Приказивање постова са ознаком dokumenti. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком dokumenti. Прикажи све постове

среда, 01. фебруар 2017.

ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПОТИЧУ ОД 1839.ГОДИНЕ

ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПОТИЧУ ОД 1839.ГОДИНЕ

Скригин : Мајка Кнежепољка 1944.године.
Фотографија у Србији. Убрзо након обелодањивања проналаскафотографије, 19. августа 1839. у Паризу, ова делатност се појавила у аустроугарским и јужнословенским земљама, па и у Кнежевини Србији.
19. век
Раздобље дагеротипије
Прву фотографску технику дагеротипију, то јест фотографију на металу, у Србији је први применио трговац Димитрије Новаковић, који је за време боравка у Паризу 1839. научио поступак код проналазача Луја Дагера. Литограф, сликар и уметник примењених уметности Анастас Јовановић научио је дагеротипски поступак у Бечу и већ га је 1841. применио: најпре је начинио свој „Аутопортрет“ (дело је сачувано!), затим је дошао у Београд и дагеротиписао кнеза Михаила. Брзој популаризацији дагеротипије највише су допринели путујући дагеротиписти. Најранији који је долазио у Србију био јеЈосиф Капилери; деловао је за кратко у Београду у лето 1844.
Талботипија
После 1850. путујући мајстори напуштају дагеротипију и уводе трајнији поступак, тзв. талботипију, то јест фотографију на папиру. Живећи и радећи у Бечу Анастас Јовановић је прихватио тај поступак 1844. и годинама га користио приликом портретисања личности из културног, црквеног и политичког живота Кнежевине Србије, које су долазиле у Беч. Та дела су већином сачувана и налазе се у Збирци фотографија Музеја града Београда. Око 1851. талботипију је прихватио и Георгије Кнежевић, први српски фотограф у Војводини, који се убрзо затим определио за колодијумски поступак, и фотографије на албуминском папиру.
Отварање сталних атељеа
Средином 19. века стекли су се услови за оснивање сталних фотографских атељеа. У Београду 1861. почиње са радом фотограф Флоријан Гантенбајн. Међу првим српским атељеима, отвореним у Београду је и атеље Георгија Ђоке Краљевачког на Зеленом Венцу и у Кнез Михаиловој улици на бројевима 3,8 и 19. [1] Опште прихватањеколодијумске, тзв. мокре плоче и увођење популарних и јефтинијих фотографија облика и величине посетнице, почетком шездесетих година доводи до даљег ширења фотографије и оснивања фото-атељеа и у мањим местима.
                                                             Прва сачувана фотографија у Србији 1839.година.
 Кнез Михајло Обреновић -фотограф Анастас Јовановић
 Вук Стефановић Караџић 1860.године.
 Петар Петровић Његош
Прослава у Београду 1865.године.
Сви подаци и текст, као и фотоси преузети са интрнета ''Викпендија''.
Интресанто: Вук Стефановић Караџић и Његош, о њима постоје оргиналне фотографије. Све досада, као и ја многи су сигурно замишљали их онако како је умјетник нацртао.
Припремио : Савко Пећић Песа

понедељак, 31. октобар 2016.

ДЕРВЕНТСКИ ЛИСТ ЈЕ ПИСАО 1968.ГОДИНЕ

                                     

           Било је то давно, још 1968.године. 
     Готово пола стољећа је прошло. Трагови остају и свједоче о неком времену које је иза нас. У то вријеме тешко је било доћи до ''Дервентског листа'' и писати нешто за те локалне новине, које су биљежећи оставиле дубоке трагове постојања и догађања у Дервенти. Имао сам ту срећу, да као гимназијалац пишем из села и објавим у ''Дервентском листу''.И сад ми неки поричу ту моју склоност за новинарством и писањем у времену када сам још био омладинац.
         Ето, тако ''Дервентски лист'' свједочи и не дозвољава да се заборави, па и дио моје прошлости.

Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа