Приказивање постова са ознаком posvete. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком posvete. Прикажи све постове

среда, 23. новембар 2016.

Пријатељу Савку Пећићу

Ову пјесму сам посветила моме пријатељу Савку Пећићу и многим другим инетектуалцима из неког прошлог времена, када се знање стицало теже, а и успјех вредновао другачије, него данас и кад се нико није продавао за шачицу ничега…
Недељка Неда Ђукић Боројевић

ОМЛАДИНО ДРАГА

Саслушати треба док се има кога,
шта то срећу квари и туђи од свога.
Из књига се уче науке примјери,
за стручњаке врле и друштву по мјери.
Све остало знање из куће се носи,
колијевке, сталка, табанчића боси´.
Рађала се дјеца, хвала милом Богу,
сви весели здрави и лакије ногу.
Уз прст било свега, право и једнако,
а за посла спремни и честито свако.
За доручак вруће попаре ил´ пуре,
гладних уста доста, што асталу журе.
Средине курузе, божанскога дара,
са тученим сиром уваљана шара. 
Није могло свако да иде у школу,
морали у бразди, разору и волу.
У струњици тврди окрајак курузе,
танка шнита сира, ђе крава се музе.
Опанке на ноге, а торбак на леђа,
прескакали потоке, ишли преко међа.
Из школе по мраку, пржило се кући,
на шпорету чекали, колачићи врући.
По сунцу и киши, дан за даном тако,
опанчиће нове није им´о свако.
Копали су, жели и косили траву,
одликаши суви, напасали краву.
Сањали о срећи и свјетлима града,
у пламену гасаре треперила нада.
Са мукама младости борили се сами,
говорили ништа, ни оцу ни мами.
Ни рођеној браћи, све срамота било,
ко и змија ноге, осјећаје крило.
Данас на сва уста и велику грају,
осјећања троше и јефтино дају.
Од куће се у град одлазило с тугом,
из дворишта приче дијелиле са дугом.
У мемљивој собици и подруму неком,
није ватре било, гријали се деком.
Ал´ ишло се опет собичку са столом,
завичајној слици, ил´ с неким идолом.
Стицали су знање, понос били роду,
пропадали нису, ни пратили моду.
Враћали се радо у двориште старо,
од радости скак´о и на ланцу Гаро.
Очеве слушали, поштовали мајке,
доводили зетове, унуке и снајке.
И славили славе, молили се Богу,
за срећу и здравље и за братску слогу.
Са вјером у себе, плели среће мреже,
и нудили помоћ ком´ је било теже.
Живот дане троши, а године лете,
успомене живе и на младост сјете.
И смрт за врат ето, доћи ће полако,
срце отић´ пуно, родило се так´о.
И с мајчином сузом, савјете што кити,
“Све је лакше сине, него човјек бити”!

Недељка Неда Ђукић Боројевић

Неда ! 
То она мени, хајд боме се занијела и укрстила те ријечи у сврач ноге што смо прстима разапињали, ко ће брже тананије и лакше да други не види, како се то ради, а онда се Шаров одвезао с ланца , читаву шуму претрчао и весео опет радосно дотрчао кући.
Ето ти, то је љепота живота и кромпир с њиве у јесен који се чобану нађе и у ватру тури, па у прољеће кад кишица топлија пада, пужеви гамижу и на траву миришу,а ноге босе по трњу траже и трче за пужем, као да трчи сто на сат,а јадан ни метар не може да пријеђе за сат, а канта зарђала пуна, пужији рогови изпиљили на све стране. Биће за књигу или теку,па и за медењак слатки.
А орач, кад забразди прву прољетну бразду и кукавица закука, зна се биће брзо трешања и крушака. Прије тога треба пријећи преко авлије с мотиком на рамену и курузчиће опрвичити, загрнути и пшеницу скинути.
Ох радости и љепоте, кад машина за вршидбу дође,сва дјеца трче да виде и данима на моторе што стењу и кашљу личе.
Ћао, браво, изненађен, задовољан и пресрећан што друга имам који разумије и лице мије пјесмом као прије.
Хвала Недо, медена с пропланака, шума и њива наших, пчелица што мед сакупља, чува од заборава нити које нас животно шареном ниском повезују у увојке прошлости ради будућности.


Савко Пећић Песа

понедељак, 25. јул 2016.

ПРИЈАТЕЉ ДРАГ




(Јасмини Ханалић)



У времену живота долазећег  и одлазићег

Човјек није научио да буде сам

Али га понекад самоћа обузме

И постаје тужан – немоћан



И кад помислиш да је већ крај

Рађа се љубав и зрачком свјетло

Одупире се тами у времену

одакле долази пријатељ драг



Сретох у не знању и познању

особу онако у души веселу и милу

И гле у нама још увијек трепери

 и живи пријатељ драг



 Живот је срећа да сретнеш 

пријатеља који  у души траје

и у срцу оставља траг


Савко Пећић Песа

недеља, 17. јул 2016.

Савку Пећићу


ОКОМ  ПРИЈАТЕЉА



Знају очи и кад невид хвата,
гдје су они који невид виде.  
Гдје су руке које се не стиде  
нити сестре нит' рођеног брата.


И зна душа кад даљина шути,
да ослушне и све добро чује
И зна срце кад се поручује,
да се добро позна, а не слути.



И знам и ја над Укрину стати.
Твојим оком Дервенту прегледат.
Пожељети друговања дане.



Можда ће ти срце задрхтати
и кроз невид можда ћеш угледат,
кад ми поглед над Укрином стане.


Сњежана С. Јокановић

среда, 23. децембар 2015.

ПЈЕСМА ПОСВЕТНИЦА




ЖЕЂ



Љепота из тебе извире

као вода с извора

која лагано тече низ образ

и задржава се на уснама.



Опијен божијом љепотом,

жеђ ме обузела у жељи

да попијем воду с усана

и угасим своју себичност.



Замолићу само једном

и никад више да попијем

твоје усне и убијем

своју себичност.

Савко Пећић Песа
(Супрузи Марици за насталу 45.годину брака )