13. септембра одржан научни симпозијум, на тему ‘’КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКИ КОМПЛЕКС ДОЊИ ДЕТЛАК’’. Први дан скуп је одржан у Бањалуци, а други у Дервенти гдје је организована посјета комплексу Доњи Детлак.
Организациони одбор Научног симпозијума „Културно-историјски комплекс Доњи Детлак“ чинили су академици Драго Бранковић, Рајко Кузмановић и Драгољуб Мирјанић, те проф. др Станиша Тутњевић, мр Средоје Новић, мр Слободан Наградић, начелник општине Дервента Милорад Симић и Дражен Богић.
Госте и учеснике симпозијума у Доњем Детлаку је дочекао и поздравио епископ зворничко-тузлански Хризостом.
Организатори овог Научног симпозијума су Академија наука и умјетности РС, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и Општина Дервента.
Члан организационог одбора проф. др Станиша Тутњевић је, говорећи о комплексу Доњи Детлак, изразио наду да ће скуп резултирати зборником радова на основу којег ће та локација бити научно валоризована. Према његовим ријечима, најстарија и најзначајнија у овом комплексу је археолошка локација Амбарине, која потиче из доба сеоба народа од четвртог до шестог вијека нове ере.
Он је додао да је, као друга битна претпоставка о постојању манастира Детлак, чињеница да је у досадашњим ископавањима нађено довољно елемената да се може претпоставити да је ту био манастир.
„Треће је чињеница да је у том селу у периоду од 1550. до 1628. године настао један рукопис, књига која је веома чисто и јасно датирана и прецизирана да припада том подручју. Именован је као Детловачки евхологион и постојање те књиге је најбољи доказ да је ту било жариште неког духовног живота“, рекао је Тутњевић.
Члан Организационог одбора Средоје Новић нагласио је да Доњи Детлак има културни значај, да је то мјесто које је једно вријеме било посјећено, а потом запуштено, те да је група ентузијаста из тог села покренула питање да се том мјесту дефинитивно да културни ниво и освијетли са научног и историјског значаја.
„То нас охрабрује да чинимо корак напријед како бисмо направили и заинтересовали грађанство да је култура изнад нас. Сви који изгубе културни идентитет немају шансу задржати ни национални, ни било који други идентитет“ рекао је Средоје Новић, министар цивилних послова БиХ.
На симпозијуму је разматрано више од двадесет реферата али је у дискусијама и освртима учествовало више од 50 учесника из Републике Српске и Србије.
Симпозијум у Бањалуци ,првог дана је отворио академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а.

Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

понедељак, 01. септембар 2014.

ПРИЈЕДОРСКИ КЊИЖЕВНИ КАРАВАН

Прошлог викенда у Приједору је одржана манифестација ''Приједорски књижевни караван 2014.''
Наиме, за ту прилику а у част и сјећање на Гаврила Принципа , Друштво књижевника ’’Снага ријечи’’ из Приједора, расписало је конкурс на тему ствралаштва о Гаврилу Принципу и након тога објавило зборник одабраних радова.
На овом конкурсу, гдје је пристигло више од 200 радова еминентних писаца и историчара, учествовао је дервентски хроничар и писац, Савко Пећић Песа, чија је  прича ’’У ЛИКУ ПРИНЦИПОВА ДЈЕЛА’’ (Запис на споменику свједочи) уврштена у најужи круг одабраних радова за објављивање у  Зборнику,под називом ’’Приједорски књижевни караван 2о14.’’.
Радове је оцјењивао и прегледао еминетни стручни жири, између којих је радова проглашен и најбољи рад - пјесма, писца из Гацка Ђорђа Дабрачића.
Пећићева прича, као историјско-књижевна реконструкција догађаја убиства дервентског свештеника Ђорђа Петровића на бишњанској ћириној жељезничкој станици 25.12.1914.године, само зато што се борио за  културно просвјетни рад је побудила велики интрес и сврстана у значајно прозно књижевно - историјско остварење у расвјетљавању читаве трагедије Српског народа у Првом свјетском рату.
-------------------------------
Ево објављене приче:
У  ЛИКУ ПРИНЦИПОВА ДЈЕЛА
( Запис на споменику свједочи )

Било је то, давно, прије него што ће се догодити, Први свјетски рат.
Једне недјеље, кад се завршила молитва,поп Ђорђе поздрави вјерни народ и у бесједи рече, да се сви требају Богу молити и слободи надати, јер Бог ће молитве услишити онима који му вјерују.
-Тешка су времена за наш народ дошла. Не смијемо по своме слободно зборити, нити зборовати, јер нам све забрањују и главе због тога скидају.
Јуче ми један трговац у пролазу за Брод исприча, како је неки Гаврило Принцип ''грдно сагријешио'', и извршио атентат на престолонасљедника Фердинанда и принцезу у Сарајеву. О томе вам ништа више не могу рећи, али хоћу напоменути да се чувате браћо, како себе , тако свог ближњег.
Народ се разишао и успут гунђао, што се то десило и што се тако страшно може догодити, кад поп Ђорђе на слогу позива. Чинио је то и до сада али не овако с посебним говором и љубављу,пазећи што ће рећи пробирајући ријечи, као да дјецу своју тјеши и моли да буду добра.
У црквеној порти остаде десетак младих људи. Дође поп Ђорђе , поздрави се са свима и пожели добро здравље.
- Ех, јесу ли сви ту, погледа и одмах примијети, да нема Алексе и Димитрије.
- Они су јуче отишли до Београда да виде нешто око студија, прозбори Митар.
- Нека, нека , неке  ствари можемо и без њих,а они ће касније сазнати, чуће што се и тамо комеша, па ће и нама пренијети, рече поп, те настави причу о атентату, који се десио у Сарајеву и о томе се свакојаке приче препричавају, како Аустроугари за све криве и  како је то дјело Србије и да је Србија притиснута ултиматумом.
- Морамо браћо бити спремни, може и рата бити, јер се велика сила наметнула на наш народ,а ми из Босне  мораћемо на браћу ударати, Боже ме сачувај, причао је поп Ђорђе.
Није пропустио прилику да каже да је лично познавао тог Гаврила Принципа и од њега научио много добрих поука,а посебно како треба све чинити у свом народу да се просвјетно уздиже.
- Што ћемо са оволиком омладином ? Чули да се негдје окупљамо и бесједе правимо, па и они хоће некако да се прикључе. Мислим да их  има више од  двадесет. Добри млади момци од угледних српских породица, неки су на школама, неки већ уче занате и трговину. Одушевљени су Гавриловим подвигом и јунаштвом, обавијести Коста присутне.
- Ако, ако , кад дође вријеме за то, за сада ћемо их ангажовати у Српском културном друштву ’’Змај’’,а ти Коста си тамо, па припази на њих, нека су на окупу, никоме ни ријечи о свему што се договарамо, немој говорити док не буде вријеме за то,а биће Богами, много потребе за свима, нагласио је поп Ђорђе да сви чују.
Иза црквене порте привукао се неки
''Џгоњо'', тако су га звали, а волио је да све чује и често разговоре прислушкује. Био је, онако мало, како то народ каже, суманут, и не баш сав свој. Тако он све у своје уши прими и запамти, о чему су поп и омладинци разговарали. Чим, сусретну баба Љубицу, похвали се, што је све чуо. А баба Љубица, је била способна за преношење брзих вијести у вароши. Ко нешто није знао у  вароши, знала је баба Љубица. Брже боље па у прву кафану да се похвали, за талир пића, исприча ,што је са омладином у црквеној порти поп Ђорђо договарао.
Слушао то Мехмед, те се извуче из кафане и одмах жандарима пренесе.
Пред ноћ, док је још падао мрак и лампе се палиле,опколише жандари црквени дом и ухапсише попа Ђорђа. Попадија Ђука у вриску и плачу не успједе ни да се поздрави.
Много дана су га мучили, али ништа од њега нису извукли и сазнали. Једног јутра, поведоше га на жељезничку станицу на Доњој Бишњи, да га отправе до Добоја.
Ту га,  да народ присутни види, претукоше, пушчаним кунадицима, удрајући ногама са цокулама по бедрима , а он је све мучки подносио и од болова јечао да је далеко одјекивало низ Бишњанску долину. Пошто поп не хтједе да се у  вагон телећак попне, у Добој на путовање и апсану крене, још више су насртали на њега и утркивали, ко ће јаче задати ударац по слабинама. А онда на очи свих присутних који све у страху посматраше,а  не смједоше да било што прозборе, док је на шинама изломљен и сав крвав лежао, један жандар му принесе цијев од пушке на потиљак и без трунке и гриже савјести уби.
- Ето ти попе, кад власт царску не слушаш, узвикну својским језиком, жанадар Ђуро Амбрела и крваве руке обриса о умрљану униформу.
- Браћо погуби овај свога и нашег попа, проговори тихо неко из групе путника, који се спремаше да уђу на ћирине вагоне и продуже пут до Добоја. Страх је захватио ускомешану масу народа, неки су се крстили, Богу молили, неки сузе брисали, без обзира које вјере бијаху.
Зато је поп Ђорђе народу говорио да се држи свог ближњег, јер зла времана долазе,а није знао да ће баш он бити прва жртва те зле судбине.
У доба Аустро-угарске монархије и њене владевине у Босни и Херцеговини, није баш лако било бити Србин и бавити се просвјетитељским радом.Сви људи, који су покушавали да свој народ организују, како не би били заборављени од самих себе, били су прогањани, стављани у затворе и мучени.
Доста је таквих примјера, али неки који нису допрли у јавност тако баш гласно остали су заборављени, о њима нико ништа није ни записао, нити више има свједока о томе да причају.                    
Свака средина има своју прошлост, значајне људе, који су нешто значили у неком временском периоду, или су нешто чинили и у насљедство сљедећим генерацијама остављали. Посебно се ту могу сврстати људи ,који су се за правду и  слободу свог народа, за живота борили и свој живот жртвовали за своје нацонални иденетитет и  своју православну вјеру.
У младим људима је младалачка крв кључала кроз тијело и јуначили су се, те често поредили са Гаврилом Принципом. Била је тада част бити спреман дати свој млади живот за идеале, не питајући за славу и личну будућност.
- Ма Ратко брате , од куда та прича о попу Ђорђу,а у граду о томе нико ништа не знаде.Па причао ми дјед,а њему његов ћаћа, да је тако било,а ми смо поред пруге живјели, близу Бишњанске станице. Још ми је рекао да је мој прадједа попа сахранио у оближњи шумарак,а онда су кости пренијели у православно гробље, и споменик подигли, па зар ви о томе никада ништа нисте чули, запитао се Ратко.
Оно што није записано да други знају и прочитају,тешко да ће се нешто и знати о нашој прошлости.Ипак,споменици много говоре и записи на њима,а њих је много расијано по гробљима. Неке од њих неко још увијек  добро чува, док су други у траву и трње зарасли,а на њима је у неколико ријечи читава историја записана.
- Ех, кад попијемо ове кафе,идемо на гробље да тај споменик пронађемо, рече Илија. Прихватише његов приједлог и одмах скочише и заједно кренуше на православно гробље.
Нису много тражили. Брзо су на  једном споменику прочитали уклесана слова, што је била за многе неиспричана трагична прича, коју Срби не би требали никада заборавити.
''Овдје почива свештеник Ђорђе Петровић из Осјечана рођ.1877.год. 14.7. у Хргама.Прогоњен од полицијско Аустроугарских власти за свој национално културни-просвјетни рад би убијен као таоц 25.12.1914.године на Доњој Бишњи''.
У свега неколико ријечи читава једна историјска читанка о забранама и бављењу културним радом. Бијеше то у години кад ће започети Први свјетски рат и кад се Гаврило Принцип, борио за идентитет у свом народу, као младобосанац, показујући пут буђења националне свијести о слободном животу без тираније туђинаца.
Ове године се обиљежава 100 година од тог рата, који је за Србе значио само страдања, као и овог младог свештеника, па је добро да се барем мало присјетимо и тих времена. Зато је ова прича о Ђорђу Петровићу велика и треба ју испричати, знајући да у вријеме Гаврила Принципа , није било само једно слово или име, него читава једна плеада младих људи, који су слиједили идеје слободе у којој ће моћи слободно да пишу, своју историју изучавају, и свој национални идентитет слободно изговарају.
За 37 година, колико је овај свештеник живио много је задужио српски род и Дервенћане, да му се име не заборави.
Зато написах ову причу, као мој дуг према том младом човјеку и свештенику, који би прогањан и убијен од полицијско Аустроугарских власти, само зато што се борио за слободу културно-просвјетног рада у свом народу.

Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

четвртак, 12. децембар 2013.

ДЕТЛАЧКИ ЕВХОЛОГИОН

О Евхологиону ће говорити : Академик Станиша Тутњевић,протојереј - ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић и мг Војислав Новић.

by Савко Пећић Песа

петак, 23. август 2013.

пасош

 
 
Ко посједује овај пасош, може у књижевну државу Алеја Бреза ! Ја то већ имам од дјетињства, само није било тада пасоша.Пјесник Марко Ружичић сотвори ову државу у свом селу Гнионици на радост и чланство свима који хоће да се држе устава и закона књижевног стваралаштва ове посебне и јединствене државе.
Па пјесници, књижевници, изволите и обезбиједите себи пролаз у Алеју Бреза !

Текст и фотоси:  by Савко Пећић Песа

петак, 14. јун 2013.

устоличење владике

Новоизабрани епископ Епархије зворничко-тузланске, Његово Преосвештенство Епископ Г. Хризостом, биће свечано устоличен у трон епископа зворничко-тузланских 13. јула 2013. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини.
Чин устоличења обавиће Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, а у присуству највиших званичника Републике Српске, Србије и Босне и Херцеговине.

У недјељу, 14. јула 2013. године, Епископ зворничко-тузлански Г. Хризостом, служиће у Саборном храму у Тузли Свету Архијерејску Литургију, гдје ће бити уведен у трон епископа зворничко-тузланских.



by Savko Pećić Pesa

субота, 20. април 2013.

коначиште

 
 
Код манастира Покрова пресвете Богородице у Доњпој Бишњи гради се домаћинска зграда са великим конаком.Зграда је дугачка 40 а широка 15 метара. Градњу финансира ктитор манастира Ратко Ђекић с породицом, који живи и ради у Калфорнији уз помоћ општине Дервента.У згради ће се моћи смјестити све потребштине манастира, алати, машине и друго,а на спрату ће бити велика гостинска сала,те у поткровљу коначишта.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

понедељак, 08. октобар 2012.

вода за школу


Појезна
Бунар за школу и омладину

У дворишту појежанске школе, на дубини од око 14 метра пронађена је вода, па је одлучено да се направи бунар, како би се вода користила за потребе школе и омладине,која се бави спортом.
- И поред тога што школа има воду у својим просторијама, бунар је од велике важности, зато што ће се питка вода моћи користити за вањску употребу,а поготово за омладину, која се бави спортом, каже директор Основне школе Ђорђо Панзаловић из Осиње, Стојан Давогић.
За сада ће воду из бунара користити поред школе и омладина за потребе спортских екипа, јер се у непосредној близини налази асфалтирано игралиште за мали фудбал,кошарку,одбојку и рукомет.
Бушење бунара кошта око 4,5 хиљада марака, што ће обезбиједити школа,  док ће за потпуно уређење и завршетак бунара, те постављање ванских тушева требати обезбиједити још најмање толико средстава.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

понедељак, 17. септембар 2012.

гостовања


Вихораши у Инђији
Више од 800 пјесника из читавог свијета учествовало је на  23.међународном  конкурсу да би било заступљено у Зборнику пјесама ''Гарави сокак'' , који се одражава у Инђији у организацији Књижевни клуба ''Мика Антић'' из истоименог града.Ова пјесничка манифестација је посвећена познатом пјеснику и писцу ''Плавог чуперка'' Мики Антићу.
Од 800 пјесника и више од 2400 пјесама за зборник ''Гарави сокак'' одабрано је и објављено 296 пјесама,а међу којима су и пјесме дервентских аутора, чланова ''Вихора'': Вере Ратковац, Алекснадре Мариловић, Савка Пећића Песе , Славке Покрајаца и Ненада Симића.
Сусрет пјесника је одржан прошлог викенда, на коме су присуствовали пјесници из Дервенте, Вера Ратковац, Савко Пећић Песа и Славко Покрајац.
Сваком пјеснику који је заступљен у зборнику и присуствовао на 23.међународним сусретима пјесника у Инђији додијељен је зборник и повеља о учешћу на сусретима ''Гарави сокак 2012.''
Интресантно је напоменути да је за књигу корице илустровао пјесник, Дервенћанин Мајо Даниловић, који сада живи у Београду , а стални је учесник на овим сусретима.
Одлазак пјесника у Инђију је помгао начелник општине Дервента Милорад Симић.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

петак, 09. децембар 2011.

волим природу

„Гдје год нађеш 
згодно мјесто 
ту дрво посади“ 
 Змај
Центар за локални и регионални развој Дервента у оквиру пројекта „Еко-знањем за чистије и зеленије школе у Дервенти“ у сарадњи са дервентским основним школама организовао је акцију уређења и озелењавања школских дворишта.
Прдходне припремне активности су пропраћене предавањима у школама.
На дан 9.12.2011.године централна манифестација озелењавања и уређења школског дворишта одржана је у Основној школи ''19.април'' Дервента, подручна школа Агићи.
Ова акција одржана је под називом : „Гдје год нађеш згодно мјесто ту дрво посади“.
Након одржаног школског часа о очувању природе и познавању садње дрвећа, његовом значају, ученици ове школе су извели културно забавни програм ,а потом  засадили око школе више од 150 садница разног украсног биља, шибља и дрвећа.
За потребе провођења еко акција ЦЕЛОР је обезбиједио квалитетан садни материјал.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

недеља, 16. јануар 2011.

необично


Прољеће и зима заједно

 
 

Неуобичајено, високе темпратуре за ове јанураске дане , Љета 2011., које у току дана достижу и преко 16 степени целзија пробудиле су природу, која је нагло почела да буја. Прољећни вијесници су поранили , па цвјетови већ украшавају мале грмове и изданке гомоља покрај шумарака, у цвијетњацима и на њивама. Прво су процвјетале жуте пискавице – јагорчевине, кукуријек, а убрзо ће и други јављачи прољећа се појавити и најавити да је прољеће на прагу и поред тога што је то календарски још далеко.

Цвјетови од неких биљака могу се појавити , чим
се први снијег отопи, али гусјенице разних инсеката, које су се развиле из ларви у ово доба су ријеткост. Неке од њих, топлота је пробудила и гусјеница је изашла вани. Слабо су покретљиве и као да их је ова температура изненадила, или је то знак да ће темперетуре наредних дана још више порасти.

Ове године у јануару се појавило
цвијеће и гусјенице, а 2009. године у децембру  су се појавиле змије. Да ли је то неки знак промјена у природи или само природна пролазна аномалија, тек треба да се види.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

понедељак, 30. август 2010.

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА


Освећен храм Божији
Уз  присуство великог броја вјерника из Дервенте, сусједних општина, дијаспоре из читавог свијета, у Дервенти је, освећен новоизграђени Саборни и  спомен храм, Успенија пресвете Богородице.
У храму је служена прва света архијерејска литургија. Свету литургију је служио владика зворничко – тузлански Василије уз саслужење владика, Никанора Банатскг, Глигорија Захумско херцеговачког и приморског,  Саве  Славонског и Василија Сремског.
За кума цркве је изабран Синиша Мандић из Дервенте са прилогом од 60.000,00 марака, а  за кума крстова изабран је  Јадранко Денић (48) из Велике Сочанице са прилогом од 25.000 КМ, док је часни крст око храма обнијела Риста Ђекић Круљевић из Калифоније са прилогом од 6.000 марака.
Обрћајући се вјерном народу, владика Василије је рекао, да је ово најљепши и највећи православни храм у Босни и Херцеговини и да је  овај дан за памћење и радост за све православне вјернике дервентског краја и Босни и Херцеговини.
Церемонији је присуствовало више од десет хиљада вјерника, многобројни гости, републички и општински званичници, међу којима су министри Средоје Новић, Слободан Пухалац, и подпредсједник Републике Српске Давор Чордаш, а окупљенима се обратио и предсједник Владе РС Милорад Додик
Орденом св. Саве одликовани су начелник општине Милорад Симић, власник фабрике цијеви "Унис" Дервента Горан Томић и власник предузећа "Мандић комерц" Славко Мандић.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

петак, 13. август 2010.

Свадбени бал

Водени цвијет
 
 
 
ВОДЕНИ ЦВИЈЕТ
Свадбени бал воденог цвијета на Укрини
Појава воденог цвијета Ephemeropterа, или цвјетање ријеке, на ријеци Укрини се појављује почетком августа или средином августа, што представља посебну атракцију и природну појаву која се ријетко сусреће на ријекама. Само неколико ријека у Европи има такву појаву, а у ријеци Тиси, то се дешава у јуну. У последње вријеме цвјетање ријеке или појава овог инсекта је сва мања, што је био аларм да се уради елаборат и научна студија о заштити ријеке Укрине.
У том циљу затражено је мишљење Биолошког института, Универзитета у Београду, који је након узимања узорака воде из ријеке установио да се ради о чистоћи воде IIа категорије и задвољава, али је потребно водити рачуна о даљим мјерама у циљу заштите од загађења која би могла потпуно уништити Водени цвијет, јер се из године у годину све више смањује ова врста. Нестанку доприносе и разни сакупљачи који хватају водени цвијет у стадијуму прије парења и прије него што положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак. Људи углавном водени цвијет изловљавају за потребе прављења мамца за улов рибе.
На препоруку Биолошког Института из Београда Скупштина општине Дервента је донијела Одлуку о забрани сакупљања воденог цвијета.
Вијековима у августу Укрина цвјета и доскора о овом феномену се није знало много, а ријетко се ко и интресовао за ову појаву. Вјеровало се да се то ради о ''преображавању воде'' у времену Преображења Господњег и од тад се у Укрини дјеци забрањивало купање, а кад дође вријеме да водени цвијет излази на површину. Укрина из водених дубина сваке године открива своју тајну и у смирај дана у прдвечерије, на површину излазе ларве из којих убрзо се појављују њежни као паучина бијели лепршави, крилати инскети, лептирићи.Овај цвијет се појављује искључиво ноћу, па се може назвати и ноћни лептир. Реaгује на свјетлост и лети према свјетлу, па је лак плијен за све оне који изловљавају и употребљавају као мамац за пецање рибе.
Ту отпочиње мукотрпно пресвлачење недозрелих мужјака, који тек након ослобађања бјеличасте опне, постају способни за парење и оплодњу женки. Након тога се појављују женке и ситније су од мужијака, које лете извјесно вријеме након оплодње, а затим спуштају се на површину воде и одлажу до 7 хиљада ситних јајашца, која брзо тону на дно ријеке.
Читава ова чаролија траје око два сата, јер инсекти воденог цвијета имају закржљале органе за варење, те не могу да се хране, а енергија из ларве се брзо истроши приликом ројења. Из оплођених јајашца које женка положи на површину воде и падају на дно за двије до три недеље се излегу ларве, које се укопавају у глиновити дио и расту три године, када ће се поново појавити на површини воде.. За то вријеме се пресвлаче 20 пута. Храну и кисеоник узимају из воде. Ко није присуствовао цвјетању Укрина, кажу лјубителји природе , не може ни да схвати о каквом се феномену ради.То је задиовољство које се може мјерити са љепотама шаренила дуге или Нијагариних водопада. Укрински водени цвијет Ephemeropterа је јединствен, њежан и бијел као паучина.Од многобројних врста, које постоје, такав цвијет се не појављује нигдје више у свијту. Као и тиски цвијет (цвијет на Тиси) спада у (langicanda Ephemeropterа) дугорепе водене цвјетове. Студент екоилогије из Бaњалуке Бранислав Ристић, који припрема дипломски рад на тему Водени цвијет на Укрини, каже да водени цвијет треба чувати и да је то пра – фосил лептирић чија се старост мјери од 250 до 300 милиона година. До сада је на фотографијама , углавном приказиван као укрински погрешно водени цвијет. Ових дана начињене су многе фотографије у фази појаве и ројења, односно одлагања јајашца, па се може видјети како заиста изгледа овај по свему јединствен и њежан инсект, који се појављује као врста само на ријеци Укрини.
О врсти Filogenija Водени цветови (Ephemeroptera) су најпримитивнији крилати инсекти из групе Paleoptera. Овој групи припадају хемиметаболни инсекти, тј. инсекти код којих се крила у мировању не могу склопити. Сем Ephemeroptera, овој групи припада и ред Odonata (вилин коњици). Ова прастара група инсеката је живела на Земљи још у доба карбона (пре 290-350 милиона година). У перму су чинили 3,5% фауне инсеката, у мезозоику 3%, а у терцијару 0,3%. Данас чине само 0,095% фауне инсеката, што представља око 2000 врста сврстаних у 19 фамилија. Због велике филогенетске старости овог реда, неки их називају живим фосилима. По систематиици то су: Царство: Animalia, Филум: Arthropod, Класа: Insecta, Поткласа: Pterygota, Ред: Ephemeroptera, Фамилија: Palingeniidae . Извор : http://www.palingenia.info/o_vrsti.html
Савко Пећић Песа

Ових дана на ријеци Укрини даноноћно дежурају и чувају водени цвијет, ученици, студенти извиђачи и рибочувари. Циљ, спречавање изловљавања воденог цвијета. Акција се одвија у сарадњи са полицијом и комуналном полицијом у Дервенти и Прњавору. Бранислав Ристић студент пише дипломски рад на тему воденог цвијета.
Туристичка организација општине Дервента организовала је у сарадњи са комуналном полицијом, Полицијском станицом у Дервенти и Прњавору праћење појављивања воденог цвијета и спречавање изловљавања воденог цвијета у вријеме појаве.
У акцију су се укључили, ученици, студенти, извиђачи и рибочувари, који бораве и кампују уз ријеку Укрину и спречавају изловљавање воденог цвијета.
Нешто касније, него уобичајено почело је цвјетање Укрине. У малим количинама прво се појавио жутокрили и прозирни лептирићи, као, и мали окасти плавичасти, док бијели Укрински цвијет се масовније појавио 12.8. навече око десет часова. Имао сам среће, исплатило се дуго чекање и до миле воље фотографисао испод Рапћанског моста масовно ројење воденог цвијета.
Студент екологије из Бањалуке Бранислав Ристић пише дипломски рад на тему Укрински водени цвијет.Он већ данима борави уз Укрину и хвата јединке воденог цвијета за проучавање и анализу бројности појединих врста. Нарвно, и њега највише интресује бијели укриснки водени цвијет, односно њежни лептирић, који живи свега неколико сати, само толико док излеже на површини воде неколико хиљада јајашца.
-Тек се ове двије вечери почео појављивати понеки водени цвијет. Јавља се навече и у јутарњим сатима, надам се да ће наредно вријеме донијети ројеве бијелог укриснког цвијета, јер је температуре воде и вањска темпретару скоро изједначена око 20 степени, каже Бранисалав Ристић.
Ристић наглашава, да би нестанком воденог цвијета се нарушио цјелокупан еко систем и да би заједно воденим цвијетом нестало много врста рибе у ријеци Укрини. Осим тога , појава воденог цвијета је знак да је вода у Укрини прилично још чиста. Свако даље загађење и преманентно изловљавање воденог цвијета би донијело његов нестанак и еколошку катастрофу, каже млади студент, који је радо прихватио да буде један од актера заштите воденог цвијета , укринског феномена..
Кампања Туристичке организације на заштити воденог цвијета траје до краја авугуста. Екипе дежурају и контролишу евентаулано изловљавње цвијета. Код жутог моста у Доњем Детлаку су боравили извиђачи из Новог Сада,а сада су ту извиђачи из Дервенте, који обилазе бициклима Укрину,а навече се спуштају кануом низ ријеку.
Према њиховим ријечима до сада је све мирно и нема криволоваца воденог цвијета,а ли су на другим мјестима рибочувари ухватили неколико појединаца, који су хтјели да хватају водени цвијет.Њихове намјере су спријечене, па је све мање оних који би изловљвали овај феномен, којем пријети нестанак, ако се не спријечи његово изловљавање и даље уништавање.
Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

среда, 11. август 2010.

Јована Раилић Прњавор

Савин вал
Слушала сам ријеку Саву
Како тихо мени збори
Причала о својој дјеци
Од среће се зажубори

Дрина јој је најстарија
У љепоти вјечно цвала
Да исправе криву ћерку
Она никад није дала

Понос јој је ћери Босна
Па се по њој земља зове
А Укрина мезимица
Ускоро ће наћ' сватове

У сред кћери брат им мили
Врбас брзи сав у сјају
Чува своје љепотице
Сеју Уну сеју Сану

Жуборила дуго Сава
Благосиља она редом
Поносна је лијепа мати
Сваким својим милим чедом

2.НАГРАДА
''Прљача 2010''
Јована Раилић Прњавор
Ученик трећег разреда гимназије

Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA 

субота, 22. мај 2010.

ХРАБРЕ И ПОНОСНЕ МАЈКЕ

Храбре и поносне мајке
Љубинка Радановић Мала Сочаница
Имати двоје дјеце кажу да је терет за просјечну породицу,а поготово ако ни једно од родитеља нема сталног запослења, онда се поставља питање нормалног живота једне породице у ово вријеме.
Љубинка Радановић из Мале Сочанице код Дервенте родила је осморо дјеце и сва су здрава и жива. Најстарији син Саша има 16 година ,а мала Сања шест мјесеци. Тако сретни родитељи Љубинка и Миодраг Радановић имају 5 здравих и кршних синова и три кћерке.
-Поносна сам на њих осморо. Они су моја радост, мој живот, све што имам на овом свијету и сретна сам мајка. Још нисам одустала од рађања. Рађаћу докле год будем здрава и способна да рађам. Мој супруг Миодраг је истог мишљења. Нисмо богати,али наше богаство су наша дјеца, каже Љубинка.
У кући Радновића нико није стално запослен. Дјеца су малољетна, а Миодраг и Љубинка нису наишли на размијевање да нађу било какав посао. Уздржавају се од рада на свом пољопривредном имању и у раду на надницу у селу. Помало син Саша ради око куће и у комшилуку и успију да прехране многочлану породицу.
Занимљиво је да су Радановићи својој дјеци дали имена са почетним словом ''С'', па тако имају у кући: Сашу, Синишу, Санела, Славена, Сандру, Срђана, Славишу и најмлађу Сању, која тек има шест мјесеци.
 Сања Аџић
Сања Аџић има троје дјеце,а каже да би желела још и поред тога што је трећу бебу жељела да има дјевојчицу и да јој да име Виолета. Млада мајка живи на селу у Горњим Церанима у заједници гдје их је једанст чланова, који се слажу и живе као једна душа, па Бојани, Михајлу и сада Виолети није никада досадно у кући.
-Сања каже да су за њу дјеца велика радост у животу. То је дар од Бога, а кад је тако , онда је то љепота, драж и уживање у њиховом присутву. Шта је љепше од процвјеталог цвијећа дјеце, каже Сања.

Начелник општине Дервента Милорад Симић
примио мајке , које су ове године стекле троје
и више дјеце

Начелник општине Дервента примио је 12 мајки са треће рођеним дететом и двије мајке које су родиле двојке - близанце у овој години и том приликом уручио новчане помоћи у износу од 600 марака за треће рођено дијете и за двије мајке по двије хиљаде марака, које су ове године родиле двојке - близанце.
Мајке су изразиле задовољство, што се према њима и њиховој дјеци поклања пажња и кажу да је за њих рађање дјеце радост и живот.
Бебе су поред новачаних средстава добиле и поклон пакете, а мајке по букет цвијећа од начелника општине, који је обећао да ће од идуће године ова помоћ бити много већа.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

среда, 12. мај 2010.

Изложба слика Радивоја Љешића

Изложба слика Радивоја Љешићa
Након 43 године поново у Дервенти
У дервентском Центру за културу отворена изложба слика академског сликара Радивоја Љешића, Дервенћанина, који након 43 године своје слике поново излаже у Дервенти. Изложба ће бити отворена до 19. маја,а ово је била прилика за све љубитеље ликовне умјетности да се упознају са ствaраоцем из свог краја, који је рођен у Великој Сочаници, а средњу школу  завршио у Дервенти и од тада живи и ради у другим мјестима.
-Излагао сам своје слике много пута , али нигдје и никада нисам имао неку необјашњиву трему, као на овој изожби у мом граду Дервента. Ваљда зато, што је то нека посебна одговорност на мјесту гдје показујеш пред својим људима шта си урадио, рекао је Радивоје Љешић.
Отврању изложбе присуствовао је велики број љубитеља ликовне умјетности, а изложбу је отворио предсједник Савјета за културу општине Дервента Фадил Пелесић, који је том приликом рекао  да је Љешић излажући своја дјела на бројним самосталним и колективним изложбама и учествујући на бројним колонијама био амбасадор своје Велике Сочанице, Дервенте, али и Травника у коме је стекао своју пуну афирмацију.
Љешић је сликарство и дизајн студирао у Београду и до сада је имао 23 самосталне и више стотина заједничких изложби. Учесник је више међународних колонија и симпозијума. Као умјетник дјелује у Њемачкој и Канади, а  живи и ради у Травнику.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA