Приказивање постова са ознаком Слободан Лејић. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Слободан Лејић. Прикажи све постове

недеља, 23. јул 2017.

ЛЕЈИЋ СЛОБОДАН Календеровци

БУДИТИ СЕ МОРАМ
Слободан Лејић 

Коб ми судбе често
кроз живот пркоси,
памтим јуче данас
ал' шта сутра носи;
будити се морам
из ружнога сна,
и пазити строго
корака до дна.

Забораву дати
тужне успомене,
питати будућност:
-Да л' још чека мене;
будити се морам
за времена сва,
схватити да немам
ја живота два.


Фотоси : Савко Пећић Песа

субота, 14. јануар 2017.

Слободан Лејић


ЗАЛЕЂЕНА УКРИНА
Стеже студ сибирска и спушта се тмина
Над Укрином драгом прекривеном ледом
Док обалом пустом царује тишина
Милујем је њежно са топлим погледом
Све отужно пусто нијемо без гласа
Тополе врбаци промрзли се стисли
Тишину прекида далек лавеж паса
Обузеше главу тад суморне мисли
Савиле се врбе и дрхти им грање
Утихнуо жубор нестали брзаци
Крај Укрине некад бјеше зборовање
А сад к'о да неко на њу клетву баци
Муку своју мучи и не види мене
Издржаће сестра ледом окована
Сад на мојој души од туге су ст'јене
Ал' прољеће иде ето бољих дана
( Јануар2017 г.)
Слободан Лејић

Фотоси : Савко Пећић Песа