РАТКОВЦИ

Обновљена црква , сад манастир у Доњем Детлаку

Након поп Јовичине буне 1835. године, која је у крви угушена,а становништво из Детлака протјерано или убијено дошло је до поновног насељавања овог подручја. Наиме, поп Јовица је био први парох Дервентски а становао је у Детлаку, гдје био и манастир Драгиње, којег су коначно Турци запалили и уништили исте године. Подручје садашњег Доњег Детлака је остало пустуи без становника.

Након неколико година почело је поновно насељавање. Међу првима који су дошли у Детлак из Раткова 1860. године су Ратковци који славе Арханђеловдан. У селу је био учитељ Теодор Ратковац. 

(Прлози етнолошком познавању североисточне Босне, Миленко С. Филиповић.)

''„Плоча са натписом“ није била нека обична. Она је у Појезну донешена у вријеме „када српски живот није вриједио црвљива боба“. Када су се са свих страна чули само јауци и извијали густи облаци дима. Донешена је (којег ли случаја, као да су мјештани Појезне изабрани и одређени само да чувају) са рушевина „велике српске светиње“, симбола опстанка нашег човјека на овом простору, манастира „Драгиње“ из Доњег Детлака. Овај манастир, задужбина краља Драгутина, чије име је петипо вијекова поносно носио (1285-1835), сравњен је до темеља. Манастир је у свом бијесу (али и уз здужну потпору Аустроугарске) порушио дервентски капетан Махмут-бег Беговић.'' 

Мирослав Б.Душанић, Амвон из Појезне

Стари надгробни споменик у Доњем Детлаку

Текст и фотоси: Савко Пећић Песа

О ДЕТЛАКУ ЈОШ ПОНЕШТО

Припремио : Савко Пећић Песа

ДЕТЛАЧКА ЦРКВА

НЕКАД ЦРКВА, 
слике којих више нема

Ово је стара црква која је неколико пута обнављана и стара је више од 200 година. Најновија обнова је извршена недавно па сад изгледа овако,а црква је са зградама около проглашена манастирском црквом.

ИЗГЛЕД САДА,

        У Доњем Детлаку је становао први свештеник Дервентске пархоје, Поп Јовица, звани Чизма. Дервентска парохија је установљена 1930.године. Он није смио да станује у Дервенти, јер му Турци то нису дозвољавали. Службу је вршио у цркви која је била на Ћелару (Костур), гдје и сада постоји старо напуштено гробље. Црква није имала кров, него је за небо у цркви кориштен шатор, па су се такве цркве, још називале, ''Шатор цркве''. Познато је да је у Појезни постојала шатор црква, записао је Миленко С.Филиповић. Сарајево 1969., ''Прилози етнолошком познавању североисточне Босне''.

        Прије доласка Турака на ова подручја, поуздано се зна, да је у Доњем Детлаку постојао манастир посвећен Светом Николи и да је ту био важан друштвени и културни центар у времену, док још на садашњем мјесту Дервента није постојало насеље. Монаси детлачки су откупили своју слободу тако што су огромне површине винограда уступили Турцима. Тако су били заштићени све до, Поп Јовичине буне која је у крви угушена 1834.године када је и манастир спаљен и до темеља уништен, а становништво протјерано и побијено.  
               Према хроничару и књижевнику Мирославу Б. Душанић, који је 2017. године преминуо у Њемачкој, манастир у Доњем Детлаку су порушили : ''...манастир „Драгиње“ из Доњег Детлака. Овај манастир, задужбина краља Драгутина, чије име је петипо вијекова поносно носио (1285-1835), сравњен је до темеља. Манастир је у свом бијесу (али и уз здужну потпору Аустроугарске) порушио дервентски капетан Махмут-бег Беговић.''
 

Фотоси и текст : Савко Пећић Песа