АМБАРИ ИЗ ТЕШИЋА БАРА

Ћупови или амбари из Доњег Детлака  нису једини на подручју општине Дервента. Својевремено, много је писано о ћуповима у Доwем Детлаку, који су уређени и Горњој Лупљаници код Брестоваца, који су истог изгледа, величине и начина израде као Детлачки. Недавно су ћупови откривени у Тешића барама. Уствари , за њих се знало већ одавно али мјештани томе нису придавали неки посебан значај.

-Овдје смо у долини рјечице Лупљаница започели са изградњом викенд насеља. За кратко вријеме љепота природе и чиста вода је привукла многе који су купили земљиште и направили своје викендице. То се и даље шири, много је плацева купљено и брзо ће се градити викенд куће, каже власник земљишта Драгољуб Брестовац и истиче да изнад долине на удаљености педесетак метар постоје ћупови, који су приступачни за разгледање.

Ћупови су изграђени у меканом кречњачком камену званом шкриљац. Исте су величине и облика као у Доњем Детлаку. Израђени су у облику амфоре.

Постоји вјероватноћа да је ове ћупове израдила иста друштвена заједница , звана ''Барице и Гређана'' која је живјела на овим просторима у Бронзано доба, јер су тумулуси са урнама и пепелом сахрањених пронађени у долини ријеке Укрине испод амбарина у Доњем Детлаку. Иначе , рјечица Лупљаница се улијева у Укрину протичући кроз село Доњи Детлак.

Ћупови су дубоки до 192 центиметра, колики је и пречник ћупа на средини. На врху се сужавају, на 60-70 центиметара. Није познато да ли у околини има још оваквих ћупова, или се њихов број исцрпљује на пронађених 28, само Доњем Детлаку.         

Ћупови у Тешића барама су напуњени лишћем и отпадом, нису чишћени, прилично добро су очувани, без поклопаца. Они, нажалост, усљед директног дејства сунца, кише, снијега и леда, убрзано пропадају, али је њихова унутрашњост увијек сува и не сакупља влагу. И ови ћупови подсјећају на уобичајене, само што су ископани у камену, а названи су амбари јер је у њима чувана, највјероватније храна.

          Много се тога нагађа када су у питању ћупови, па је сигурно да би само научно истраживање могло дати одговоре на бројна питања, која за за сада нису разјашњена.   

       

        Када су и на који начин направљени у камену, и то тако прецизно, то је загонетка на коју још нема ваљаног одговора. Сви који су долазили да би их истраживали с пажњом су погледали ћупове, зачудили се и – отишли!

Ћупове у Тешића барама треба везати за ћупове у Доњем Детлаку,а поготово у насељу  Брестовци који нису много удаљени од Тешића бара. Њихово постојање говори о бурној историјској прошлости и животу на нашим пропсторима.

С обзиром да ту ниче викенд насље, посјета амбарима је скоро свакодневна за све заинтресоване.

Савко Пећић Песа

АМБАРИ ИЛИ ЋУПОВИ

Амбари у Доњем Детлаку

Скица амбара у Доњем Детлаку
Амбари у Горњој Лупљаници
Амабри или Ћупови

(Доњи Детлак код Дервенте)

Излед ћупова или амбара подсјећа заиста на праве ћупове, само што су ископани у камену. Амабари су названи по томе што се тврди да се у њима чувала храна. Ипак, много чега је још неоткривено у Доњи Детлаку, гдје се на сваком кораку могу наћи археолошки локалитети. Постојање амбара или ћупова, може се назвати неким ''чудом'', које није детаљно истражено. Наиме, испод детловачке цркве у шуми низбрдо према укринској равници, налази се 28 пронађених, у камену уклесаних, ћупова или амбара. Прилично су добро очувани, без поклопаца су, који су однесени или полупани, а мјештани памте да су постојали. Временом, због дјеловања климе, убрзано је њихово пропадање. Унутрашњост је увијек суха и не скупаља влагу. Постоје нека нагађања да су ти ћупови још из римског доба, а неки тврде да су још старији. Други пак тврде, да су ћупови из доба сеобе народа, око 5 и 6 вијека Нове ере, а многи се слажу, да су их користили монаси из манастира Доњи Детлак, о чему је писао Станиша Тутњевић у књизи ''На трагу манастира Детлак.'' Темељи овог манастира нису још пронађени, али се зна да је прављен у доба краља Драгутина, негдје око 1303. године.

Дубина ћупова , оних већих, је тачно 192 цм, а ширина од 100 do120  цм на средини ћупа. На врху се сужавају на 6о-7о цм. Поставља се питање, да ли има још ћупова који су затрпани ? Оваквих посуда, уклесаних у камену на подручју општине Дервента, има у Горњој Лупљаници, код кућа Брестовац. Ту извире рјечица Лупљаница, која се у Детлаку улијева у Укрину, па се може закључити да се ради о истој људској заједници, која је дуго времена била насељена на овом ширем подручју уз рјечицу. Кад су направљени, и у камену тако прецизно урађени ћупови, то је загонетка, на коју још нико није дао одговор. Сви који су долазили, истраживали, започели су, погледали, зачудили се, отишли, а да нису до краја ништа урадили.

Tekst i fotografijе: © by Savko PEĆIĆ PESA