Приказивање постова са ознаком Kad kraljica daruje. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Kad kraljica daruje. Прикажи све постове

недеља, 04. мај 2014.

КАД КРАЉИЦА ДАРУЈЕ



О необичном календару 
Календар је краљица Марија даровала уз новогодишњу честитку, и
то пријатељима краљевске породице и појединцима који су га својим
резултатима заслужили

          У неким нашим домаћинствима још се могу пронаћи ријетки примјерци занимљивих предмета из прошлости. Понекад такви предмети, ма колико безначајно дјеловали, представљају прави бисер и значајно свједочанство о прошлим временима.
          Један од таквих драгоцјених предмета је и џепни календар „за просту 1927. годину“, који је, ко зна како сачуван у Дервенти. Нажалост, не зна се ни име онога који је овај вриједни документ сачувао од заборава и пропадања.
          Највјероватније је да је непознати власник сачувао календар због фотографије Њеног величанства краљице Марије на насловној страни, која је веома лијепо уређена у оквиру украшеном српском тробојком.
          Упркос томе што у вријеме штампања календара није било посебне технике за штампу у боји фотографија је солидно одштампана и дјелује очаравајуће. Краљица, са круном на глави, у елегантној хаљини, са оглицом око врата из које као огледала свјетлуцају рубини и дијаманти. Коса је кестењаста, а да би изгледала у складу са угледом Њеног величанства донекле је обојена златном бојом.

          Друга страна овог старог календара је с натписом „Честитка календар за просту годину 1927. која има 365 дана. Издање књижатнице Томе Јовановића и Вујића Београд „Зелени венац“.
          Претпоставља се да је ово било издање календара рађено специјално за краљицу Марију, а она га је поклањала одабраним и цијењеним људима. Уручивала га је лично, или слала поштом, као поклон уз честитку за нову годину.
          Онај ко је могао да добије овај необични поклон, морао је да буде веома близак краљевској породици, или би својим професионалним резултатима морао да га заслужи. Због тога се џепни календар са ликом краљице Марије посебно и с поштовањем чувао и у ријетким приликама на вечерњим сједељкама, хвале ради показивао пријатељима и познаницима, да сви знају како власник календара има везе или, пак, пријатељске односе са краљевском лозом.
          У овом џепном календару је тачно описан родослов краљевског дома. Тако се, на примјер, може сазнати да је Његово величанство краљ Александар I рођен на Цетињу 17. (4.) децембра 1888. године. Ступио на престо 17. (4.) августа 1921. године. (Сви датуми су наведени према старом и новом календару).
          Њено величанство краљица Марија рођена је 9. јануара (27. децембра)1899.
гoдине у Готи. Венчана с Његовим величанством Александром 8. јуна (26. маја)1922. године... И тако све до сина Његовог величанства кнеза Павла-Његово величанство кнез Александар, рођен у Ујат-Лођу, 13.августа (31. јула) 1924. године.
          Веома је занимљиво шта се светковало у то вријеме. Тако су главне државне светковине биле: дан рођења Његовог величанства краља Александра I, дан рођења Њеног величанства краљице Марије, дан рођења Његове висости престолонасљедника Петра, затим Видовдан, Ћирило и Методије и 1. децембар (18. новембар) – дан прогласа уједињења Срба, Хрвата и Словенаца.

          „У ове дане радње и дућани затварају се на цио дан“, а и на празничне дане такође су радње и дућани били затворени по читав дан и то: све недјељне дане, Богојављење, Светог Саву, Велики петак, други дан Васкрсења, Спасовдан, други дан Духова, Преображење, Ваведење и први и други дан Божића.
          У остале празничне дане који су у календару обиљежени црвеним словима, радње и дућани се затварају само за вријеме службе Божије.
          Из овог календара могло се сазнати чак и то кад се и гдје одржавају вашари, сајмови (панађури), а за трговце је штампано посебно упутство за „преобраћање килограма у оке и грамове“, „односно преобраћање ока у килограме и грамове“.
          Када се прелиста овај календар, са носталгијом се може констатовати да су наши преци још прије осам деценија имали много уређенију државу, у којој се тачно знало и ко је ко, и на које дане треба празновати, и када је забрањено радити, јер се треба породици посветити и на службу Божију отићи.
          Данас је слика сасвим другачија. Некоме на радост, многима, ипак, на жалост.

Савко Пећић Песа
Године 2003.