Приказивање постова са ознаком umjetnost. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком umjetnost. Прикажи све постове

среда, 03. фебруар 2016.

НАШИ ЉУДИ У ДИЈАСПОРИ



Акварел као хоби
Сликар акварелиста Миленко Ковачевић из Горњег Детлака није познат дервентским љубитељима ове врсте сликарства, док је у Словенији , гдје сада живи и ради веома цијењен као ликовни умјетник – акварелиста. Каже да црта из хобија, поред редовног посла који обавља у приватној пракси као психотерапеут у Марибору.

Наиме , Миленко Ковачевић  је рођен 1958. године у  Горњем  Детлаку. Завршио је у Дервенти  Средњу медицинску школу. Након тога није нашао запослење у свом граду и зато одлази 1978.године у Марибор Словенија. Ту се запослио у мариборској болници на одјељењу психијатрија, и уз рад уписује студије психотерапије (трансакциона анализа и психоанализа). У болници је радио 27 година, да би од 2007.године отворио приватну праксу као психотерапеут. С њим заједно ради и његова супруга Словенка. Има кћерку из првог брака и унуку  која му је посебна радост и добро се слажу.
 


Миленко се цртањем почео бавити још у основној школи и прве цртеже урадио као основац у Календеровачкој школи . Од тада је најобичнији кист и блок цртаћег папира постао његов нераздвојини пријатељ ког је увијек носи уз себе. Кроз цртеже испољава своју машту и преноси на папир. Временом је сликање у акварелу до краја усавршио, па је цртање постало његов хоби и бављење ликовном умјетношћу, од кога се у Словенији гдје је ликовна умјетност цијењена, може и зарадити, јер се слике у акварелу радо купују.

-Моје теме су пејсажи јер акварел је као створен да се цртежом изрази лијеп крај и пејсаж. Цртам све мотиве, али најчешће се враћам маштом у свој родни крај, Горњи Детлак. То ми причињава задовољство да могу нешто оставити цртежом као успомену на моје родно мјесто, гдје сам провео дјетињство и прве дане живота и ето тако ја повезујем љубав према свом крају , каже Миленко.
 


Миленка сам упознао путем интрнет мреже ФБ.  Недавно  је кратко боравио у Дервенти и свом Горњем Детлаку, гдје више нико не живи и донио ми је на поклон предиван свој акварел, како га је назвао, ''Пећића сокак у Појезни.''

Фотоси интекст : by Савко Пећић Песа

понедељак, 06. април 2015.

ДЕЈАНОВА ПРВА ИЗЛОЖБА



 
 
 
 
 
 
 
Дервента, 6.4.2015.године.
Унук Дејан приредио је прву своју отворену изложбу цртежа у ходнику дједове куће и на тај начин додатно украсио зидове и простор у кући. Изложаба је отворена сваким даном од 9,оо до 18,00 часова.
Дејан је задовољан изложбом и поводом тога је изјавио да је у припреми изложбе помогао му брат Дарко и бака Марица.
- Узео сам и братов цртеж робота, да буде на изложби,а ја сам нацртао ајкулу, коју су ловци успјели да ране, јер је била опасна за дјецу, рекао је Дејан и истакао, да ће бити веома задовољан ако његову изложбу види више дјеце.
Он је нагласио да ће организовати још изложби јер сваки дан понешто нацрта,а посебно кад је код баке и дједа и у обданишту.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа

недеља, 27. април 2014.

КОШМАР

 
 
 
 
Кошмар у атељеју Саше Богдна, дервентског сликара и пјесника !

Фотоси: by Савко Пећић Песа

уторак, 09. април 2013.

чути море - чути живот

 
 

Центар за културу Дервента.Од 9. до 16.4.2013.године.
Самостална изложба слика Јелене Лубура Бардак.
Рођена јe 1969. године у Сарајеву. Завршила школу примијењених умјетности 1988. године у Сарајеву. Студирала сликарство на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, а завршила на Факултету ликовних умјетности у Београду 1995. године, у класи Моме Антуновића.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA

уторак, 03. август 2010.

Завршена ликовна колонија

Дервента ''Патковача 2010.

Завршена ликовна колонија у Дервенти
Удружење ликовних стваралаца ''УЛИКС'' Дервента је организовало 6. Међународну ликовну колонију на дервентском градском купалишту на ријеци Укрини под називом ''Патковача 2010'', која је данас свечано затворена.Ова манифестација је трајала седам дана, у којој је учествовало више од 20 ликовних стваралаца из Мађарске, Аустрије, Чешке, Бугарске, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске.
Овогодишња Ликовна колонија на Патковачи је била у знаку заштите ријеке Укрине и воденог цвијета, ендемичне врсте лептира, који живи само неколико часова,а појављује се у ројевима почетком или средином августа, па се тај феномен назива цвјетање ријеке или појава воденог цвијета.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

недеља, 01. август 2010.

''ПАТКОВАЧА 2010''

Ликовна колонија ''Патковача 2010''
Кроз наочале гледа свијет
Кроз наочале посматрам свијет око себе и тражим хуману нит која живот даје,основна је порука стваралаштва Бојана Милетића.
На колонији сликара ''Патковача 2010.'' ,млади дервентски слободни ствараоц Бојан Милетић  изложио је веома интересантну комбиновану поставку фотографија и скулптура у слободном простору на плажи Патковача. Осим неколико техничких ствари, као што су фењер, фотографије, тегле покупљене одбачене на смећу, све је остало направљену од природних расположивих средстава, дрвета, прућа и сухог грања.
Ова интресантна идеја, побудила је многобројне љубитеље умјетности, који су навече дошли на Патковачу, како би учествовали у културно-забавном програму отврања по свему посебне изложбе, поред ријеке Укрине.
Наизглед једноставна, али у  самој идеји сложена и мисаоно осмишљена поставка је изазивала код сваког присутног питање шта све то значи и какву поруку има.
Наиме, Бојан је маштао шта да уради нешта посебно, ново, што други не раде,а да то побуди у људима интрес и да све скупа има неки одређени смисао и животну поруку.
-Моја идеја је да кроз наочале посматрам свијет око себе и тражим хуману нит која живот даје у томе свему, и да други покушају кроз моје наочале да гледају на мене и на све око себе .Тако портертирам људе својим фотографским апаратом и то излажем у природи поред ријеке Укрине с циљем да људи отворе очи и да кроз наочале барем виде потребу за очувањем природе  и воденог цвијета у ријеци Укрини, каже Бојан Милетћ.
Неколико лампиона, упаљени фењери и тачно 111 фотографија у портретима окачених о дрво и ватре као огњишта су импресивно дјеловале поред ријеке Укрине.Тај доживљај је посматрало много љубитеља стваралаштва и забаве, а Бојан је добио честитке и признања на иноваторијама и осмишљеним новим идејама у умјетности.
Према Бојановим ријечима, број 11 је његов број и све почиње са 11 и завршава са 11,а  ова по њему хумана и еколошка акција ће завршити са једним поклоном штићеницима Завода за слијепе и слабовиде у Дервенти, као порука другим да требају да помажу свима коме је та помоћ потребна.
-Не треба гледати све црно својим очима, образе треба умити радошћу других лица, па све скупа има један смисао и животну поруку, која отприлике гласи да чувамо природу а она ће чувати нас и пружати нам многа задовољства, поручује млади студент Саобраћајног факултета из Новог Сада, Бојан Милетић.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

четвртак, 04. март 2010.

САМОЋА СТВАРАЊА

Самоћа стварања 
Јелена Бардак
У Дервенти је у Центру за културу од 4. до 12. марта отворена изложба слика академске сликарке Јелене Бардак.
Јелена ради и ствара у Дервенти и до сада је имала четири успјешне самосталне изложбе,а ово је друга по реду у Дервенти, у циклусу слика под називом ''Самоћа стварања''.
Јелна Бардак рођена је 1969. године у Сарајеву. Завршила је школу примијењених умјетности у Сарајерву 1988. године и након тога уписала студије на Академији ликовних умјетности у Сарајеву.
Школовање је наставила на Факултету ликовних умјетности у Београду и академски статус стекла 1995. године у класи професора Моме Антоновића.
Радила је у Броду, Братунцу, а од 2002. године је у Дервенти и ради као професор ликовне културе у Основној школи ''Никола Тесла'' Дервента.

 Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA

петак, 27. новембар 2009.

ИЗЛОЖБА КЕРАМИКЕ

ИЗЛОЖБА КЕРАМИКЕ ДРАГЕ ХАНДАНОВИЋА
У Центру за културу (бивши Дом ВРС), поводом 50 . годишњице умјетничког рада 25. 11. 2009. године у Дервенти је отворена изложба умјетничке керамике Драге Хандановића.
ДРАГО ХАНДАНОВИЋ
Рођен је 1939. године у Острошцу.
1961. године завршио је Вишу педагошку школу (група ликовна умјетност) у Сарајеву.
Реализовао 30 јавних споменика и 15 скулптура у слободном простору. Члан је АICEA – Међународне академије за керамику и Удружења ликовних умјетника Републике Српске.
Добитник је више награда за своја умјетничка остварења. Свој ликовни рад започео је као гимназијалац у Дервенти, да би наставио у Добоју, гдје и сад живи.
Portret bake
 
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA