Гледам кроз прозор невид
Крушка напупала процвала
Понека пчела слети и застане
И продужи даље са цвијета на цвијет
А нектара је све мање јер даље је невид
Остао сам веома сиромашан видом
остаћу у кући да не сусретнем невид
Не знам ни који је сада дан
Волио би да се састане дан и ноћ
Страх ме кад ће све ово проћи
Хоћу да отворим прозор
Несвјесно хватам се за кваку
Али ме ухвати језа и трзај нагло
Шта ако пропаднем у таму
И наиђем изненада на ону
Са кваком корона мину
Све је тако меко и лако
Сав сам смежурао у мокру крпу
Обузели ме по тијелу жмарци
Не смијем се приближити никоме
Као да су ми на ногама тешки ланци
Сви бјеже од мене а ја од њих
Као да је настала страшна мора
На руци ми остала она квака
Зато ме немоћ тијелом захвата
И завлачи у дубину страха
Од невида и тамног мрака
Савко Пећић Песа
