Приказивање постова са ознаком Манастир Доњи Детлак. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Манастир Доњи Детлак. Прикажи све постове

уторак, 24. мај 2016.

О МАНАСТИРУ ДОЊИ ДЕТЛАК



 
                        Обриси икона на камену (слика чишћена и обрађена на компјутеру)
                                     Увећавањем слике добију се ови бројеви на камену
Пише: Мирослав Б. Душанић
Доњи Детлак је село новијег датума, тј. преименовано је за вријеме аустроугарске окупације. И то је урађено с циљем да се заборави прави назив мјеста, а он је ДРАГИЊА - по манастиру Драгиња, задужбини краља Драгутина. У турским дефтерима (пореским књигама) се помиње овај манастирски посјед, монаси и њихов игуман Василије. Прије упада Османлија манастир Драгиња са селима Детлак (данашњи Горњи Детлак), Појезном и Црнчом је припадао Нахији Тешањ. И о томе свједочи тзв. Тешањска колонија - некада привилеговано мјесто османске властеле... Касније је Драгиња уписана под Нахијом Кобаш, а разлог томе је њено релативно позно освајање (заузета је 1536. год. - 24 год. касније од села Црнча и Појезна, док је Детлак био толико дуго исељен, већина становништва се преселила на манастирски посјед). Манастирски посјед је био огроман и заузимао је простор од Детлака (тј. Г. Детлак) до обронака Мотајице, а на западу је граничио са селом Јадовицом (територије дан. Доњих Смртића) и селом Заблатје (које више не постоји, данас је тај простор познат као Баре, на коју се надовезују укрински Лугови...) Још и данас постоје остаци манастирске шуме, која се умјесто Драгињска погрешно назива Драгоњска шума...
Многи и дан данас траже доказе о постојању "Детлачког манастира", одржавају научне скупове, пишу књиге и изводе претпоставке... А никако да се сјете и проуче ДЕФТЕРЕ (а преведени су поодавно), и у којима је манастирски посјед наведен. Османлије нису порушиле манастир - порушен је 300 година касније, а порушио га је дервентски капетан у знак одмазде на поп Јовичину побуну. Становништво које није успјело да избјегне одмазду је побијено, један мањи број је успио пријећи у Славонију...

Фотоси: Савко Пећић Песа
забиљежио и обрадио Мирослав Б. Душанић