недеља, 15. октобар 2017.

БРНАЧА,ДРЉАЧА,ЗУБАЧА

СТАРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ АЛАТКЕ
Ех, шта је то овако на њиви,па се два јарана сједећи одмарају. 
То је брнча, дрљача, зубача. Како год назовеш име јој је истог значења. Служила је или служи за брнање, дрљање или зубљење орања,то јест узоране бразде.
Првобитно су биле направљене од дрвета са дреновим клиновима ,а онда су клинови додати жељезни, да би на крају се производиле брначе потпуно жељезне.
Брначу је вукла воловска, рјеђе коњска запрега, јер коња је мало било у власништву већине домаћинстава на селу.

На брначу ,дрљачу или зубачу да би јаче и дубље притискала у земљу, стављао се пањ, који је био учвршћен поклапушом. Брнача се покретала захваљујући  превртуши и потркуши, десно и лијево на косо у облику роба, како би захватала већу површину замљишта и могла тако окренути на овратини.

Савко Пећић Песа
Фотос: архива .

недеља, 17. септембар 2017.

НЕБОЈША ПРЕРАДОВИЋ

Његове оцјене и мишљења имају своју тежину и треба их цијенити !
МИШЉЕЊЕ КОЈЕ МНОГО ЗНАЧИ
Истанчан умјетнички и новинарски нерв за све, наизглед мале и неважне, теме од суштинске важности за квалитет живота...Савко то ради феноменално и у овом животном искуственом добу, готово рутински...зато волимо његове теме и објаве које, по правилу, уносе дашак радости и оптимизма у нашу свакодневницу...
Небојша Прерадовић
13.6.2016.године.

уторак, 12. септембар 2017.

МАЈКА ПРАВОСЛАВНА

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
- Ох, та кућа биједна!
Тражећ оком и рукама колиевчицу малог Јове,
Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавна,
Ти, сломљена крепка грана, најбиеднија међ женама,
Мајко православна!
Јеси ли се находала ногама што једва носе,
- Ох, те ноге болне!
Јеси ли се уморила тражећ Руму, краву своју,
Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?
Да л' је вуци растргоше, ил' је сакри шума травна?
Не мучи се! За кога би сада били сир и млиеко,
Мајко православна.
Јеси ли се наплакала над судбином друга свога,
- О друже љубљени!
Издајом га уловише, као пса измлатише,
Мучили га, везали га, бацали га у тамнице.
И он, кога срце вукло дјела вршит тешка и славна,
Као хром се богаљ врати, да ти умре на рукама,
Жено православна.
Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,
- О јамо проклета!
Гдје с гркљаном пререзаним дјеца твоја сада леже
Покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;
И боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тавна.
Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,
Мајко православна.
Блиедиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,
Бол ти предубоку!
Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље,
И нек траје вјековима. Нека чују у што сада
Промјетну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.
Шутиш. Блиедиш. И ореол мучеништва већ те круни,
Мајко православна.

Владимир Назор
(Јануара 1943. године у попаљеном

српском селу код Вргинмоста)

среда, 06. септембар 2017.

четвртак, 31. август 2017.

ХИТ ШЛАГАР ДЕРВЕНТЕ 1964.ГОДИНЕ.

ДОЂИ У НЕДЕЉУ
Дођи у недељу, дођи, дођи,
чекат ћу те поред парка ја.
Тачно у пола пет бит ћу ту,
ал' немој закаснити ти!
Али до тада ти добро пази,
да не погрешиш у касарни,
јер ако добијеш забрану,
сама ћу остати ја.
Сваког дана буди добар,
за пример буди свима ти!
И ако ти старији наређује,
"Разумем!" кажи тад!
А онда дођи у недељу, дођи, дођи,
чекат ћу те поред парка ја.
Тачно у пола пет бит ћу ту,
ал' немој закаснити ти!
Тачно у пола пет, да,
тебе ћу чекати ја.
Пјесма и фотос : Антон Зупанц, 
Дервента, 11.09.1964.
Пјесма из војничког живота је била у извођењу Марице Баришић која је успјешно претстављена на такмичењу војних забавних оркестара, а потом редовно извођена као хит шлагер на плесним вечерима у Дому ЈНА у Дервенти прије 53 године.

 Припремио : Савко Пећић Песа