понедељак, 16. јануар 2017.

РАКИЈА КАРАМУТУША И ШЉИВА

РАКИЈА И КАЗАН 

Прије су били мали казани за  печење ракије. Бакарни суд – котлић, У њега је могло да стане највише , од 30-40 литара кома.
Туљак је био од дрвета, цијев од дрвета,чабар од древета. Све се морало лијепити блатом да се не сасуши и цури кроз рупе, пара алкохола и врела вода из чабра. Туљак се стави на котлић и такође облијепи иловачом, рјеђе кашом од брашна. Испод бакарног котлића се заложи ватра и тако се ракија пекла. На овај начин се мало ракије добијало, јер због мале количине кома и због дрвених цијеви није се могло много ни извадити јачег алкохола. Мало бољи домаћини су хватали ракију од  20 до 22 степена, док је углавном се узимало као мјера 12 до 15 степени.Такве се ракије могло више попити, али је послије много бољела глава, због веће количине метил алкохола који се остао у слабој ракији. Кад из казана не цури више алкохол, него само течност има мирис алкохола,то се звала патока. Данас људи ракију јачине 12- 15 степени не ваде , то је за њих патока.
На сваки казан ракије се морао платити порез. Зато су казани постављани уз потоке и шумице. Уствари постављани су тамо гдје има воде и гдје се из даљине не може видјети да се пуши дим, како порезници и милиција не би открили печење ракије. Послије , кад је укинут порез на печење ракије, престало се крити, али су и даље казани постављани поред воде,потока , уређених извора, званих устава или азна.
Печење ракијуе у селу је било интресантно и радови коме су се многи радовали. Кад све добро роди,а поготово шљивици , ракија се пекла данима,а казан није преношен с једног мјеста на друго, него се ком довозио до казана.
Цртеж: Изглед старог казана 
Кад почне сезона печења ракије,а то је с јесени, почетком и крајем септембра, онда се око казана окупи много озбиљних људи , момака и дјеце. Дјеци је то било интресантно из више разлога. Испод жара у лужини се пекао кромпир и јесењи печењци. У листу од купуса се пекла кукуруза, пшенична и ражева погача. Знало се окупити много свијета, па се првих десетак казана попије и тако дочека ноћ поред казана. 
Пјевало се и шаргијало. Дјецу су привлачиле приче старијих које су често биле оне страшне о ратовању и бојевима ,сусрет с вуковима, о разним приказама и ђаволским колима. Веома лијепо је било слушати, нарочито оне који су знали много прича и јунаштава о хајдуковању и из битака.
Чим би пао мрак , дјецу би хватао страх, И све би се више увлачили неком у крило. Сами нису смјела отићи кући кад падне мрак.
Тако сам и ја некоме у крилу заспао и никада не знам ко ме је донио до куће у кревет, јер сам увијек заспао поред казана, а будио се код куће у кревету.

Текст, фотоc и цртеж: by Савко Пећић Песа

субота, 14. јануар 2017.

Слободан Лејић


ЗАЛЕЂЕНА УКРИНА
Стеже студ сибирска и спушта се тмина
Над Укрином драгом прекривеном ледом
Док обалом пустом царује тишина
Милујем је њежно са топлим погледом
Све отужно пусто нијемо без гласа
Тополе врбаци промрзли се стисли
Тишину прекида далек лавеж паса
Обузеше главу тад суморне мисли
Савиле се врбе и дрхти им грање
Утихнуо жубор нестали брзаци
Крај Укрине некад бјеше зборовање
А сад к'о да неко на њу клетву баци
Муку своју мучи и не види мене
Издржаће сестра ледом окована
Сад на мојој души од туге су ст'јене
Ал' прољеће иде ето бољих дана
( Јануар2017 г.)
Слободан Лејић

Фотоси : Савко Пећић Песа

FRANJO MILOŠ


Iz zbirke "Dva prsta za ljubav" 1988 g.

Dobro je kad se lijepo čeka
U sumraku razgolićenog parka
Kad se sluti da postoji rijeka
Beskrajno duboka kao ljubav žarka
.
Ne kucaju sati kao da su stali
Prolaznici u me gledaju pa odu
A meni se čini svemir su mi dali
Kad prodje neko sličan njoj u hodu
.
A kad iz magle izroni njen lik
Sumrak parka blaženstvom mi sja
I nisam više čovjek ostavljen
Tu je sve i ona i malo ja
.
I nema studi pahulje su snovi
Magla je oreol u slavu njenu
Kidaju se lanci pucaju okovi
Tonemo u jednu nevidljivu sjenu
.
I opet se budim malen ispod svoda
U ruci pero na hartiji slova
Rodila se opet snoviđenja oda
A ona je drugom neka ljubav nova

Franjo Miloš

субота, 07. јануар 2017.

четвртак, 29. децембар 2016.

ОСМРТНИЦА СРБИЈИ !

Понекад човјеку стане дах , као да је преспавао све те године постојања, а да ништа није научио и схватио људске глупости и догађаје који су га водили у суноврат и нестанак. И сада се сви понашају као да никада није било ништа и све је било потаман, лијепо,удобно,а тек шта се десило у Другом свјетском рату и новијој прошлости, па докле ?
Требало би поново читати дуго забрањену ''Књига о Милутину''.

Савко ПећићПеса