Приказивање постова са ознаком informacija. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком informacija. Прикажи све постове

понедељак, 27. јул 2015.

Награђени ''Прљача 2015.''



Жири у саставу: Савко Пећић Песа, предсједник, Ивана Ратковац и Саша Богдан чланови жирија прегледали су све приспјеле радове на конкурс за најбољу пјесму о љепотама вода поводом 14. међународних илинданских пјесничких сусрета ''Прљача 2015.'' и одабрали три најбоље пјесме.
Најбољу пјесму о љепоти вода је написао Новак Јеринић из Бијељине , док је друга најбоља пјесма Љутомира Рундића из Лознице, а трећа Недељке Боројевић из Франкфурта.

Најбољу шаљиву пјесму на исту тему је написао Доброслав Петричевић из Брода, док је о воденом укринском цвијету најбољу пјесму написала Слободанка Ђукановић из Бањалуке.

Похваљене пјесме : Аћим Тодоровић Власеница,Владимир Вукмирица Нови Карловци,Ана Стојкова Иванова Пловдив Бугарска, Јелена Ђурђевић Дервента и Биљана Китић Чакар Прњавор.
Похваљене пјесме младих пјесника, Селена Берић Бањалука,Лука Максимовић Ниш и Дејан Малић Дервента.

Међународни илиндански пјеснички сусрети ''Прљача 2015.'', ове године одржаће се 8. и 9. августа.

Tekst i foto : by Savko Pećić Pesa

среда, 20. мај 2015.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О УКРАЈИНИ ДАНАС

У Центру за културу Дервента у уторак , 19.5.2015.године одржана је промоција књиге ''Украјинско питање данас''. О књизи су говорили Слободан Наградић, Др. Срђан Перишић и проф.др Зоран Милошевић, уједно и приређивач књиге.
Присутни Дервенћани су могли да из уста еминентних стручњака чују много интересантних ствари о кризи која се одвија у Украјини и која је, како они тврде узрокована много раније, још крајем 16. вијека па надаље покушајем стварања од руске нације украјинске нације преласком на католичанство.Ту слабост, Украјине, попут стања у Југославији прије разградње и распада, користе страни моћници у циљу дисциплиновања и заустављања Русије у напретку и развоју, тако да ова криза неће баш трајати кратко и окончати се брзо.

Ипак , експерти кажу да ће из свега Русија у овоме изаћи као побједник, али ће Украјински народ највише од свега имати штете, јер се територија Украјине нагло празни. Народ исељава и одлази, не само да бјежи од рата , него и од дјеловања свјетских моћника у економији и пољопривредној производњи демодификоване хране.
И поред свих настојања да свијет , односно Запад и САД у рат увуку Русију, то нису успјели, јер се Русија понаша баш онако како не одговара њеним непријетељима и не срља у рат, односно ограничене сукобе,чиме би била оптужена за цјелокупну кризу,а то све више нервира Запад и САД, па су сљедећи потези често непредвидиви.
 

 
 

 Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

четвртак, 13. новембар 2014.

среда, 28. мај 2014.

Храстова стризибуба (Cerambyx cerdo)


Храстова стризибуба кукац је из реда корњаша или тврдокрилаца (Coleoptera), најбројније скупине животиња на нашем планету, које су добиле име по тврдом оклопу попут корњачиног. Ова је врста распрострањена по цијелој Европи,
Величином од 24 до 55 милиметара највећа је стризибуба, али и један је од највећих кукаца Европе. Одрасле се јединке појављују крајем прољеће или почетком љета те као такве живе само неколико седмица. Након парења, женка полаже јајашца у шупљине у кори потпуно здравих, старих, осамљених те осунчаних храстова. Иако се храстова стризибуба може наћи на различитим врстама листопадног дрвећа (бријест, јасен, орах, јоха, кестен, граб и сл.), првенствено је везана уз храстове шуме на цијелом подручју распрострањености. Код нас је најчешће налазимо у храсту лужњаку, китњаку, медунцу, церу и црники. Личинке продиру испод коре гдје се хране ткивом дрвета. Након три до четири године, личинка долази у посљедњи стадиј те прелази у кукуљицу. Преображавање се одвија пред крај љета или почетком јесени. Одрасле јединке презимљују у дрвету те излазе тек крајем идућег прољећа или почетком љета.

Због чињенице да њене личинке могу узроковати економске штете у храстовим шумама, у сектору газдовања шумама ова се врста сматра штеточином те непожељним становником шума.

Ипак, ова је врста пред наглим изумирањем па је стављена под заштиту Европске уније.
Фотос: Савко Пећић Песа, Дервента, 26.5.2014.године, у 14,35 часова. На стаблу јабуке. 
Текст, извор Викпендија .

Fotos: by Savko Pećić Pesa

петак, 14. фебруар 2014.

Манастир Доњи Детлак


 
Манастир или тачније речено манастирски комплекс је из времена владавине краља Драгутина (започет и комплетно изграђен за његове владавине), он је одабрао локацију и додијелио му земљиште... Посједи су се временом увећавали, а послије осмаског упада знатно смањили. Турци су манастир затекли неоштећен, одузели су му извјесне посједе али је и поред тога имао прилично велико власништво... Направљен је договор између Хусрев-бега и игумана манастира о порезима и посједима... Манастир се уствари откупио. Тиме је манастир сачуван... 

by Савко Пећић Песа 
 Mrgud Spirit Тачно роде: Када је Хусрев-бег 1536. год. заузео ове просторе, један дио манастирске земље је отуђен и као ратни плијен додијељен османској властели из Тешња (Хусрев-ага, Ејнехан-војвода, Хусејн-војвода, Ејне-бег, спахија Касим, кнез Курд – касније Арслан-војвода). Тај компактни дио изузетно плодне земље назван је Тешњани, Данас је то земљиште познато под нешто измијењеним именом Тешањска Колонија. Мирослав Б. Душанић

четвртак, 07. новембар 2013.

знак


Ево једног лијепог заштитног знака некадашње дервентске фирме,која је успјешно радила и запошљавала више од 450 радника. Нови власник, који је успут да кажемо купио фирму за багатели паре није задржао дугогодишњи знак овог предузећа Штампарија ''Искра'' Дервента.Зато носталгично изгледа овај заштитни знак и нова зграда у коју ништа није дограђивано након куповине а радници су од себе издвајали да би направили нову ''Искру'',која се угасила једним потезом звани ''Интерграф''.

By Савко Пећић Песа

среда, 30. октобар 2013.

рукопис из манастира Доњи Детлак




Представљен рукопис из манастира Доњи Детлак од прије 5 вијекова
 
Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом изјавио је на представљању фототипског издања рукописа књиге "Детлачки Евхологион", која датира из 16. вијека, да је веома важно што је тај рукопис пронађен и штампан, јер ће се његовим изучавањем утврдити још чињеница о црквеном и културном животу Срба у сјеверној БиХ из тог времена.
Владика Хризостом је рекао да нико није вјеровао да рукопис уопште постоји, а да сада, када је пронађен и штампан, слиједи утврђивање гдје је настао и да ли је у селу Доњи Детлак код Дервенте прије више вијекова егзистирао манастир у којем је постојала писарска школа.
"Преко књиге откривамо манастир који наша историографија не познаје, а који је вјероватно постојао", рекао је владика Хризостом на представљању књиге у Народној библиотеци Србије у Београду.
Он је изразио жаљење што ово изузетно дјело, чије је штампање финансирала Влада Републике Српске, није представљено читаоцима на Сајму књига у Београду.
Управник Библиотеке Српске патријаршије Зоран Недељковић нагласио је да је највећа вриједност рукописа то што он говори о континуитету црквеног и културног живота Срба у овом дијелу БиХ и представља траг да је у селу Доњи Детлак постојао и манастир и манастирска рукописна школа.
"Претпоставља се да је Детлак био јак духовни центар и да постоји Јеванђеље из 1509. године настало у истом месту. Истраживања о томе су у току. Након више векова имамо сведочанство о континуитету живота и стварања Срба из тог дела БиХ", навео је Недељковић.
Академик Станиша Тутњевић убијеђен је да је манастир и богат духовни живот постојао у дервентском крају са почетка 16. вијека, јер "рукопис овог типа није могао бити написан под врбом нити тополом".
Протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић рекао је да рукопис из Детлака крије многе тајне и да по структури није уобичајен црквени документ.
Он претпоставља да се, с обзиром да рукопис не садржи неке веома важне дијелове као што су монашки и архијерејски обред, чин освећења и други обреди уобичајени у рукописима тог типа, ради о допуни много старијег и оштећеног документа.
"Детлачки Евхологион" ће поред Београда бити представљен и јавности у Новом Саду.
Након Србије, фототипско издање књиге биће презентовано и у Бањалуци и Дервенти, у чијој је околини прије пет вијекова и настала.

петак, 04. октобар 2013.

ћирилица

 
 
 
 
У Народној библиотеци ''Бранко Радичевић'' у Дервенти отворена је изложба под називом ''Ћирилско писмо у средњовјековним актима, написима и записима. Изложбу су заједнички организовали дервентска библиотека - завичајна збирка и Музејска збирка музеја из Добоја.

Текст и фотоси: by Савко Пећић Песа

четвртак, 26. септембар 2013.

књиге

Дугогодишњи учесник Међународних пјесничких сусрета  ''Прљача'' у  Дервенти, књижевник Залтомир Боровница, као предсједник Књижевног клуба ''Мика Анатић'' из Инђије, долазећи ове године на ову манифестацију понио је већу количину књига и даривао за школске библиотеке у О.Ш. ''Никола Тесла'' и ''19.април'' у Дервенти.

Ових дана књиге су уручене у поменуте школе.

Златомир Боровница је већ афирмисани писац и има више од 15 личних издања књига, поезије и прича за дјецу и одрасле, које су превођене на неколико страних језика. Оснивач је Међународних сусрета пјесника ''Гарави сокак'' у Инђији, која се одржава у знак сјећања на писца из Срема Мику Антића.У читанкама за основце познатијег, као писца ''Плавог чуперка''.

На објављени конкорс, сваке године редовно се пријави више од 1000 пјесника из читавог свијета. Такође у марту сваке године се одржава у Инђији књижвена манифестације ''Ноћ боема''.

Дервентски пјесници су редовни учесници на овим књижевним манифестацијама,а ове године у зборнику са сусрета ''Гарави сокак'' са више од 400 објављених пјесама и исто толико  аутора , нашло се и име младог пјесника из О.Ш.''Никола Тесла'', Дејана Милића, што је успјех не само за њега, него и његову школу.

Tekst i fotografije : by Савко Пећић Песа  

петак, 13. септембар 2013.

уређење

 
 
 
Уређење површина око саборног и помен храма Успенија пресвете Богородице у Дервенти. На слици Ратко Ђекић, ктитор манастира Покрова пресвете Богородице у Доњој Бишњи посматра извођење радова са терасе кафеа ''Гинис''.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа

недеља, 02. јун 2013.

криза морала, др Емил Влајки

 
 
Дервента 1.6.2013.године.
Потпредсједник Републике Српске, проф. др Емил Влајки, одржао је у Дервенти предавање на тему "Политичка и економска-социјална ситуација у Републици Српској".
Том приликом Влајки је рекао да је потребно да владајуће и опозиционе странке хитно иницирају стварање широког патриотског фронта састављеног од стручних људи који знају народ извести из кризе и радити на побољшању економских и социјалних проблема. До већих промјена у нашој земљи неће доћи док се народ не организује И док не схвати да су потребне промјене, које ће вући напријед.
С обзиром да Бошњачки народ не одустаје од политике унитраизације БиХ, па ако не дође до компромиса трију народа у БиХ, Република Српска, онда сама треба да прогласи самосталност, јер без тога нема даљег развоја, нити дугорочних планирања развоја. Вријеме је да се РС већ једном опредијели коме дијелу свијета жели да се приклони и гдје види своју будућност и сигурност, рекао је Влајки.
Влајки сматра да међу политичарима и владајућим структурама влада општи неморал и да је настала криза морала, стога се мора друштво вратити моралним вриједностима понашања, тако да власт буде у служби народа,а не сама ради себе. Он каже да није добро да се све враћа 200 година уназад, прије грађанске револуције,када су феудалисти и црква дијелили власт. Тако и данас постоји спој владајућих структура и вјерских службеника ,под окриљем да се све ради у име народа и за народ,а уствари то нема везе с вјером и обављањем функције власти, него су у питању лични интреси политичара и вјерских службеника, којима није у првом плану економско-социјална сфера у друштву, истакао је Влајки и додао да је потребно да се народ организује и супростави таквим даљим тежњама. Зато на власт требају доћи поштени политичари, они који ће народу понудити промјене и напредак, а не само да од избора до избора обмањују народ,а не рјешвају ни једно битно економско -социјално питање од интреса за народ, као и политичка питања, како унутрашња, тако и вањско-политичка.
Текст и фотоси: by Savko Pećić Pesa