ЧАМАЦ ИЗ ДОБА ХРИСТА

Чамац стар двије хиљаде година
Босански Дубочац - 2006.године
Након објављивања вијести у Гласу Српске да се у Босанском Дубочцу код Дервенте налази чамац који је извађен из ријеке Саве и да се његова старост процјењује око 2 хиљаде година,археолози из Музеја Републике Српске су се заинтресовали за овај случај и јуче посјетили Дервенту и боравили у Босанском Дубочцу, како би се увјерили о необичном налазу.
Археолози и кустоси музеја, Горан Симоновић,Славица Арсенијевић и Милена Радоја заједно са директором и кустосом археологом музеја у Добоју Ђоком Јовановићењм и директором Народне библиотеке у Дервенти Радом Велимир кренули су у Босански Дубочац трагом вијести о чамцу.
Нравно, вођа пута је био новинар Гласа Српске Савко Пећић,преко кога је читава веза успостављена о доласку стручњака из Музеја Републике Српске.
Искусни археолози су били знатижељни ,прво гдје се налази село Босански Дубочац,а кад су стигли, изненадили су се гостопримством мјештана овог село поред ријеке Саве.У присуству насмијаних и увјек спремних људи за шалу одмах је понуђена кафа,пиво,ракија,али ипак сви су највише хтјели воде за расхлађивање на температури од преко 36 степени, већ у 11 часова ујутру,гдје се није могло ни у хладовини издржати.
Арехолози Горан Симоновић и Славица Арсенијевић, започели су на премјеру и прављену цртежа чамца који је дуг тачно 7,30 цантиметра,а на средини широк 70 цантиметра. Направљен је од једног дијела дрвета удубљењем у,највјероватније храстовом дрвету.
-Велика је штета, а то ће отежати конзервацију,што све ово није раније обрађено и сачувано. Дрвени предмети нађени у води који толико година нису били изложени условима испод допирања ваздуха веома брзо пропадају, каже Горан Симоновић.
Археолог Ђоко Јовановић из Добоја има велико искутво у оваквим пословима. Он каже да се ради о веома старом предмету и да треба га сачувати и утврдити његову тачну старост. Сличне предмете је вадио кад се радило на Ђердапу на хидроцентали и веома му је познато какву су то тешки услови да би се предмет конзервирао и сачувао.
Ипак, Славица Арсенијевић није пропустила ни један детаљ да не измјери,премјери, упита мјештане и забиљежи на скици коју ће даље обрађивати у Музеју Републике Српске.
Каква ће даља судбина чамца бити,још се не зна и хоће ли се негдје премјестити на чување , зависи од средстава ,а анализе за испитивање старости су веома скупе. Постоји могоћност да путем Енглеског инстититута с којим Музеј Републике Срспке има добру сарадњу да се то обави у Енглеској,али о том кад се они упознају са цјелокупним материјалом ,каже Славица.
Арехелози су искористили боравак у Дервенти,да разгледају експонате Звичајног музеја у Дервенти,неколико приватних збирки и да се упознају са значајним архелошким локалитетима на подручју општине Дервента,а нарочито из доба средњег вијека ,гдје се помиње манастир у Дервенти,те доба римљана и већ чувених амабрина у Дервенти,то јест у Горњем Детлаку. 

Савко Пећић Песа

ЧАМАЦ СТАР 300 ГОДИНА

         Народна библиотека ''Бранко Радичевић'' у Дервенти поред библиотетичке дјелатности у свом организационом саставу има и Завичајну музејску збирку. Грађа за музејску збирку је започела да се прикупља још прије тридесет и више година и у њој се налазе вриједни сачувани предмети из разних временских раздобља,као и фотографије.Међу експонатима посебно су запажени етно примјерци дервентског краја. Истина Завичајна музејска збирка није још након рата отворена за јавност,али на томе сада ради један радник дипломирани етнолог,па се ускоро може очекивати да би Музејска збирка могла бити приступачна и отворена за јавност.Неки њени експонати су у току рата оштећени,па је потребно све то довести на онакво стање како је то некада изгледало.

            Посебно интресантан експонат у Завичајној музејској збирци је чамац који је сасвим случајно пронађен у у Босанском Дубочцу на ријеци Сави.Мјештани су негдје у августу 1988.године товарећи шљунак наишли на комад дрвета веће дужине и на први поглед нису на то обраћали пажњу.Кад је дрво откопано нешто више, могло се видјети да се не ради о обичном трулом пању дрвета него о  неком предмету који је личио на чамац.Мјештани су о том  вриједном проналаску обавијестили тадшње раднике Завичајног музеја који су пажљиво чамац извадили из шљунка , заштитили од даљих оштећена и пренијели у Дервенту.Чамац је направљен од једног дебла великог дрвета тесањем и копањем удубљења. Дубина је око 4о,а ширина 60 до 70 цантиметра,док је дужина нешто више од 6 метара.

Процјењује се да би овај чамац могао бити стар 300 година ,па чак и много више. Мјесто израде чамца није утврђено,а сасвим је непознат овакав начин израде чамаца.Имајући у виду да је дрво храстово, могло би се закључити да је могуће поријекло храста са  планине Мотајице гдје га има доста и сада и да је израђен и његов власник био  неки од мјештана из неких од села поред Саве. Ни најстарији мјештани се не сјећају било каквих прича о сличном чамцу на том крају и његовом власнику.

      Нема писаног трага,а нити било ко памти да су чамци на такав начин израђивани уз Саву на овим крајевима у новије вријеме,па је старост сигурно велика,јер се технологија градње чамаца од дасака већ одавно познаје и практикује.

             Tekst i fotosi : by Савко ПЕЋИЋ ПЕСА