четвртак, 22. јун 2017.

МОЈ ХИЉАДИТИ ПОСТ

Драги мој пријатељу Савко,
моја балканска душо...

Велико је срце твоје и у њему има мјеста за свакога, колико коме припада, а за оне које си по твом кључу осјећаја, искованом од чистог разума и љубави одабрао, има толико мјеста да се сви могу удобно смјестити, без страха да ће се некада морати иселити. Тиме је моја срећа велика, немјерљива, што се и ја осјећам привилеговано, те сам се баш раскомотила и лијепо ушушкала у царству твојих груди...

Хвала ти за оволико лијепих, а прије свега топлих ријечи, које за мене изрече, а оне ме огријаше и отопише и оне најмање прошарице заосталог леда у заклону моје душе, на које сам се неопрезно могла оклизнути, а које су остале иза ледених људи, који не верују у моћ свјетлости и топлоте...

Твој приступ враћа вјеру у "човјека" међу људима, који се броје на прсте једне руке, али зраче довољно да их ни не треба имати много у свом окружењу!

Жив ти мени и здрав био, још доста рецензија мени написао и моје стваралаштво пратио, на нашем заједничком путу умјетности, коме ја не видим крај......јер још доста треба опјевати, описати и иза себе оставити...

Искрено те као пријатеља, али би слободно могла рећи и као старијег брата, који је ту да штити и подржава млађу сестру, воли ово моје мало душе, која је од сличних снова саткана као и твоја и трепери од среће што се твојој уопште приближила и што си јој допустио да те може слиједити и пратити...

ХВАЛА ТИ !!!

Недељка Неда Ђукић Боројевић
                         
 
Дуго сам размишљао шта ћу поставити за свој хиљадити пост на мом блогу. Како живот тече, тема и садржај хиљадитог поста није могао бити бољи и свечанији од овог, који ми је у свом обраћању написала Недељка Неда Ђукић Боројевић.

Шта друго рећи, него хвала Недо и нека траје , траје, траје....!!!
Савко Пећић Песа

понедељак, 12. јун 2017.

ПРИЈАТЕЉИ СУ МЈЕРИЛО

Jasmina Radanović
Nedavno sam pročitala ove dvije predivne knjige našeg Savka Pećića. 
Neke stvari, događaje i ljude sam potisnula iz sjećanja i čitajući ove dvije knjige ponovo sam se svega prisjetila. Posebno me fascinira to što je u onom teškom poslijeratnom periodu pisao priče s dozom pozitivizma jer je znao da će njegove knjige biti čitane i da na taj način može svoje emocije prenijeti na čitaoce. A ujedno, ta
kav je i karakterno, pokušava uvijek vidjeti onu ljepšu stranu svega. Ono što je vrijedno spomena je i to što on obiluje mnoštvom podataka o minulim vremenima, običajima ljudi našeg kraja, događajima koji su sad već dio istorije, jednom riječju on je živa enciklopedija. 
Stoga smatram da on zaslužuje posebnu zahvalnicu od strane našeg grada i svih građana jer niko bolje od njega ne promoviše ljude i grad Derventu što perom što fotografijom. 
Drago mi je da u svojoj biblioteci imam sve njegove knjige i to je za mene neprocjenjivo bogatstvo, a njegove fotografije će živjeti i živjeti mnogo, mnogo godina još.
Čika Savko, hvala vam mnogo na nesebičnoj prezentaciji našeg grada.
Živi i zdravi bili još dugo, dugo!

Nedeljka Neda Đukić Borojević Jasmina Radanovic...Prije svega za svaku pohvalu je kad jedna mlada, obrazovana, lijepa i pjesnički nadahnuta žena umije da cijeni vrijednosti koje iza sebe ostavlja živa, hodajuća, etno- enciklopedija, kako bi se između ostalog mogao nazvati naš svestrani Savko Pećić, koga jednostavno ima svugdje i čijem oku ne promiče ni utakmica, ni pupoljak ruže u gradskom ružičnjaku, koji objektivom kamere ovjekovječi. On sve stiže, za sve ima vremena, za svakoga lijepu riječ, miroljubiv i uvjeren da se među ljudima, bez obzira koliko oprečno misle, može postići dogovor. Ali i pored tog terenskog posla, koji zahtijeva i vrijeme i umijeće, on stiže i da piše, a piše o vremenu koga više nema i o ljudima koji su ga obilježili, kao i o savremenicima, koji zaslužuju prostor u njegovim pisanijama. A što je vrlo važno napomenuti je da Pesa ne piše crno-bijelo, niti se tako ponaša, što je za respekt, jer za njega je djelo Gospoda i vrijedan poštovanja svaki čovjek, bez obzira kojoj religiji pripada i kom političkom opredjeljenu. Između ostalog, taj isti Pesa, naš Pesa, je i predsjednik KK "Vihor" i vjetar u leđa svakom ko želi da se oproba kao pjesnik, on ga zdušno podržava i raduje se njegovom amaterskom uspjehu. Ja sam srećna što poznajem čovjeka kao što je Pesa i što ću uz njegovu podršku objaviti još i romana i zbirki pjesama, jer druženje i saradnja sa njim obavezuje...Hvala Ti Pesa što postojiš, a hvala i Jasmini, koja vrednuje i poštuje tvoj rad, koji je neprocjenjiv za naš grad....
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
5
 · 20 h · измењен
Jasmina Radanovic Baš tako Nedo, sve si predivno posložila i rekla. To je naš Pesa i trebamo biti sretni i cijeniti što poznajemo takvog čovjeka. Hvala ti na komentaru, pozdrav do skorog viđenja  :)
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
2
 · 21 h
Nedeljka Neda Đukić Borojević Jasmina Radanovic Da, najkraće rečeno..."TO JE NAŠ PESA"..., jedan, jedini i neponovljiv... <3...tebi Minka pozdrav i ljubac do Bare... 😘
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
2

Savko Pećić Pa ''cure'' šta ja mogu na ovo da kažem, samo hvala, svakom čovjeku gode lijepe riječi, pa i meni, naravno ! Vi ste moje ''vile'', koje me bodre i podržavaju, pa je to obaveza koja se ne smije propustiti niti za ništa upropastiti. I ja sam srećan što ste moje prijateljice, ma ''cure'', koje znaju šta vrijedi. A i vi vrijedite, puno, puno, vaša mladost , entuzijazam obećava i zahvaljujući vama i svima koji rade u ''VIhoru'', on će trajati i opstajati, još dugo.Mnogo je sada u Vihoru dobrih ''duša'', stvaralaca, pa će se o nama s njima još više čuti.
Za Jasmina RadanovicNedeljka Neda Đukić Borojević, jedno veliko :
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
4
 · 20 h · измењен
Jasmina Radanovic Neka Vihor putuje na mirnim jedrima, neka se stihovi nižu i pjesnici u visine dižu!
ВолиПрикажи још реакција
 · Одговори · 
3
 · 20 h
Nedeljka Neda Đukić Borojević Jasmina Radanovic Vihor još će da vijori, mnogo priča Pesa stvori...i mi sa njim na pročelju, ispuniti srcu želju...za Derventu da se čuje, koja Pesu nagrađuje....zahvalnicu njemu daje, sve što valja to i traje...i njegove pisanije, šta je nekad bilo prije...uspomene da se pamte, kroz sjećanja koja plamte...da slikuje i da piše, sve dok živi i dok diše...a to Pesa hoće ljudi, na pomoći Bog mu budi... <3
Ago Haurdic Cestitke sa pozdravima mom komsiji Savko Pećić na dijelima koja trag ostavljeju pokolenjima.
Pozdrav sa juga od  <3
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
5
 · 20 h
Jasmina Radanovic Hvala vam čika Ago. Veliki pozdrav i vama.
Свиђа ми сеПрикажи још реакција
 · Одговори · 
1
Nagradic Boro Hvala mladoj, lijepoj i veoma perspektivnoj pjesnikinji Jasmini, što tako visoko vrednuje stvaralaštvo i rad, tako svestranog čovjeka, kao što je naš Savko! I što i Nedu postavi uz rame Savku, takvoj ljudskoj, pjesničkoj, fotografskoj i putopisnoj veličini. Namjerno rekoh: Putopisnoj! Ja Savka upravo i takvog vidim. Obilazi sve naše krajeve, pa i malo šire, sa fotografskim aparatom i bilježnicom u ruci. Nema događaja i bitne vijesti, koju Savko nije ovekovječio svojim aparatom i svojim perom. Kao što reče Neda, Savko je hodajuća enciklopedija, čovjek koji poznaje mnoge važne i manje važne ljude iz svih krajeva našeg zavičaja. Sve događaje koji su se zbili u bližoj i daljoj prošlosti, a vezani su za naše krajeve. Pored svega, stiže da za svakoga nađe vremena i lijepu riječ. Ljude dijeli samo na dobre, i one manje dobre! Izbjegava da upotrijebi prejaku riječ, svjestan svih negativnih konotacija takvih dijaloga! Jednostavno, melem je svakoj ranjenoj i napaćenoj duši! Ima razumijevanja za svakoga! Kao tako svestrana, i djelima, bogata ličnost, zapalo mu je i da vodi zavičajni književni klub "Vihor", i da bude svjetionik mlađim naraštajima, a i mi malo vremešniji, imamo šta naučiti od njega! U okrilju njegovih aktivnosti, vrlo uspješno, krupnim koracima napreduje i Nedeljka Neda Đukić Borojević, vrstan poeta i prozaista, "zaluđenik" zavičajnih vrijednosti i ljepota! Žena, koja opjeva i opisa svoj zavičaj, ostavljajući mu najvredniji i najtrajniji spomenik!
WowПрикажи још реакција
 · Одговори · 
4
 · 18 h
Nedeljka Neda Đukić Borojević Nagradic Boro...Divno, opširno i po mjeri, baš kako Pesa zaslužuje, a kako raspon Borinog pera može...Hvala Ti Boro što i mene uz Pesino rame prisloni, obavezujući me na još dublje potkopavanje moje Voče, tragajući za još neistraženim i duboko skrivenim draguljima inspiracije ....
ВолиПрикажи још реакција
 · Одговори · 
3
 · 10 h · измењен
Jasmina Radanovic Hvala vam na divnom komentaru. Veliki pozdrav za vas.
ВолиПрикажи још реакција


За 50 година стваралаштва у поезији,па новинарству,фотографији и још које чега не треба веће признање од дивних ријечи и признања искрених пријатеља.
Ово је мој 999. пост на блогу, хвала вам пријатељи што сте овјековјечили мој рад, а ја преносим на троцифрени број са три деветке.

четвртак, 08. јун 2017.

ВЈЕТРОВИТИ ХОР

Данас се на ливади
Окупио вјетровити хор.
Пристигли су сви вјетрови,
предводио их господин Вихор.

Сви су пјевали сложно,
фијукали у трави,
и повјетарац, и сјеверац,
и југо, друг наш стари.

Само се кнегиња олуја
најежила и сва сијева,
јер, веле јој, не може у хор,
зато што не зна да пјева.

И тако је владала пјесма и хука,
Док повјетарац чарлија,
музиком их пратила једна сјеница,
што се у гранама снила.

Евита Бојковац, 
шести разред О.Ш. „19. април“ Дервента 
/ Посвећено СКК “ВИХОР“ ДЕРВЕНТА /

среда, 24. мај 2017.

КАО ЕТНО СТАРИНА ВРАЋАЈУ СЕ ВОДЕНИЦЕ


            Основан иницијативни одбор у коме је и познати глумац Слободан Ћустић.

            На територији општине Дервента све је више воденица које клопарају на потоцима и рјечицама причајући причу из давнина када се без њих није никако могао замислити живот. Поточаре углавном граде људи који воле чисту животну средину и етно старине, као што су воденице.

        Било је некад воденица и на великим ријекама, као што је Укрина, са огромним колом и великим лопатицама, које су покретале велике жрвњеве и могло се за један дан самљети пуно жита. Познати су били млинови, Спасојевића и Марића млин у Доњим Церанима на Укрини, па Ђурендића млин на Илови, као и Дражића млин на Драшану. Било их је узводно од Кулаша и низводно до Брода на Укрини више од 40, а највећи са три покретна кола и лопатицама записано је да је био у Беглуцима, гдје је огромна брана била и као љетни прелаз преко ријеке. Од свих млинова на Укрини још увијек је једино очуван Миловановића млин у Дријену.
Миловановића млин на Укрини у Дријену
            На сваком већем потоку и рјечици прављене су воденице поточаре, а највише их је било на рјечици Вочи у Великој Сочаници. Старији људи причају да је скоро свако домаћинство из Сочанице на Вочи имало своју воденицу. Биле су једна до друге. Данас постоји и очувана је само једна, звана Рачваш.               
       На рјечици Лупљаници је било пуно воденица. Позната је она у Тешића барама, Новаковића воденица, гдје се за вријеме Другог свјетског рата трговала са соли, јер на други начин сва подкрњинска села нису могла набавити ову важну животну намирницу.
Ентузијасти, заљубљеници и љубитељи етно старина окупили су се у Тешића барама на рјечици Лупљаница код поточаре Драгољуба Брестовца, која је недавно обновљена и пуштена у рад. У разговору и угодном боравку поред чисте воде родила се идеја о формирањуУдружења воденичара општине Дервента. Основан је и иницијативни одбор у саставуДушан Нединић, Драгољуб Брестовац, Слободан Ћустић, Бранислав Ђекић, Миро и Споменка Марић, Томо Нединић и Боро Ђукић. За предсједника иницијативног одбора је изабран Душан Нединић.
            Интресантно, ову идеју је веома радо подржао наш познати глумац Слободан Ћустић, сада директор Београдског народног позоришта у Београду. Он ће купити дио земљишта у Тешића барама и правити своју воденицу.

            – Нигдје љепше није као у свом родном крају. Овдје је све слађе а поготово брашно са воденице. Сурутка, сир, млијеко са кукурузом ме подсјећа на дјетињство и одлазак на воденицу поточару на рјечицу Осињица и поток Страшинац, потом на укринске вирове и велике воденице, каже Слободан Ћустић и истиче да ће својим ангажовањем помоћи овом                Удружењу како би Тешића баре истински постале мјесто гдје ће се окопљати људи у чистој животној средини.   
            
Основни циљеви овог удружења биће да се ангажују на очувању природне средине, као што су чисти потоци, рјечице и ријеке са својим природним љепотама, као иочување етно традиције мељаве жита на начин како су то радили наши прадједови и дједови и производња здраве хране за личне потребе, као и за изношење на тржиште, каже предсједник иницијативног одбора воденичара Душан Нединић.
           Сви воденичари који желе могу постати чланови овог удружења, а први задатак и јесте да се окупи већи број како би се одржала оснивачка скупштина Удружења воденичара.
Подршка овој инцијативи стиже са свих страна, па чак из других општина, кажу у иницијативном одбору.
        Фотографије и текст : Савко Пећић Песа