среда, 24. мај 2017.

КАО ЕТНО СТАРИНА ВРАЋАЈУ СЕ ВОДЕНИЦЕ


            Основан иницијативни одбор у коме је и познати глумац Слободан Ћустић.

            На територији општине Дервента све је више воденица које клопарају на потоцима и рјечицама причајући причу из давнина када се без њих није никако могао замислити живот. Поточаре углавном граде људи који воле чисту животну средину и етно старине, као што су воденице.

        Било је некад воденица и на великим ријекама, као што је Укрина, са огромним колом и великим лопатицама, које су покретале велике жрвњеве и могло се за један дан самљети пуно жита. Познати су били млинови, Спасојевића и Марића млин у Доњим Церанима на Укрини, па Ђурендића млин на Илови, као и Дражића млин на Драшану. Било их је узводно од Кулаша и низводно до Брода на Укрини више од 40, а највећи са три покретна кола и лопатицама записано је да је био у Беглуцима, гдје је огромна брана била и као љетни прелаз преко ријеке. Од свих млинова на Укрини још увијек је једино очуван Миловановића млин у Дријену.
Миловановића млин на Укрини у Дријену
            На сваком већем потоку и рјечици прављене су воденице поточаре, а највише их је било на рјечици Вочи у Великој Сочаници. Старији људи причају да је скоро свако домаћинство из Сочанице на Вочи имало своју воденицу. Биле су једна до друге. Данас постоји и очувана је само једна, звана Рачваш.               
       На рјечици Лупљаници је било пуно воденица. Позната је она у Тешића барама, Новаковића воденица, гдје се за вријеме Другог свјетског рата трговала са соли, јер на други начин сва подкрњинска села нису могла набавити ову важну животну намирницу.
Ентузијасти, заљубљеници и љубитељи етно старина окупили су се у Тешића барама на рјечици Лупљаница код поточаре Драгољуба Брестовца, која је недавно обновљена и пуштена у рад. У разговору и угодном боравку поред чисте воде родила се идеја о формирањуУдружења воденичара општине Дервента. Основан је и иницијативни одбор у саставуДушан Нединић, Драгољуб Брестовац, Слободан Ћустић, Бранислав Ђекић, Миро и Споменка Марић, Томо Нединић и Боро Ђукић. За предсједника иницијативног одбора је изабран Душан Нединић.
            Интресантно, ову идеју је веома радо подржао наш познати глумац Слободан Ћустић, сада директор Београдског народног позоришта у Београду. Он ће купити дио земљишта у Тешића барама и правити своју воденицу.

            – Нигдје љепше није као у свом родном крају. Овдје је све слађе а поготово брашно са воденице. Сурутка, сир, млијеко са кукурузом ме подсјећа на дјетињство и одлазак на воденицу поточару на рјечицу Осињица и поток Страшинац, потом на укринске вирове и велике воденице, каже Слободан Ћустић и истиче да ће својим ангажовањем помоћи овом                Удружењу како би Тешића баре истински постале мјесто гдје ће се окопљати људи у чистој животној средини.   
            
Основни циљеви овог удружења биће да се ангажују на очувању природне средине, као што су чисти потоци, рјечице и ријеке са својим природним љепотама, као иочување етно традиције мељаве жита на начин како су то радили наши прадједови и дједови и производња здраве хране за личне потребе, као и за изношење на тржиште, каже предсједник иницијативног одбора воденичара Душан Нединић.
           Сви воденичари који желе могу постати чланови овог удружења, а први задатак и јесте да се окупи већи број како би се одржала оснивачка скупштина Удружења воденичара.
Подршка овој инцијативи стиже са свих страна, па чак из других општина, кажу у иницијативном одбору.
        Фотографије и текст : Савко Пећић Песа

среда, 10. мај 2017.

СЈЕНЕ ВИДОВДАНА

На камену камен
кад изговариш ријечи у њега улазе
а не знаш како и гдје одлазе

Ноге на камену очврсну
табани чворнати и храпави
кад ходаш камену пркосе

Ту испод камена зер стоји
отровнице змије се одмарају
и чекају вријеме које долази

Спокојно спавају кости предака
тајновито мраморима и биљезима
из давнина нашу причу глагољају

Уз камен увијек божур расте и цвјета
штити и стражари да траје и опстаје
да живот на камену уклесан не престаје

Из тврдог камена извором вода ври и тече
хладна да зуби од ње трну а душу разгаљује
дјевојке и младићи на камену коло играју

О Виду се виде видовданске сјене
на тврдом камену тугују и одмарају
и вијековима новом рађању радују


Савко Пећић Песа

петак, 05. мај 2017.

ЂУРЂЕВДАН


Недељка Неда Ђукић Боројевић
Када зима љету се предаје,
и мљечика јаглацу удаје. 
Ђурђевњака убиру се гране,
прије сунца, у цик зоре ране.
Уплетени вјенчићи од биља,
од китица босиљка и смиља.
На проланку и зеленом гају,
здравац, грабеж, радује се мају.
И доласку славе над славама,
са капима росе у травама.
Крстовима од љескова прућа,
окићене њиве око кућа.
Сан уснила трнова ружица,
да умије, зарумени лица.
За чељади здравље и новаку,
одјек звона, на цркви барјаку.
По брдима пуштена и стада,
са плетивом чобаница млада.
Ослушкује фрулу ђе се чује,
преко брда чобан поручује.
"Исплела си приглавака чудо,
моје срце завоље те лудо.
До године моја ћеш се звати,
и славити и уз мене цвати.
А до друге родићеш ми сина,
засијати у сјају цекина.
Свилом ћу ти омотати скуте,
увезати косе разасуте.
Изорати бразду око куће,
зајазити воде све текуће.
Окупану травама из воде,
руменити капљом из јагоде.
Здравља, среће и рода и тора,
дариваће Ђурђевданска зора." 



О Ђурђевдану
Ја знам да ти знаш писати драга моја Недо, али ово ме је толико одушевило, да сам за час утонуо у стварни и бајковити дјечији сан славе Ђурђевдана. У то наше дјечије вријеме је ношена штафета, па не знаш чему си се као дијете више радовао, да понесеш штафету и претрчиш своју дионицу поносно и успјешно додаш у руке другом дјетету, или страх да не паднеш,па куд брука пред другарима и укор од учитељице.
А кад стигнеш кући из далека се из шупе пуши дим, на све стране мирише печеница - кршњаче на ражњу и колачи који су из рерне тек извађени шире ванилију.
Е , тад брат одмах узме нож и реже корицу са печенице за мене и моју сестру близанкињу Бебу а погачу натопи капљевином. Гладна дјеца би и турпију појела. По башчи цвијеће свих врста, милодух неодољиво мирише,а црвене менђушице се на низу њишу, као пијетлова кријеста.
И трешње су често о Ђурђевдану стизале и доносиле радост прољећа и слчаве Ђурђевдана.
По орању и сијању, по њивама и баштама би освануле младице лијеске, које су старија браћа ломили и доносили да усаде, као знак за добру и берићетну љетину. И док је црквено звоно Појежанско позивало на јутарњу Ђурђевданску молитву и уранак, ми смо дјеца већ по пшеници трчакрали боси и купали се росом која је разгаљивала млада тијела.
На Ђурђевдан се ако је било повољно и топло вријеме обавазно започињало купање у ријеци. Ми смо одлазили на поток Драшан, који је увијек имао воде и ту започињали купање.
Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

субота, 29. април 2017.

У ЊЕДРИМА ЗАВИЧАЈ

                                   



      
НОВА КЊИГА    
Недине књиге се лако и разумљиво читају јер су писане из душе, срцем препознатљивим свима,а опет веома поетски, емотивно и лирички, ако се пјесме тиче, а проза је још прожета тананим нитима говора наших људи (архаизмима), што није баш лако остварити и уоквирити у књижевно дјело. 
На крају долази нам ускоро Недин први роман, па ћемо да видимо њен покушај да се и у томе књижевном жанру окуша и приреди нам још један дјелић задовољства у читању.

Литретаура се данас мало чита, али не знам да ли је неко добио Недину књигу а да је није на пречац прочитао, а то није мала ствар.
И поред тога што веома добро влада описима, сјећањима, маштом и стварању приче, заплета и слично Неда не тежи ка популарности и додјелама награда, него хоће својим стваралштвом да опише свој крај, своје људе,што остаје занавијек.
Њој награде не требају, она сама себе награђује писањем и објављивањем књига и срећна је да може то своје задовољство да подијели с другим, а поготово са својим пријатељима и породицом.
И тако Недељка Неда Ђукић Боројевић са вилинским крилима изрони из рјечице Воче да нам исприча тајновиту причу о великом јунаку Величку Сочковићу који у вјечности лежи на Гребљу, да нам каже како су Пећине од давнина штитиле чобане и хајдуке од кише и хладноће, да оживи јунаке из борби и буна за слободу и комад насушног хљеба и опјева савременике за живота, како им се траг и име не би затрло .
               
Рецензије за књигу '''У њедрима завичај'' написаше по вољи њеној, Савко Пећић Песа и Боро Наградић.

четвртак, 20. април 2017.

КУЋА СТАРА

Уморан је оџак старе куће
Нема више ватре да га грије
Сад је свједок прошлог  времена
Свака цигла једну тајну крије

Кров је сустао али се још бори
Да тавану терет не ствара
Неће пасти на трстику меку
Још ће вјетрове да издржава

Зидови су од шепера криви
Јесење га већ урушиле кише
Још ће мало пркосити времену
Мрежу паук по њима ће да пише

Од камена темељ  одолијева
Са временом као јунак пркоси
Док је крова и уморног оџака
И дувар ће да их држи и носи


Таненко Танчин Марић