Појезна - Дервента - ПЕСА

субота, 19. јануар 2019.

ГОСТИОНИЦА КОД ЈОВЕ

ГОСТИОНИЦА КОД  ЈОВЕ
Познати дервентски угоститељ између два велика рата био је Јово Павчић, који је имао гостионицу у центру града. То је мјесто гдје ће касније бити изграђен познати дервентски угоститељски објекат ''Стакленик''.
'' Јово Павчић, познати угоститељ, имао је гостионицу у центру Дервенте, у чаршији преко пута Градске баште. У његовој гостионици састајали су се најпознатији и најугледнији представници тадашњег јавногф живота у Дервенти : трговци, судије,адвокати и књижњвници.
У ову гостионицу свраћали су трговци Саво Маливук и Перо Бошковић, Бошко Тасовац, директор Земаљске банке, Ахмет Захировић, државни тужилац, Осман Сикирић, предсједник Среског суда, др. Мухамед – бег Куленовић, адвокат, др.Маријан Белчић, замјеник државног тужиоца, Пејо Равлић, предсједник котарске организације ХСС, Сејфулах Беговић, Абдулах Алијагић звани Пијево и Адем Капетановић, који су се бавили књижевним радом, а објављивали су своје радове у часописима, дневним листовима и Радничким новинама у Београду.'' Наводи Неџмудин Алагић у књизи ''Дервента између два свјетска рата'' Сарајево, 2001.

Зато што је увијек рецитовао своје пјесме ,а други су радо слушали Абдулах Алијагић ће добити  надимак ''Пијево''.
Тасовци су били, учени и школовани људи. Бошко Тасовац је био предсједник СПКД ''Просвјета'', које је основано 1910.године. Остало је забиљежено да је највише волио да одсиједа у гостионици код Јове Павчића, која је била преко пута куће  породице Тасоваца (мјесто на коме је сада кафана ''Гинис''). Ту се окупљало најугледније друштво Дервенћана из тог времена.
На мјесту гдје је била ''Гостионица код Јове'' биће након  Другог свјетског рата изграђен  угоститељски објекат ''Стакленик'', који многи памте са великим парком и мјестом за угодан боравак. Парк је био са горње и доње стране са објекта са засађењним дрвећима : кестена, липе, тополе, јавора и платана, од којих понеко и сада се добро држи.


Савко Пећић Песа

четвртак, 17. јануар 2019.

СЕОБЕ НАШЕ БЕЗ ПОВРАТКА

ИДЕМO  ТАМО

Куда ћеш роде
У Аустрију на високе и хладне Алпе
А тај ''ајвон'' остави мени
Дао би ти да знаш радо
Остави ме роде
Журим морам стићи што прије

Куда ћеш роде
У Њемачку ако се може
Па што ми не прода ту лимузину тако фину
Е би радо извини роде
али одох с лимизином до Минхена право

Куда ћеш роде
Одох до Чешке ако треба и пјешке
Па што ће ти моторка питам
Ма пусти ме роде у сјечу шуме хитам

Куда ћеш роде
Нигдје роде само до кафића
Гдје има доста пића
И кладионица мала
Играм на ситно
Колико добијем није битно


Савко Пећић Песа

среда, 02. јануар 2019.

ПЕРУНА МИ....

БЈЕЖИМ ОД ПЕРУНА

Бјежим на врх бријега
под опсадом сунчаног неба муње сијевају
стопала крвава земљу додирују
звижди ваздух кроз кости као кроз шуму
свјетлост је трома и непрекидна
нема магле пада мрак

С лавежом керуша оде трком
под грм склања се од грома и кише
вјетар са снијегом вришти и брише
све оловке и ријечи у књигу уписане
на папиру гуштери палацају
зној пробија нема суза

Врела вода између бајера тече
весело у роју комарци праве вече
утјеху потражих у ужареној маси
крв што се груша више кроз вене не тече
нема душе прође узлауд лијепо вече
трчи човјек низ брдо камен се котрља

Признаћу једно не бјежим од себе
него од ужарене масе и нечије умоболести
и мозгова који кључају и пуцају петарде око мене
дрхти земља бријег се клима подивљала нечија воља
бјежим у осјећају и душом рањив од овог неспокоја
листам прошлост бојим се за будућност

Све ће се срушити плашим се великог Перуна


Савко Пећић Песа


петак, 21. децембар 2018.

ТАКТИКА

Тврђава Клис данас
ТАКТИКА
              ''С пролећа 1389. године краљ Твртко је предузимао акције за освајање далматинских градова, најпре Трогира и Сплита. Велико турско надирање пореметило му је планове, па је зауставио започету акцију и војску са најбољим војсковођом пребацио на сасвим другу страну – на Косово. Такво повлачење Тврткове војске искористили су Мађари и њихове присталице у Далмацији, потиснувши малобројне остављене босанске поседе и освојивши Клис.'' 
Извор, архива ФБ.
               Касније ће Турци стићи до пред зидине Будима и Пеште и водити огорчене битке на тлу Мађарске државе. Интреси Мађара у то вријеме су били да изађу на Јадранско море, па су искористили Твртков одлазак на бој на Косово. Занемарили су опасност која им пријети. Мало боље процјене и разраде тактике и да су и они одвојили своје најбоље војсковође и упутили на Косово, турско надирање би било заустављено већ тих година.

Савко Пећић Песа

четвртак, 06. децембар 2018.

СТАРА ДЕРВЕНТА




Дервентска стара зелена пијаца

Савко Пећић Песа
Слике: архива Тутњевић Душан