Свадбени бал

Водени цвијет

 

 

 

ВОДЕНИ ЦВИЈЕТ
Свадбени бал воденог цвијета на Укрини
Појава воденог цвијета Ephemeropterа, или цвјетање ријеке, на ријеци Укрини се појављује почетком августа или средином августа, што представља посебну атракцију и природну појаву која се ријетко сусреће на ријекама. Само неколико ријека у Европи има такву појаву, а у ријеци Тиси, то се дешава у јуну. У последње вријеме цвјетање ријеке или појава овог инсекта је сва мања, што је био аларм да се уради елаборат и научна студија о заштити ријеке Укрине.
У том циљу затражено је мишљење Биолошког института, Универзитета у Београду, који је након узимања узорака воде из ријеке установио да се ради о чистоћи воде IIа категорије и задвољава, али је потребно водити рачуна о даљим мјерама у циљу заштите од загађења која би могла потпуно уништити Водени цвијет, јер се из године у годину све више смањује ова врста. Нестанку доприносе и разни сакупљачи који хватају водени цвијет у стадијуму прије парења и прије него што положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак. Људи углавном водени цвијет изловљавају за потребе прављења мамца за улов рибе.
На препоруку Биолошког Института из Београда Скупштина општине Дервента је донијела Одлуку о забрани сакупљања воденог цвијета.
Вијековима у августу Укрина цвјета и доскора о овом феномену се није знало много, а ријетко се ко и интресовао за ову појаву. Вјеровало се да се то ради о ''преображавању воде'' у времену Преображења Господњег и од тад се у Укрини дјеци забрањивало купање, а кад дође вријеме да водени цвијет излази на површину. Укрина из водених дубина сваке године открива своју тајну и у смирај дана у прдвечерије, на површину излазе ларве из којих убрзо се појављују њежни као паучина бијели лепршави, крилати инскети, лептирићи.Овај цвијет се појављује искључиво ноћу, па се може назвати и ноћни лептир. Реaгује на свјетлост и лети према свјетлу, па је лак плијен за све оне који изловљавају и употребљавају као мамац за пецање рибе.
Ту отпочиње мукотрпно пресвлачење недозрелих мужјака, који тек након ослобађања бјеличасте опне, постају способни за парење и оплодњу женки. Након тога се појављују женке и ситније су од мужијака, које лете извјесно вријеме након оплодње, а затим спуштају се на површину воде и одлажу до 7 хиљада ситних јајашца, која брзо тону на дно ријеке.
Читава ова чаролија траје око два сата, јер инсекти воденог цвијета имају закржљале органе за варење, те не могу да се хране, а енергија из ларве се брзо истроши приликом ројења. Из оплођених јајашца које женка положи на површину воде и падају на дно за двије до три недеље се излегу ларве, које се укопавају у глиновити дио и расту три године, када ће се поново појавити на површини воде.. За то вријеме се пресвлаче 20 пута. Храну и кисеоник узимају из воде. Ко није присуствовао цвјетању Укрина, кажу лјубителји природе , не може ни да схвати о каквом се феномену ради.То је задиовољство које се може мјерити са љепотама шаренила дуге или Нијагариних водопада. Укрински водени цвијет Ephemeropterа је јединствен, њежан и бијел као паучина.Од многобројних врста, које постоје, такав цвијет се не појављује нигдје више у свијту. Као и тиски цвијет (цвијет на Тиси) спада у (langicanda Ephemeropterа) дугорепе водене цвјетове. Студент екоилогије из Бaњалуке Бранислав Ристић, који припрема дипломски рад на тему Водени цвијет на Укрини, каже да водени цвијет треба чувати и да је то пра – фосил лептирић чија се старост мјери од 250 до 300 милиона година. До сада је на фотографијама , углавном приказиван као укрински погрешно водени цвијет. Ових дана начињене су многе фотографије у фази појаве и ројења, односно одлагања јајашца, па се може видјети како заиста изгледа овај по свему јединствен и њежан инсект, који се појављује као врста само на ријеци Укрини.
О врсти Filogenija Водени цветови (Ephemeroptera) су најпримитивнији крилати инсекти из групе Paleoptera. Овој групи припадају хемиметаболни инсекти, тј. инсекти код којих се крила у мировању не могу склопити. Сем Ephemeroptera, овој групи припада и ред Odonata (вилин коњици). Ова прастара група инсеката је живела на Земљи још у доба карбона (пре 290-350 милиона година). У перму су чинили 3,5% фауне инсеката, у мезозоику 3%, а у терцијару 0,3%. Данас чине само 0,095% фауне инсеката, што представља око 2000 врста сврстаних у 19 фамилија. Због велике филогенетске старости овог реда, неки их називају живим фосилима. По систематиици то су: Царство: Animalia, Филум: Arthropod, Класа: Insecta, Поткласа: Pterygota, Ред: Ephemeroptera, Фамилија: Palingeniidae . Извор : http://www.palingenia.info/o_vrsti.html
Савко Пећић Песа

Ових дана на ријеци Укрини даноноћно дежурају и чувају водени цвијет, ученици, студенти извиђачи и рибочувари. Циљ, спречавање изловљавања воденог цвијета. Акција се одвија у сарадњи са полицијом и комуналном полицијом у Дервенти и Прњавору. Бранислав Ристић студент пише дипломски рад на тему воденог цвијета.

Туристичка организација општине Дервента организовала је у сарадњи са комуналном полицијом, Полицијском станицом у Дервенти и Прњавору праћење појављивања воденог цвијета и спречавање изловљавања воденог цвијета у вријеме појаве.

У акцију су се укључили, ученици, студенти, извиђачи и рибочувари, који бораве и кампују уз ријеку Укрину и спречавају изловљавање воденог цвијета.

Нешто касније, него уобичајено почело је цвјетање Укрине. У малим количинама прво се појавио жутокрили и прозирни лептирићи, као, и мали окасти плавичасти, док бијели Укрински цвијет се масовније појавио 12.8. навече око десет часова. Имао сам среће, исплатило се дуго чекање и до миле воље фотографисао испод Рапћанског моста масовно ројење воденог цвијета.

Студент екологије из Бањалуке Бранислав Ристић пише дипломски рад на тему Укрински водени цвијет.Он већ данима борави уз Укрину и хвата јединке воденог цвијета за проучавање и анализу бројности појединих врста. Нарвно, и њега највише интресује бијели укриснки водени цвијет, односно њежни лептирић, који живи свега неколико сати, само толико док излеже на површини воде неколико хиљада јајашца.

-Тек се ове двије вечери почео појављивати понеки водени цвијет. Јавља се навече и у јутарњим сатима, надам се да ће наредно вријеме донијети ројеве бијелог укриснког цвијета, јер је температуре воде и вањска темпретару скоро изједначена око 20 степени, каже Бранисалав Ристић.

Ристић наглашава, да би нестанком воденог цвијета се нарушио цјелокупан еко систем и да би заједно воденим цвијетом нестало много врста рибе у ријеци Укрини. Осим тога , појава воденог цвијета је знак да је вода у Укрини прилично још чиста. Свако даље загађење и преманентно изловљавање воденог цвијета би донијело његов нестанак и еколошку катастрофу, каже млади студент, који је радо прихватио да буде један од актера заштите воденог цвијета , укринског феномена..

Кампања Туристичке организације на заштити воденог цвијета траје до краја авугуста. Екипе дежурају и контролишу евентаулано изловљавње цвијета. Код жутог моста у Доњем Детлаку су боравили извиђачи из Новог Сада,а сада су ту извиђачи из Дервенте, који обилазе бициклима Укрину,а навече се спуштају кануом низ ријеку.

Према њиховим ријечима до сада је све мирно и нема криволоваца воденог цвијета,а ли су на другим мјестима рибочувари ухватили неколико појединаца, који су хтјели да хватају водени цвијет.Њихове намјере су спријечене, па је све мање оних који би изловљвали овај феномен, којем пријети нестанак, ако се не спријечи његово изловљавање и даље уништавање.

Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA