Приказивање постова са ознаком Vjerski objekti i događaji. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Vjerski objekti i događaji. Прикажи све постове

понедељак, 10. април 2017.

БОРО ДОБРИЛОВИЋ

ПАРОХИЈА ОСИЊСКА

Парохијски дом до Васкрса

          У Пархијском дому у Осињи, више од 150 квадрата подних плочица уградио је Боро Добриловић, као прилог цркви. На тај начин ће унутрашњи простор дома бити готов и освештан за Васкрс, гдје ће се одржати такмичење у туцијади васкршњих јаја.
           Осињска парохија је једна од најуређенијих парохија у архијерјском дервентском намјесништву.У  Горњим Церанима је изграђена нова црква,а у Осињи је потпуно реконстрисана  и обновљена стара црква , направљена још прошлог вијека,а прије те цркве у Осињи је била црква брвнара, гдје се служила молитва и парохијани окупљали о свакој светковини и недјељом.
           Да би се све то урадило и изградило многи парохијани су дали свој допринос, добровољним учешћем у раду, новчано и прилозима у грађевинском материјалу. Један од запажених , поред осталих приложника је Драго Наградић.

          Акције , углавном покрећу парохијани а два осињска свештеника све то реализују и организују сакупљање прилога и реализацију замисли.
          Тако су парохијани Осиње прије неколико година  покренули изградњу Прохијског дома  код цркве у Осињи. Пројекат је направио архитекта Маркелић из Осиње,а ових дана Парохијски дом ће бити по први пут стављен на располагање вјерницима за вријеме Васкршњих дана.Унутрашњост је уређеена, слиједи вањско фасадирање и набавка намјештаја.
           Веома значајан допринос дао је мајстор керамичар Боро Добриловић, који  је без накнаде уградио у дому више од 150 квадрата подних плочица. 
         - Вриједност ових радова не мјерим новцем  и поред тога што је то значајан износ, каже Боро Добриловић и истиче да му је то посебно задовољство и више част, него новац да је могао својим радом допринијети градњу дома, гдје ће се по први пут за Васкрс ове године одржати такмичење у ''туцијади'' васкршњих јаја, а бираће се и најљепше васкршње јаје.

           Свој посао око постављања плочица Боро Добриловић је завршио на вријеме. Не крије задовољство урађеним послом и спреман је према својим могућностима радити и даље, само да га здравље послужи.

Такав је Боро, јуначан официр српски , частан патриота, поштен и досљедан својој части, као носилац оредена Милоша Обилића , одан родољубљу , чувању српске традиције и православне вјере.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа

среда, 27. јануар 2016.

ЦРКВА ОДЛИКОВАЛА ''БОСИЉАК''



 
            ОДЛИКОВАЊЕ ЗА КУДМ "БОСИЉАК"
               На дан Светог Саве, након служења Архијејрејске литургије, Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом одликовао је Архијерејском похвалницом Културно умјетничко друштво младих "Босиљак" из Дервенте, поводом петнаестогодишњег активног дјеловања и рада.
               Архијерејску похвалницу владика је уручио културно-умјетничком руководиоцу "Босиљка" Стани Наградић, у саборном и помен храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти. 
               Ово признање је додијељено КУДМ "Босиљк" Дервента, "због његовог доприноса његовању, очувању и развоју српског фолклора на простору општине Дервента и српског етничког простора" , што је на Арихијерејској похвалници написано.
              
КУДМ "Босиљак" је игром и пјесмом наступао у свим бившим републикама Југославије, у Италији, Швајцарској, Француској, Њемачкој, Мађарској, Аустрији, Бугарској, Румунији, Литванији, Грчкој, Украјини, Пољској, Русији и Турској.
              
Добитници су многобројних признања, а кажу да им је најдраже оно кад су одликовани 2013. Године, Граматом Руске армије. 
                                                                                                      
            Фотоси и и текст : by Савко Пећић Песа

уторак, 19. јануар 2016.

ЧАСНИ КРСТ

Пливање за часни крст у Дервенти се организује традиционално сваке године на Богојављење на ријеци Укрини код старог моста. Већ трећу годину за редом у ријеци Укрини код старог моста плива Зоран Видовић из Дервенте, Горњи Детлак, запослен у приватној фирми Графит & син Дервента и редовно први дође до крста.
Ове године је било хладно али то није спријечило Зорана да са још два пријатеља скоче у хладну ријеку како би дохватиличасни крст у своје руке.Ово године , за разликуод предходнихнапољу је било више од минус 5 степени.
Погледајте пажљиво фотографију овај момак има природан крст на грудима, који се види кроз  мокру мајицу.

Савко Пећић Песа
Фотос:  архива ФБ, ''РАДИО ДЕРВЕНТА.''

петак, 30. јануар 2015.

УСНУЛА ПАХУЉИЦА

У Доњој Бишњи код Дервенте овјековјечена је фотографијом манастирска црква Покрова Пресвете Богородице у зимском амбијенту. Са конаком, црква својим изгледом, поред рјечице Бишење као ''Бијели анђео'' привлачи погледе пролазника стварајући мир и задовољство у души свом својом љепотом дара Божјег, уснуле пахуљице.

Tekst i fotosi : by Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

понедељак, 19. јануар 2015.

БОГ СЕ ЈАВИ....!

                       
ЗА ЧАСНИ КРСТ У НАБУЈАЛОЈ УКРИНИ
На дервентском старом мосту, преко ријеке Укрини, данас на Богојављење освештана је водица и Часни крст, који је потом Станоје Симић бацио у набујалу ријеку. И поред виског водостаја, мутњежи и наноса, Зорана Видовића није спријечило да још с тројицом храбрих момака заплива на матицу набујале Укрине и први доплива до Часног крста. Чврсто га је задржао у рукама, пољубио уз одушевљење многобројних присутних вјерника и грађана на мосту и око моста.
Видовић /22/ је прошле године на Богојављење био једини пливач до Часног крста, а данас су му друштво правила још тројица младића – Миле Шуматић /21/, Златко Пазуревић /20/ и Михајло Вукичевић /30/.
Прије пливања за Часни крст, у Саборном и спомен-храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти служена је литургија, након чега је литија кренула до старог моста, гдје је обављено освештање водице.

Станоје Симић је десети пут новчаним износом наградио најбржег пливача који је стигао до богојављенског крста, али и друге учеснике. Допринос награђивању пливача дао је и Хаџи Ратко Ђекић, ктитор манастира Бишња код Дервенте.
Fotosi i tekst : by Савко Пећић Песа

четвртак, 20. новембар 2014.

ЗАСЛУЖНИК

Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић је пензионисан.
Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић, познат као добар оратор, драг саговорник и радо слушан прповиједник,а на зборовањима као дискутант . Осим тога , велики је шалџија, рад гост у свакој кући и сваком друштву гдје се нађе.
У Дервенту је дошао прије 23.године у вријеме најтежих дана и ратних догађања.Тада је требало бити и остати свештеник и бити пастир Божији и у свему остати чист пред својим народом. Правити и размишљати о унапређењу духовног живота. Уздизати нове храмове,а понајвише заслужан је за подизање храма Успенија пресвете Богородице у Дервенти, те манстира у Доњој Бишњи и много других храмова, гдје је прота Каиновић помагао,подржавао и неуморно радио на њиховој изградњи. Дуго је као свештеник радио и стицао животна искуства и много учио од народа ,а и давао савјете и поуке свом народу. Вријеме је пролазило и мијењало,а прота је свој наук свештеника - јереја усавршавао међу народом и у сталним односима, разговору, причи, давању савјета и помоћи свим људима ојађеним, сиромашним и угроженим.
Прота се под старе дане одлучио на  упис студије и у року дипломира теолошке науке.
И ето , као такав ових дана дочекао је дан , када је отишао у пензију.Умјесто њега дошао је млађи прота Александар Милашиновић.


Савко Пећић Песа

четвртак, 30. октобар 2014.

О нашим крајевима


Мрамор - стећак у гробљу Дријен из времена постојања старе цркве
Извод из чланка ''Амвон из Појезне''
Аутор : Мирослав Б. Душанић

На територији данашњег Дријена (код Башића) постојала је ранохришћанска црква изграђена од домаћег чврстог материјала (камена). Колико је мени познато, то је једна од најстаријих цркви на сјеверу Босне и Херцеговине, а сигурно је најстарија у увом дијелу Босне. Црква је била великих размјера и уз њу се налазило гробље. Није познато када је тачно изграђена, али је била, као и многе ранохришћанске цркве у БиХ, посвећена Светом пророку Илији (у народу познатијим као Илија Громовник). У славу овог пророка у цркву је постављен велики и рељефом украшен, амвон од олова. (Сам податак да је амвон од олова, је веома занимљив и из многих разлога подстиче на даљна истраживања.) Ако се не зна вријеме градње овог храма, са сигурношћу се зна када је ова црква порушена
Црква пророка Илије је доживјела трагичну судбину. Изграђена за потребе хришћанског српског становништва, у највећем јеку и процвату јереси богумилства, потпада под њихов утицај и бива од њих сасвим преузета. Сви покушаји поновног враћања су пропадали, јер је „богумилско учење заразило владајућу властелу“. Не бих се овдје на овом задржавао, али је познато да су против „нове јереси“ устали хришћани оба обреда (и они који су били уз Исток, као и они који су признавали папу). Тежак ударац богумилима наноси тек краљ Драгутин. Он се жени са угарском принцезом и добија посједе на поклон, а један од највећих изазова био му је, искоријенити јерес и приклонити „заражену властелу“ на вјерност. Није се превише ослањао на ријеч, већ се прихватио мача, стао на чело својих одабраника и кренуо у јуриш. У том налету 1283. године, богумили су доживјели тежак пораз, црква Светог пророка Илије је потпуно уништена а већина богумила погубљена. Само мањи број њих и њихових присталица је успио да избјегне смрт. Неки од преживјелих су успјели пријећи ријеку Укрину и пребацити се на територију данашњег Прњавора. Ту су се удомили и основали своју нову заједницу. Мјесто је по њима добило име Бабуни или Бабуновци, које је временом постало Бабaновци (бабунима је хришћанско становништво погрдно називало све пагане, богумиле и безбожнике). Живјели су сасвим изоловано и сви су падом под османску управу прихватили ислам.

Побједом над богумилима и њиховим протјеривањем изван граница земље над којом је добио управу, краљ Драгутин стиче углед (славу), потчињава властелу и учвршћује своју власт. Побједа над „безбожницима“ му је донијела и огромне приходе, које он одмах употрбљава за обнову вјере, тј. приступа одабиру локација за градњу манастира, којих није било у овом подручју. Први манастир, од неколико планираних, изграђен је у нашим крајевима, изнад Укрине на територији која данас припада селу Доњи Детлак. Манастир (манастирска црква и основне монашке одаје: спаваоница, одређени број ћелија, просторије за рад) су изграђени 1285-1300. године, мада је манастир у више наврата прошириван и дограђиван. (О томе посебан текст).

Рушењем цркве Светог пророка Илије, страдањем и бијегом богумила и њихових присталица, овај крај остаје дуже вријеме потпуно ненасељен. Једино амвон од олова са својим лијепим рељефом доживљава другу судбину. Њега је неко од становника пренио у данашњу Појезну...


  
Амвон из Појезне
Припремио и фотоси: by Савко Пећић Песа

петак, 24. октобар 2014.

МАНАСТИР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ



У Доњој Бишњи код Дервенте изграђен манастир.



Идеја о градњи манастира родила се у мислима Ратка Ђекића још 1992.године, кад је, у сагласности са породицом, одлучио да Српској православној црквеној општини Дервента поклони земљиште, које је наслиједио у селу Доња Бишња од својих родитеља. Фебруара 1992. године у Америци је боравио епископ  зворничко тузлански Василије. Тад се Ратко састане с њим и са епископом канадским Ђорђем. То је тренутак кад је читава породица одлучила да прави манастир.

У понедељак, 22.априла 2002. године, са почетком у девет часова, протојереј ставрофор Драган Каиновић, уз саслужење свештеника архијерејског намјесништва дервентског: протојереја Саве Тодоровића, Милорада Бајбића, Цвјетина Митровића, и
Радојце Ћетковића, обавио је молитвославље на земљишту, поводом почетка радова на темељу за градњу манастирске цркве и конака. Овом молитвослављу присуствовао је ктитор Ратко Ђекић.

Одмах, 6.маја 2002. године на том мјесту организован је Ђурђевдански уранак, који ће постати традиционалан.

На Видовдан 2002. године епископ зворничко -тузлански Василије освештао је темеље манастирске цркве. Епископ Василиј је тада рекао: ''Од данас ово није више манастир у изградњи, већ манастир, живи извор духовне воде и вјере у бога, тако нам свима потребне.''

Тад је већ манастирски конак био озидан до прве плоче, а за прву крсну славу до покривања.

Прва манастирска слава одржана је, 14.10. 2002. године.

Исте године у јесен, засађене су прве саднице воћњака на манастирском земљишту.

На дан, 3.септембра 2003. године, започело је зидање манастирске цркве.

Друга манастирска слава је одржана у просторијама конака.

Другог априла 2004.године у Доњу Бишњу довезена су изливена три звона за манастирску цркву.

На звоник манастирске цркве дигнута су  три звона, 13.јула 2004.године и први пут се тада огласила бишњанском долином.

На дан Покрова пресвете Богородице 2004.године, епископ Василије је освештао манастирске конаке, манастирске крстове и манастирска звона.

Крајем 2005. године, започела је градња врата, или капије раја.

По одлуци епископа Василија у манастир су 4.априла 2006. године стигли први монаси.

У јуну 2006. године уз помоћ начелника општине Милорада Симића асфалтиран пут до манастира.

Манастир је освештан 18. Јуна 2006. године.

Фотографије и текст : by Савко Пећић Песа