Појезна - Дервента - ПЕСА

понедељак, 05. фебруар 2018.

ВИХОРОВЕ СТАРЕ КЊИГЕ


МОЈ ДАН
Славко Покрајац

Ја... имао сам дан

Данас те нема,
ни сутра... ко зна
а пролазе дани
до кољена кратки
и нимало рубинасти

Сумњам
да доћи ће дан
опасан тканицом,
Никад више...

Дан је мој
зубуном огрнут.

ПРВОЈ ЊУБАВИ
Љубомир Поповић Цош

Чујем, удала си се,
Рекоше: неком доктору,
У шта мени године прођоше ?

МРТАВ СТОЉЕЋИМА
Саша Богдан

Скини маску
покажи
да видим смијешак
на лицу
сијеци кидај боди мучи ме
гласа нећеш чути
ја сам од твог мача
мртав већ стољећима

Припремио: Савко Пећић Песа

недеља, 28. јануар 2018.

У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ

Први текст на четвртој страници у новој књиги ''МОЈЕ ПРИЧИЦЕ И ЗАПИСИ'' је коментар Небојше Прерадовића са ФБ. Зато у знак захвалности, пажње пружене за мој рад и стваралштво пријатељу Небојши. Књига је тек изашла из штампе.
У Дервенти 28.1.2018.године.

субота, 27. јануар 2018.

четвртак, 18. јануар 2018.

ЉУБАВНА ЛИРИКА



ХТЈЕЛА ЈЕ У МЕНИ УБИТИ ПЈЕСНИКА



Кајање и тугу, дал' некад осјети,
и да ли јој срце, у грудима трне;
што толика мржња,када ме се сјети,
препредена мачка,у тијелу срне.



Следила ми душу,усред љета зебе,
жељела је тако, у томе успјела;
о зашто је, не знам, била изван себе,
разјарена љута, безобразно смјела.



Судила без суда и без поротника,
свака њена ријеч, жестоко ме боли;
хтјела је у мени, убити пјесника,
а све моје пјесме знала је да воли.



Размишљање о њој, још ми боли ствара,
срце сам јој лудо,био спреман дати;
баш зато што има, пјесничкога дара,
молићу се за њу, нек' је срећа прати.

Слободан Лејић 
Фотос: Савко Пећић Песа

среда, 10. јануар 2018.

НИЈЕ ДОБРО



НИЈЕ ДОБРО



Није добро

кад ти душу краду

твој ум и знање користе

и наплаћују за твој живот

а тебе нигдје нема нити хоће

име да ти помињу



Није добро

кад у заборав те баце

као да те у животу нема

носе туђе гаће и пркосе

баш их брига и још се поносе

што су празне главе

и ништа не доприносе



Није добро

што те у мозак чаврнтијају

праве будалом и исмијавају

и тумарају по свом буњишту

тражећи у смрдљивој машти себе

али не могу ништа наћи

у својој празној врећи



Није добро

ако сви знају

и сви умију

а не знају од куд им и како

а улица пуна шетача

који шапућу лако лако

само напријед тако тако



Савко Пећић Песа