ИЗ БЛИСКЕ ИСТОРИЈЕ ОСИЊЕ

Осиња је некад била сједиште општине.

-Подручје осињске општине сачњавала су села: Осиња, Црнча,Појезна, Доњи Церани, Горњи Церани, Дријен и Горњи Детлак. За вријеме старе Југославије сједиште општине мијењало је неколико пута. Прво је сопштина преселила из Драгаловаца у Осињу, па је 1921.године преселила у Појезну у задружну зграду. Задружна зграда налазила се на раскрсници, ниже Основне школе у Појезни.Саграђена је удружунем средствима земљорадника са намјером да се врши удруживање пољопривредних произвођача по узору на земљорадничке задруге у Србији, пише у Монографији Осиња 1982.

Општина Осиња ће и даље постојати и чак увећавати своју површину са новим селима. Ево шта пише у Монографији Осиња,

- Августа 1939. Године, када је формирана влада Цветковић- Мачек, извршена је Административна прерасподјела југословенске територије. Тада је формирана Бановина Хрватске са сједиштем бана у Загребу. Граница ове бановине била је рјечица Илова и тако је осињско подручје ушло у Бановину Хрватску. Осињани, наравно нису имали никакве ни економске ни политичке користи од ове реорганизације, коју је вршила српска и хрватска буржоазија. Од тада је осињској општини припојено село Доња Лупљаница са насељеним мјестом Малицом и Велика Сочаница. Општински одборници са тог подручја били су Јаков Калчик из Малице и Антука Бегић из Доње Лупљанице оба чланови ХСС, Ии Драгутин Благоичевић из Велике Сочанице, члан Земљорадничке странке.

Припремио : Савко Пећић Песа

ОСИЊСКИ ДОМ

ГРАДЊА ЗАДРУЖНОГ ДОМА У ОСИЊИ

На подручју Мјесне заједнице Осиња, послије ослобођења  1945.године у Другом свјетском рату , '' ...осим  зграде старе Основне школе у Осињи и Основне школе у Појезни, није било никаквог другог друштвеног простора. Те зграде требало је реновирати, јер су обије неколико пута биле паљене у току рата.

Почетком 1948. Године општејугословенска акција изградње задружних домова одушевљено је прихваћена и на овом подручју. Под руководством организације КПЈ, Мјесни народни одбор организовао је активност на припремању и изградњи задружног дома. Типски пројекат задружног дома обезбиједио је Срески народни одбор Дервента. Мјесни народни одбор је требало да донесе одлуку о одређивању локације. Настао је спор међу одборницима гдје треба изградити задружни дом. Једни су (Осиња и Церани Горњи) заступали мишљење да задружни дом треба градити код старе школе и цркве, а други ( Церани Доњи и Појезна) да задружни дом треба градити на Брду Делића, код тзв. ''Плоча''. Нађен је компромис – задружни дом ће се градити на брду Калоперовића, тако да су биле задовољене обадвије стране.
Свечаност поводом завршетка темеља одржана је почетком октобра 1948.године, када је био организован велики народни збор. Дом је дефинитивно завршен 1950.године.''

Монографија ''Осиња'' 1982.године.

Нови друштвени дом у Осињи саграђен 1982.године, након рушења зграде старог дома,а поводом одржавања ТВ емисије ''Знање имање''.

Припремио : Савко Пећић Песа