Појезна - Дервента - ПЕСА

уторак, 25. јун 2019.

АМБАРИ ИЗ ТЕШИЋА БАРА

Ћупови или амбари из Доњег Детлака  нису једини на подручју општине Дервента. Својевремено, много је писано о ћуповима у Доwем Детлаку, који су уређени и Горњој Лупљаници код Брестоваца, који су истог изгледа, величине и начина израде као Детлачки. Недавно су ћупови откривени у Тешића барама. Уствари , за њих се знало већ одавно али мјештани томе нису придавали неки посебан значај.
-Овдје смо у долини рјечице Лупљаница започели са изградњом викенд насеља. За кратко вријеме љепота природе и чиста вода је привукла многе који су купили земљиште и направили своје викендице. То се и даље шири, много је плацева купљено и брзо ће се градити викенд куће, каже власник земљишта Драгољуб Брестовац и истиче да изнад долине на удаљености педесетак метар постоје ћупови, који су приступачни за разгледање.

Ћупови су изграђени у меканом кречњачком камену званом шкриљац. Исте су величине и облика као у Доњем Детлаку. Израђени су у облику амфоре.

Постоји вјероватноћа да је ове ћупове израдила иста друштвена заједница , звана ''Барице и Гређана'' која је живјела на овим просторима у Бронзано доба, јер су тумулуси са урнама и пепелом сахрањених пронађени у долини ријеке Укрине испод амбарина у Доњем Детлаку. Иначе , рјечица Лупљаница се улијева у Укрину протичући кроз село Доњи Детлак.

Ћупови су дубоки до 192 центиметра, колики је и пречник ћупа на средини. На врху се сужавају, на 60-70 центиметара. Није познато да ли у околини има још оваквих ћупова, или се њихов број исцрпљује на пронађених 28, само Доњем Детлаку.         
Ћупови у Тешића барама су напуњени лишћем и отпадом, нису чишћени, прилично добро су очувани, без поклопаца. Они, нажалост, усљед директног дејства сунца, кише, снијега и леда, убрзано пропадају, али је њихова унутрашњост увијек сува и не сакупља влагу. И ови ћупови подсјећају на уобичајене, само што су ископани у камену, а названи су амбари јер је у њима чувана, највјероватније храна.
          Много се тога нагађа када су у питању ћупови, па је сигурно да би само научно истраживање могло дати одговоре на бројна питања, која за за сада нису разјашњена.   
       
        Када су и на који начин направљени у камену, и то тако прецизно, то је загонетка на коју још нема ваљаног одговора. Сви који су долазили да би их истраживали с пажњом су погледали ћупове, зачудили се и – отишли!
Ћупове у Тешића барама треба везати за ћупове у Доњем Детлаку,а поготово у насељу  Брестовци који нису много удаљени од Тешића бара. Њихово постојање говори о бурној историјској прошлости и животу на нашим пропсторима.
С обзиром да ту ниче викенд насље, посјета амбарима је скоро свакодневна за све заинтресоване.



Савко Пећић Песа

недеља, 05. мај 2019.

ОБИЧАЈИ И СТАРИНЕ

Обичаји на Ђурђевдан
Предања кажу,  да је на Ђурђевданак увијек био хајдучки састанак. Хајдука више нема, па ни хајдучких састанака и растанака. Многи обичаји су заборављени. О Ђурђевдану у народу се његовало и одржавало много обичаја.
Ђурђевдан је увијек на дан 6. маја. Вријеме када се природа пробудила, а прољеће набујало од разних трава, дивљег цвијећа излисталог и процвалог дрвећа. Багреми, глогови и друге разне цвјетаче богато цвјетају и околином шире опојни мирис. Пшеница је израсла скоро до класања ,а жито изникло до три пера. Све то чини један посебан осјећај радости и благостања. Зато се каже у народу,  да је Ђурђевдан најљепши дан.
Многи Ђурђевдан славе као своју крсну славу.
На Ђурђевдан се почиње купати у ријеци или потоцима. Тог дана, дјеца и одрасли поране и боси трче по трави и пшеници и тако почињу са прољетним купањем. Ако је лијепо вријеме , онда ће се у току дана купати у рјеци.
Домаћа стока се први пут изводи на пашу свјеже траве. Прво се ''осоли'', то јест даје се смјеса исјецканих мирисних трава са брашном и соли. Обавезно међу биљем је милодух – селен. Кад то стока поједе, онда се изводи на пашу траве. Стока не смије предуго остати на паши, како би се постепено прилагођавала јакој травној храни, након зимске исхране сијеном.
Сваки домаћин куће, без обзира да ли слави или не слави као крсну славу Ђурђевдан, обилази своје имање, налази љескове гранчице и поставља на средини сваке обрађене њиве, ради тога да љетина роди, буде здрава и да лед не побије.
Ујутру се обавезно одлази у цркву, пале се свијеће и моли за благостање, здравље у кући и на имању.
Некад се причало да су постојале ''бабе врачаре'' , које нарочито о Ђурђевдану нису мировале. Говорило се, да су знале својим погледом или справљеним напитком  ''урећи'', бацити чине на стоку, љетину, која неће напредовати и бити здрава те године , код оних на кога су оне бациле своје чаролије. Зато би домаћин обавезно навече палио свијећу у штали код стоке и кадио тамјаном, да не би ''Баба врачара'' бацила гатку код њега.
              Лазарице, опет долазе на Ђурђевдан  код домаћина који слави да се почасте јелом и пићем и продају чанке, вретена, солењаке и мосурове. Ови предмети су направљени од меког и лаганог дрвета – јошике.
               Лазарице,  ''Бугарке'', у вријеме ускршњег поста, око Лазаревдана посјећују домаћинства и играју лазарице. То су обично мале дјевојчице које играју, окрећу се и пјевају, желећи  домаћину, да у току године све буде богато, здраво и весело.
             ''Ова кућа богата,  пуна дуката....'', и тако играјући понављају.
Домаћин обавезно плати у новцу или намирнцама.
              На Ђурђевдан домаћин части сиромахе јелом и пићем који наврате у његову кућу.


Савко Пећић Песа

петак, 26. април 2019.

ПОСНА ПИТА



ОБИЧАЈИ КОЈИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ
 Посна пита за велику недељу

Последња седмица поста пред долазак дана Васкрсења Господа Исуса Христа – Васкрс у народу је остао обичај по коме се посту придаје посебан значај. У дане велике недеље више се уздржава од разних људских задовољстава, хране, пића, дувана и других животних потреба.А ову седмицу обично посте и они који нису постили читав пост. Посна храна се строго бира и спрема без уља, онако како се то каже насуво.
У Великој Сочаници, затекли смо Виду Китоњић у спремању посне пите за неколико наредних дана, јер се по обичају и традицији на велики четвртак, петак и суботу храна не спрема.
- Ово је пита гужвара коју спремам за сву чељад. Након што умијесим брашно на води и мало соли, оклагијом развучем у листове, који се запеку на плати од шпорета. Све се то умота у тепсију и запече. За јело се прелије водом и ставља на печење без било каквог додатка. Може се ставити мало црвеног лука , али најбоље је без ичег, вели Вида Китоњић.( Вида више није жива,а запис је направљен 2007.године.)
Према њеним ријечима, јело се спрема обично понедељком, напољу, ако је лијепо вријеме или на веранди, ако пада киша. Тако је каже научила од старих и увијек то ради на ''двору'' – напољу од кад је преузела улогу домаћице у кући.
На исти начин се мијеси погача, која се једе уз поврће, лук, печени неогуљени кромпир у рерни или на жару под пепелом или неко друго поврће.
И док је Вида спретно превртала комаде тијеста и претварала у танке листове за питу гужвару на лијепом и сунчаном дану около су зујале пчеле на све стране, задржавајући се на цвјетовима цвијећа и тек отвореним латицама цвејетова воћа. Све је одисало неком чудном чистоћом, радошћу и љепотом сједињеном у шаренилу са бијелим колутовима тијеста и брашна под отвореним небом, најављујући тако долазак највећег и најрадоснијег хришћанског празника - Васкрса.


Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

среда, 17. април 2019.

СЛАВКО ПОКРАЈАЦ

ДОЋЕ И ТО ВРИЈЕМЕ

Живећете добро
Господо на власти,
Док вас народ воли
Док вас народ части...
А кад прођу ваше
Лажи, паралаже
Не, неће вас бити
Када народ каже ?

Живећете смјело
У својој фотељи,
Док вас народ бира,
До сте му по жељи...
А кад прође ваше
Што не виде очи,
Не, неће вас бити
Кад народ скочи
Да вам избије очи !

А народ ко народ
Све на калуп исти,
Још двориште своје
Од ђубра не чисти...
А народ ко народ
Још подноси бреме,
Не , неће вас бити
Доће и то вријеме !

Славко Покрајац

Припремио: Савко Пећић Песа

среда, 20. март 2019.

ОСИЊСКИ ДОМ

ГРАДЊА ЗАДРУЖНОГ ДОМА У ОСИЊИ
На подручју Мјесне заједнице Осиња, послије ослобођења  1945.године у Другом свјетском рату , '' ...осим  зграде старе Основне школе у Осињи и Основне школе у Појезни, није било никаквог другог друштвеног простора. Те зграде требало је реновирати, јер су обије неколико пута биле паљене у току рата.
Почетком 1948. Године општејугословенска акција изградње задружних домова одушевљено је прихваћена и на овом подручју. Под руководством организације КПЈ, Мјесни народни одбор организовао је активност на припремању и изградњи задружног дома. Типски пројекат задружног дома обезбиједио је Срески народни одбор Дервента. Мјесни народни одбор је требало да донесе одлуку о одређивању локације. Настао је спор међу одборницима гдје треба изградити задружни дом. Једни су (Осиња и Церани Горњи) заступали мишљење да задружни дом треба градити код старе школе и цркве, а други ( Церани Доњи и Појезна) да задружни дом треба градити на Брду Делића, код тзв. ''Плоча''. Нађен је компромис – задружни дом ће се градити на брду Калоперовића, тако да су биле задовољене обадвије стране.
Свечаност поводом завршетка темеља одржана је почетком октобра 1948.године, када је био организован велики народни збор. Дом је дефинитивно завршен 1950.године.''
Монографија ''Осиња'' 1982.године.

Нови друштвени дом у Осињи саграђен 1982.године, након рушења зграде старог дома,а поводом одржавања ТВ емисије ''Знање имање''.



Припремио : Савко Пећић Песа