Појезна - Дервента - ПЕСА: Устанци

Приказивање постова са ознаком Устанци. Прикажи све постове

понедељак, 4. фебруар 2019.

КРОЗ ВРИЈЕМЕ ПРОШЛО СВАШТА СЕ ВИДИ

О УСТАНЦИМА У БОСНИ 1875 – 1878.

УСТАНЦИ НА МОТАЈИЦИ

''Устанак је почео као класни рат сељаштва, који је у свом написаном закону носио идеју диобе беговских имања. Сељак није могао наћи помоћ ни у српском трговцу, јер трговац је био важан фактор у турској држави, јер српски трговац био државни и војни лиферант, закупац десетине, коју је немилосрдно убирао од сељака. Тако се утјеривање десетине претвара у политички проблем у бјежању сељака преко границе. Колико је било давање сељака види се из овог примјера: '' Од 100 сепета кукуруза 40 сепета однио је закупац, 31 сепет ага,а 29 сепета остало је сељаку. Тек када се накупила маса сељака преко границе и у планинама, тек тада се трговци попови или учитељи стављају сељачкој маси на чело. И планине Козара, Просара и Мотајица биле су пуне побуњених сељака. Сељаци муслимани склањају се у градове пред устаницима. Турска власт тражи појачања у сјевер Босне.''

Даље се каже,

''...Јачи центар устаника у сјеверној Босни био је око Градишке. Од Градишке је био и познати хајдук Остоја Корманош,а сада је био један од вођа устанка. Становништво Дервенте и Бањалуке и другдје почињу стварати одборе ''јавне сигурности'' који су први почели водити бригу о угушенју устанка. У X 1875. Међу вођама устанка био је неко вријеме и Петар Мркоњић (Карађорђевић). Он са собом донио доста новца, али су се његове присталице око њега окупљали док је било новца, а кад је нестало новца присталице су се разишли заједно са Петром Мркоњићем. Штаб су имали у Бужину. У X 1875. Турци воде велику битку с устаницима у Мотајици гдје је постојала чета од 150 устаника. Из главног устаничког одбора у Хрватској устаници су добивали хљеб,месо и ракију. Издат је проглас српској и хрватској јавности за прикупљање помоћи устаницима. Ради Петра Мркоњића међу устаницима, устаници нису могли успоставити добре односе са службеном Србијом. Са Скупштине устаника у Јамници којој је пресједавао Илија Гутеша, трговац из Загреба, упућена је порука босанским муслиманима, у којој се муслимани називају браћом.У јануару 1876. Закључено је да у Дервенти, Кобашу и Прњавору смјести стална Турска посада да осигурају пролазе и затворе границу. Турске војне јединице биле су састављене од домаћих муслимана, албанске резервне трупе и турска редовна војска. Изгледа већ тада је била подигнута касарна у Дервенти.

У септембру 1875. Године издан је проглас о реформама у Босни, јер су се европске силе почеле уплитати у питања турске политике према устаницима. Према овим реформама, сељацима се опраштају порески дугови, одвајају се извршна и судска власт, полицијски органи неће више учествовати у убирању пореза, укида се слање сељака на јавне радове, проглашава се слобода и за немуслимане, да и немуслиман може вршити чиновничку функцију, млађи и старији хришћани ослобађају се војне обавезе. Сељаци могу куповином доћи до своје земље. У XI 1875. Г. Муслимани у Босниодбацују реформе. Кад је ферман о реформама читан у Дервенти, један бег је извукао сабљу и викнуо : ''Не могу Турци и Власи бити једнаки''. Послије реформе муслимани су били врло бијесни према сељацима. А реформе су се веома споро спроводиле. Зато бјежање сељака преко границе не престаје. У прољеће 1876. У Мотајици била је чета од 100 устаника под вођством Стевана Михалчића. Устанички покрет захватио је 1876.године читав простор од Дервенте до Бања Луке. Али су тада постојале мале устаничке четице. Спомиње се и битка између устаника између Дервенте и Кобаша.''

Одломак из књиге , ''ДЕРВЕНТА И ОКОЛИНА'' страна 68 - 69, аутор, Ахмет Омерхоџић, Сарајево, 1981.

О УЧЕШЋУ ДЕРВЕНТСКИХ СЕЛА У УСТАНКУ

''Саво Новић , син Лазе из Церана је 28.9.1925. године затражио од среског поглавара из Тешња да му се додијели помоћ:'' Пошто сам за турске управе био у чети Његова Величанства Краља Петра I Карађорђевића, као борац,…На основу тога сам прије двије године лично ишао у Београд код краља Александра. Молио сам га за помоћ коју ми је загарантовано и обећао,...Због тога понизно молим да се мени ова потпора чим прије додијели...''

Изјаву Саве Новића као тачну, по налогу среског поглавара из Тешња , потписали су одборници Јово Илић и Миле Бабић из Церана, те Тривун Поповић и Стеван Гојић .

Приликом провјере Саво Новић је у записнику изјавио да су као устаници са њим са тешањског и дервентског среза били Срби (чијих је више од 60 имена навео)из села:Станови,Церани, Растуша , Јелањска , Рашковци , Брестово , Појезна , Дријен , Осиња , Детлак , Цвртковци , Калошевићи , Лупљаница , Сочаница, Дервента , Прњавор , Кобаши , Мишковци , Смртићи Палачковци , Штрбци, Вијачани, Корови и из Бањалуке поп Цвјетоје Деветина.