Приказивање постова са ознаком Вера Коропкин Ратковац. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вера Коропкин Ратковац. Прикажи све постове

понедељак, 05. децембар 2016.

ЗАПЛАЧИ

Заплачи кад руке почну
да ломе вријеме.
Понеси неку нову пјесму
на длановима једне јесени.

Окрени се у дрхтају свог имена.
Заволи у ријечима и прашини
једног љета.
Схвати да ће све проћи
брзином вјеровања.

Вера Коропкин Ратковац

НЕ ПЛАЧИ

И кад све године пребациш преко леђа
паучинасто завири у прошлост
којом си газила и живовала
надања и жеље сијала
радост брала
иза остају поља плодна
која на тебе миришу
и за будућност плоде
да се ороде
и животом обдарују
у свјетлости и њежности
које само наизглед блиједе
и паучинасто лебде
утонуле у меком јастуку
заувијек
лијепих успомена
из прошлих времена.


Савко Пећић Песа

понедељак, 18. јануар 2016.

КАПИЈА


Остарих на капији растанка
пијући капи јутарње росе.
Не чујем глас препелица,
дан је дубоко загазио у таму
што скрива расцвјетале маслачке
крај пута мог дјетињства.
Још сам на капији
и испијам посљедњу чашу
распукле ноћи.
А сутра?
Сутра с лавежом паса мог села
одлазим на другу страну
одакле се не види
умирање маслачака
под капима прољетне кише 

Вера Коропкин Ратковац 

 

Фотоси : Савко Пећић Песа