Приказивање постова са ознаком Водени цвијет. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Водени цвијет. Прикажи све постове

среда, 12. август 2015.

ВОДЕНИ ЦВИЈЕТ У ФОТОГРАФИЈИ



УКРИНСКИ ВОДЕНИ ЦВИЈЕТ

Појава воденог цвијета Ephemeroptera, или цвјетање ријеке, на ријеци Укрини се појављује почетком августа или средином августа, што представља посебну атракцију и природну појаву која се ријетко сусреће на ријекама. Само неколико ријека у Европи има такву појаву, а у ријеци Тиси, то се дешава у јуну.
У последње вријеме цвјетање ријеке или појава овог инсекта је св
е мања. Нестанку доприносе разни сакупљачи који хватају водени цвијет у стадијуму прије парења и прије него што положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак. Људи углавном водени цвијет изловљавају за потребе прављења мамца за улов рибе.Зато је Скупштина општине Дервента донијела Одлуку о забрани сакупљања воденог цвијета.

Вијековима
не тако често крајем јула,а најчешће почетком августа Укрина цвјета. Доскора о овом феномену се није знало много, а ријетко се ко и интресовао за ову појаву. Вјеровало се да се то ради о ''преображавању воде'' у времену Преображења Господњег и од тад се у Укрини дјеци забрањивало купање, а кад дође вријеме да водени цвијет излази на површину, Укрина из водених дубина сваке године открива своју тајну и у смирај дана у прдвечерије, на површину излазе ларве из којих убрзо се појављују њежни као паучина бијели лепршави, крилати инскети, лептирићи.Овај цвијет се појављује искључиво ноћу, па се може назвати и ноћни лептир. Реагује на свјетлост и лети према свјетлу, па је лак плијен за све оне који изловљавају и употребљавају као мамац за пецање рибе.

Ту отпочиње мукотрпно пресвлачење недозрелих мужјака, који тек након ослобађања бјеличасте опне, постају способни за парење и оплодњу женки. Након тога се појављују женке и ситније су од мужијака, које лете извјесно вријеме након оплодње, а затим спуштају се на површину воде и одлажу до 7 хиљада ситних јајашца, која брзо тону на дно ријеке.

Читава ова чаролија траје око два сата, јер инсекти воденог цвијета имају закржљале органе за варење, те не могу да се хране, а енергија из ларве се брзо истроши приликом ројења. Из оплођених јајашца које женка положи на површину воде и падају на дно за двије до три недеље се излегу ларве, које се укопавају у глиновити дио и расту три године, када ће се поново појавити на површини воде.За то вријеме се пресвлаче 20 пута. Храну и кисеоник узимају из воде.
Ко није присуствовао цвјетању Укрина, кажу љубитељи природе , не може ни да схвати о каквом се феномену ради.То је задиовољство које се може мјерити са љепотама шаренила дуге или Нијагариних водопада.
Укрински водени цвијет Ephemeroptera је јединствен, њежан и бијел као паучина.Од многобројних врста, које постоје, такав цвијет се не појављује нигдје више у свијту. Као и тиски цвијет (цвијет на Тиси) спада у (langicanda Ephemeroptera) дугорепе водене цвјетове.
Водени цвијет треба чувати јер се ради о пра – фосилу, лептирић чија се старост постојања мјери од 250 до 300 милиона година.
До сада је на фотографијама , углавном приказиван као укрински водени цвијет
погрешно. Ових дана начињене су многе фотографије у фази појаве и ројења, односно одлагања јајашца, па се може видјети како заиста изгледа овај по свему јединствен и њежан инсект, који се појављује као врста само на ријеци Укрини.Ко жели да види ројење и појаву воденог цвијета треба ноћу да борави на ријеци око 9 часова и да прати његову појаву ових дана.
О врсти
:

Филогенија
Водени цветови (Ephemeroptera) су најпримитивнији крилати инсекти из групе Палеоптера. Овој групи припадају хемиметаболни инсекти, тј. инсекти код којих се крила у мировању не могу склопити. Сем Ephemeroptera, овој групи припада и ред Одоната (вилин коњици). Ова прастара група инсеката је живела на Земљи још у доба карбона (пре 290-350 милиона година). У перму су чинили 3,5% фауне инсеката, у мезозоику 3%, а у терцијару 0,3%. Данас чине само 0,095% фауне инсеката, што представља око 2000 врста сврстаних у 19 фамилија. Због велике филогенетске старости овог реда, неки их називају живим фосилима.
По систематиици то су: Царство: Animalia, Филум: Arthropod, Класа: Insecta, Поткласа: Pterygota, Red: Ephemeroptera, Фамилија: Palingeniidae .


Савко Пећић Песа