Приказивање постова са ознаком чамац. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком чамац. Прикажи све постове

четвртак, 26. фебруар 2015.

ЧАМАЦ СТАР 300 ГОДИНА


         Народна библиотека ''Бранко Радичевић'' у Дервенти поред библиотетичке дјелатности у свом организационом саставу има и Завичајну музејску збирку. Грађа за музејску збирку је започела да се прикупља још прије тридесет и више година и у њој се налазе вриједни сачувани предмети из разних временских раздобља,као и фотографије.Међу експонатима посебно су запажени етно примјерци дервентског краја. Истина Завичајна музејска збирка није још након рата отворена за јавност,али на томе сада ради један радник дипломирани етнолог,па се ускоро може очекивати да би Музејска збирка могла бити приступачна и отворена за јавност.Неки њени експонати су у току рата оштећени,па је потребно све то довести на онакво стање како је то некада изгледало.

            Посебно интресантан експонат у Завичајној музејској збирци је чамац који је сасвим случајно пронађен у у Босанском Дубочцу на ријеци Сави.Мјештани су негдје у августу 1988.године товарећи шљунак наишли на комад дрвета веће дужине и на први поглед нису на то обраћали пажњу.Кад је дрво откопано нешто више, могло се видјети да се не ради о обичном трулом пању дрвета него о  неком предмету који је личио на чамац.Мјештани су о том  вриједном проналаску обавијестили тадшње раднике Завичајног музеја који су пажљиво чамац извадили из шљунка , заштитили од даљих оштећена и пренијели у Дервенту.Чамац је направљен од једног дебла великог дрвета тесањем и копањем удубљења. Дубина је око 4о,а ширина 60 до 70 цантиметра,док је дужина нешто више од 6 метара.


Процјењује се да би овај чамац могао бити стар 300 година ,па чак и много више. Мјесто израде чамца није утврђено,а сасвим је непознат овакав начин израде чамаца.Имајући у виду да је дрво храстово, могло би се закључити да је могуће поријекло храста са  планине Мотајице гдје га има доста и сада и да је израђен и његов власник био  неки од мјештана из неких од села поред Саве. Ни најстарији мјештани се не сјећају било каквих прича о сличном чамцу на том крају и његовом власнику.
      Нема писаног трага,а нити било ко памти да су чамци на такав начин израђивани уз Саву на овим крајевима у новије вријеме,па је старост сигурно велика,јер се технологија градње чамаца од дасака већ одавно познаје и практикује.


             Tekst i fotosi : by Савко ПЕЋИЋ ПЕСА