Приказивање постова са ознаком Desilo se. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Desilo se. Прикажи све постове

недеља, 13. септембар 2015.

ГАРАВИ СОКАК

У сремском градићу Инђији одржани су у суботу, 12 . 9 . 2015 . године 26. Међународни сусрети пјесника под називом ''ГАРАВИ СОКАК''. У књизи која је објављена поводом ових сусрета нашла су се имена пјесника из Дервенте; Жељка Ђукића , Савка Пећића Песе , Вере Коропкин Ратковац , Гвоздена Нешковића и Ненада Симића.
Дервентски ''Вихор'' је пријатељ са Књижевним клубом ''Мирослав Мика Антић'' из Инђије и традиционално пјесници из Дервенте већ 15 година, су одлазили уз помоћ и подршку општине и начленика на ове сусрете.
Ипак ове године није било разумијевања од начелника општине да се обезбиједи одлазак пјесника у Инђију, па је Жељко Ђукић боравио сам приватно на сусретима и поред тога што је одлазак у Инђију предвиђен као један од значајних културних садржаја за општину Дервента.
У Инђији су Дервенћани увијек дочекивани срдачно, а предсједник КК ''Мирослав Мика Антћ'', Златомир Боровница је у неколико наврата, као гост Дервенте писао пјесме о Дервенти, Укрини, а једну је лично посветио начелнику општине Дервента, те на тај начин допрнио општем познавању и ширењу дервентске културе, не само у Инђији, него и широм свијета, јер у Инђију долазе пјесници из читавог свијета.
Ко није заслужио пријатељство и такву пажњу кад тад се испољи, а Вихораши су увијек крчили пут и преносили у свијет добре вибрације о Дервенти и то ће чинити и даље без обзира , да ли неко пружао подршку или не !
Хвала Златомиру Боровници !

Савко Пећић Песа

понедељак, 29. јун 2015.

''Вихораши'' на Вучијаку



На Видовданским пјесничким бесједама у Прњавору на Вучијаку подну горе Љубић учествовали су дервентски пјесници: Вера Корупкин Ратковац, Славко Покрајац,Жељко Ђукић, Милорад Мишо Ђурђевић, Боро Петковић и Савко Пећић Песа. Ова пјесничка манифестација се одржава сваке године поред  цркве ''Лазарица'' на Вучијаку под називом  ''Своме роду од Косова до данас''. Поводом сусрета се штампа зборник радова свих пјесника који су учествовали на манифестацији.
За ове, 14.по реду бесједе најбољу пјесму је по мишљењу стручног жирија написао Аћим Тодоровић из Власенице, коме је припала пригодна награда умјетничка слика аутора Горана Вуковића и плакета.

Текст и фото : by Савко Пећић Песа

уторак, 23. јун 2015.

Сусрети за памћење


 
 
Билећа, 20.6.2015.године.
На овогодишњим, 6. сусретима Билећанаца, Школе резервних официра пјешадије у Билећи из Дервенте су учествовали Слободан Попара и Савко Пећић.

Дружењу сваке године присуствују бивши питомци од 1. До 107. класе из свих дијелова бивше Југе. Ове године највише је било бивших питомаца из Словеније и Србије,а домаћини су били црногорски питомци.Дружење је добровољно и спонтано,а ове године се окупило више од 600 бивших питомаца.
Ето дошао сам у Билећу након 46 година од служења војног рока. Сјећања и емоције су навирале,а задовољство сусрета прелазило у сјету која ће трајно остати, јер је билећка школа, поред војне обуке била и јединствена школа живота. Све сам препознао, свој павиљон, свој мјесто гдје сам спавао, писта за постројавање и пријатеље из 36. класе сам пронашао.

Сљедећи сусрети, 7.по реду, идуће године, одржаће се 18.јуна, на дан када је ова школа основана прије 60 година. 
Домаћин ће бити општина Билећа.

Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа

недеља, 26. април 2015.

МЛАДИ ДЕРВЕНТСКИ РУКОМЕТАШИ



 
 
 
 
ДАРКОВ ПРВИ КЛУПСКИ НАСТУП
Најмлађи рукометаши РК''Дервента'' Дервента одиграли су  26 . 4 . 2015 . године, прву међуклубску утакмицу. Протвник је била гостујућа екипа рукометаша из Бијељене. Бијељинци су својом игром показалаи да имају много више стажа  и искуства  у игри , па су на крају  славили побједу с резултатом  9 : 3.
Тренер Мишко Бјелошевић је рекао да је задовољан са залагањем и игром својих младих играча у првој међуклупској утакмици. Брзо су се уклопили у игру, након почетничке треме, што је најважније ради стицања такмичарског искуства. Похвалио их и истакао да су добро играли и да ће залагањем доћи вријеме кад ће и они побјеђивати.

Данас је свој први наступ за дервенстку рукометну екипу забиљежио  унук Дарко. 

Фотоси и текст : Савко Пећић Песа

понедељак, 19. јануар 2015.

БОГ СЕ ЈАВИ....!

                       
ЗА ЧАСНИ КРСТ У НАБУЈАЛОЈ УКРИНИ
На дервентском старом мосту, преко ријеке Укрини, данас на Богојављење освештана је водица и Часни крст, који је потом Станоје Симић бацио у набујалу ријеку. И поред виског водостаја, мутњежи и наноса, Зорана Видовића није спријечило да још с тројицом храбрих момака заплива на матицу набујале Укрине и први доплива до Часног крста. Чврсто га је задржао у рукама, пољубио уз одушевљење многобројних присутних вјерника и грађана на мосту и око моста.
Видовић /22/ је прошле године на Богојављење био једини пливач до Часног крста, а данас су му друштво правила још тројица младића – Миле Шуматић /21/, Златко Пазуревић /20/ и Михајло Вукичевић /30/.
Прије пливања за Часни крст, у Саборном и спомен-храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти служена је литургија, након чега је литија кренула до старог моста, гдје је обављено освештање водице.

Станоје Симић је десети пут новчаним износом наградио најбржег пливача који је стигао до богојављенског крста, али и друге учеснике. Допринос награђивању пливача дао је и Хаџи Ратко Ђекић, ктитор манастира Бишња код Дервенте.
Fotosi i tekst : by Савко Пећић Песа

недеља, 28. децембар 2014.

ПОЕТСКИ БИСЕРИ

ДУХОВНЕ ВОДЕ
(o Савку Пећић Песа)

Појезна, питомо село код Дервенте,
изњедри новинара, песника.
Коприва га жарила док је ходао као дете,
Укрина ширила ореол видика.

Књижевни клуб ‘’Вихор’’
Дуну снажно на све стране,.
Пробуди у кругу поетски хор,
Потече јутро да лепотом сване.

На челу хора Песа је диригент,
Збирке му: Са сузама живота остају,
Јенки на Балкану – евроспски агент,
Живот и сјећања…у срцу настају.

Живот и духовне воде – монографија
Тежака са својим чарима.
Прљача са песничким звездама,
Чине поетске славује завичаја.

Залепршаше се часописи и новине
Глас Српски, Вучијак, Значења , Видици и Свитања…
У њима прегршт љубави и старине,
У њима окоснице знања…

Певао је Песа песник
О лепоти родног краја.
Он је поезије занесеник,
Верни чувар обичаја.

Давида Ж. Танасића.

У Модричи је 27.12.2014 одржана промоција књига пјесника, писца и хроничара Давида Ж. Танасића.
О његовим књигама говорили су Марко Раулић, Алек Перановић , новинар Слађан Јермић,а обратиле су се и колеге пјесници из Шамца, Дервенте, и Модриче, који су на веома препознатљив наћин говорили о дјелу Давида Танасића остављеном за нове генерације и вријеме које ће судити и оцјењивати оно што је оставио и стварао дуго година кроз свој просвјетарски рад, од учитеља из Дервенте до професора у учионицима наших гастарабајтера у иностранству.
Спонтона и лагано говорење стихова одушевило је све присутне у Центру за културу у Модричи,а све је на свој начин засладио својим умијећем вођења програма новинар Слађан Јермић.
Посебно је била запажена промоција књиге ‘’Поетски бисери’’ гдје је Давид Ж.Танасић написао пјесме и тако кроз стих описао више од 180 писаца поезије, својих колега -  пјесника, мање и више познатих у Републици Српској.
У његовој књизи мјесто су заузели пјесници из Дервенте: Милорад Мишо Ђурђевић, Гордана Симић Славко Покрајац, Драгица Ђекић, Рајко Скварица и Савко Пећић Песа.
У свом уводу књиге аутор каже : ‘’Поетски бисери су украсна корпа процвалих цветова и пупољака, који ће свету замирисати.Многе ће руже вјечно зрачити, Понеке (нажалост ) и увенути ‘’

Фотос и текст : Савко Пећић Песа

четвртак, 20. новембар 2014.

ЗАСЛУЖНИК

Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић је пензионисан.
Протојереј ставрофор хаџи дервентски, Драган Каиновић, познат као добар оратор, драг саговорник и радо слушан прповиједник,а на зборовањима као дискутант . Осим тога , велики је шалџија, рад гост у свакој кући и сваком друштву гдје се нађе.
У Дервенту је дошао прије 23.године у вријеме најтежих дана и ратних догађања.Тада је требало бити и остати свештеник и бити пастир Божији и у свему остати чист пред својим народом. Правити и размишљати о унапређењу духовног живота. Уздизати нове храмове,а понајвише заслужан је за подизање храма Успенија пресвете Богородице у Дервенти, те манстира у Доњој Бишњи и много других храмова, гдје је прота Каиновић помагао,подржавао и неуморно радио на њиховој изградњи. Дуго је као свештеник радио и стицао животна искуства и много учио од народа ,а и давао савјете и поуке свом народу. Вријеме је пролазило и мијењало,а прота је свој наук свештеника - јереја усавршавао међу народом и у сталним односима, разговору, причи, давању савјета и помоћи свим људима ојађеним, сиромашним и угроженим.
Прота се под старе дане одлучио на  упис студије и у року дипломира теолошке науке.
И ето , као такав ових дана дочекао је дан , када је отишао у пензију.Умјесто њега дошао је млађи прота Александар Милашиновић.


Савко Пећић Песа

среда, 13. август 2014.

4.ЈУЛ ПОЈЕЗНА

 
 
Кад су се Појежани започели лоптати и ''гањати'' по трави кожну лопту са душицом, то није баш потпуно тачно утврђено, али да су играли лопте ,то се зна.Прву лопту ће у село,колико је познато донијети , сад већ покојни Вујадин Пећић и с том лоптом се дуго лоптало, али је била осјетљива јер и најслабија стрњика могла да пробије душицу, па онда од игре нема ништа док се не закрпа душица,а до гумиљепила је било веома тешко доћи.
Било је то негдје, 1964.или почетком 1965. године,кад је Вујадин донио лопту и с том лоптом су заказиване и игране утакмице у Осињи, код старе школе испод цркве, као и испод кућа Ђурића, поред ријеке Осињице, поред Илове у Појезни код Маринковића, на Брезицима у Церанима, поред Драшана, испод кућа Дражића. Ипак највише, то јест сваке недјеље играло се лопте поред куће Радојке Пећић, гдје се окупљало много младих и старих Појежана. До подне би се играло лопте,а након тога слушао пренос на радију са првенствених утакмица или, ако је играла Југославија.Ту смо слушали пренос с НЕП стадиона из Будимпеште, Мађарска - Југославија, кад је први пут Југославија побиједила Мађаре. Било је 0:1, а гол је дао Галић. Утакмицу је преносио Радивоје Марковић.
Касније ће Појежани и Церанчани заједно направити велико игралиште са потпуним димензијама и стативама по прописима фудбалске игре. Игралиште је било на Брезицима испод куће Душана Спасојевића, поред драчика. Тада су још по правилима важиле четвртасте стативе и пречка. Ту су одигране многбројне утакмице са фудбалерима из Осиње, Сочанице, Дријена, Штрбаца,Календероваца а долазили су и фудбалери из Митровића, Станара,па чак и из Дервенте и Добоја. Појежани су сваке недјеље играли фудбал са екипом Доњих Церана,а кад би долазили гости, онда су сатављали један тим од најбољих играча из Појезне и Доњих Церана.
Тих година и у то вријеме, већ је један број ученика из наших села , па и Појезне, након завршетка основне школе у Осињи уписивао се на даље школовање у Дервенти, Добоју и у другим градовима. Они су љети долазили на школски распуст и организовали играрију с лоптом.Биле су то веома жестоке утакмице са доста гледалаца,а играло се на ''голове'',а не вријеме, рецимо промјена на два гола,а побједа ,ко први постигне четири гола. Утакмица је тако понекад трајала и по три сата, па и више.
За 4.јул, на прослави Дана борца у Појезни,1967. године, (на иницијативу моје маленкости) организован је први турнир у малом фудбалу на земљаном и прилично неравном терену поред школе у Појезни. Одиграна је утакмица између Доњих Церана и Појезне. Побиједили су Церанчани са 2:1. Сљедеће године, већ је било пријављено 8 екипа, па је турнир постао традиционалан, све до почетка рата, а долазиле су екипе из свих околних села, Добоја, Дервенте, Прњавора, Бихаћа, па чак из Лединаца са Фрушке Горе.
Један из редова сталних играча Појезне је био Савић Миленко звани Пуљко, који ће касније играти за модранску ''Младост'', која се такмичила у добојској фудбалској зони.
Године 1979., у Појезни ће се регистровати Ф.К. ''4.јул'' са пријављеним бојама, дресови зелено бијели и шорцеви црвени.
Од тада је прошло 35.година, клуб је у ратна времана престао да постоји, да би поново прије неколико година активиран,под истим именом и сада се такмичи у Међуопштинској фудбалској лиги Добој.
У Појезни на стадиону Лављи, дана, 23.8.2014.године, субота , клуб ће свечано обиљежити 35 година постојања.

Текст и фотоси: by Савко Пећић Песа

четвртак, 05. јун 2014.

ТЕКСТИЛАЦ



Дервентски Ф.К. ''ТЕКСТИЛАЦ '' је 4.6.2014.године ушао у прву лигу Републике Српске, што је до сада највећи успјех овог клуба у дугој историји постојања.

До овог резултата Текстилац је дошао након побједе од 7:0 над србачком ''Слогом'' на свом терену.С обзиром да је дуже вријеме Текстилац био лидер на табели с овим је само потврдио титулу и улазак у виши ранг такмичења, што је велики успјех дервентског фудбала и спорта уопште, па се све требало прославити и означити успјех младих фудбалера и стручног штаба .


Текст и фотографије: by Савко Пећић Песа