Приказивање постова са ознаком књижевност. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком књижевност. Прикажи све постове

четвртак, 11. август 2016.

КО ВОЛИ ДА ЧИТА, УВИЈЕК ЧИТА !!!

Књигу поезије за дјецу ''ВЕСЕЛА ПАРАДА'' чита с радошћу Здравка Поповић.
Савко Пећић Песа

недеља, 28. децембар 2014.

ПОЕТСКИ БИСЕРИ

ДУХОВНЕ ВОДЕ
(o Савку Пећић Песа)

Појезна, питомо село код Дервенте,
изњедри новинара, песника.
Коприва га жарила док је ходао као дете,
Укрина ширила ореол видика.

Књижевни клуб ‘’Вихор’’
Дуну снажно на све стране,.
Пробуди у кругу поетски хор,
Потече јутро да лепотом сване.

На челу хора Песа је диригент,
Збирке му: Са сузама живота остају,
Јенки на Балкану – евроспски агент,
Живот и сјећања…у срцу настају.

Живот и духовне воде – монографија
Тежака са својим чарима.
Прљача са песничким звездама,
Чине поетске славује завичаја.

Залепршаше се часописи и новине
Глас Српски, Вучијак, Значења , Видици и Свитања…
У њима прегршт љубави и старине,
У њима окоснице знања…

Певао је Песа песник
О лепоти родног краја.
Он је поезије занесеник,
Верни чувар обичаја.

Давида Ж. Танасића.

У Модричи је 27.12.2014 одржана промоција књига пјесника, писца и хроничара Давида Ж. Танасића.
О његовим књигама говорили су Марко Раулић, Алек Перановић , новинар Слађан Јермић,а обратиле су се и колеге пјесници из Шамца, Дервенте, и Модриче, који су на веома препознатљив наћин говорили о дјелу Давида Танасића остављеном за нове генерације и вријеме које ће судити и оцјењивати оно што је оставио и стварао дуго година кроз свој просвјетарски рад, од учитеља из Дервенте до професора у учионицима наших гастарабајтера у иностранству.
Спонтона и лагано говорење стихова одушевило је све присутне у Центру за културу у Модричи,а све је на свој начин засладио својим умијећем вођења програма новинар Слађан Јермић.
Посебно је била запажена промоција књиге ‘’Поетски бисери’’ гдје је Давид Ж.Танасић написао пјесме и тако кроз стих описао више од 180 писаца поезије, својих колега -  пјесника, мање и више познатих у Републици Српској.
У његовој књизи мјесто су заузели пјесници из Дервенте: Милорад Мишо Ђурђевић, Гордана Симић Славко Покрајац, Драгица Ђекић, Рајко Скварица и Савко Пећић Песа.
У свом уводу књиге аутор каже : ‘’Поетски бисери су украсна корпа процвалих цветова и пупољака, који ће свету замирисати.Многе ће руже вјечно зрачити, Понеке (нажалост ) и увенути ‘’

Фотос и текст : Савко Пећић Песа

четвртак, 20. новембар 2014.

ДОК ЈЕ ЖИТА


Алекса је одувијек имао добро имање на селу. Здравље га је добро служило. Негдје кад је имао шесдесет година, Милосава се наглао разбоље и умрије. Остаде Алекса сам, без жене. Дјеца се разишла по бијелом свијету и не долазе код оца да виде како живи.

- Џаба ти имање кад нема Милосаве, знао би често да каже Алекса, кад би се нашао у друштву,а комшије као да га уопште нису слушале.

Вријеме је брзо пролазило,а Алекса се само повремно сјећао Милосаве, кад би ишао о Задушницама да упали свијећу.Имање је уредно одржавао и није пропадало. Није се женио а кућа му бијаше увијек уредна и чиста, као да је женско радило по кући.

Комшијама није било јасно, како то да Алекса све стигне сам да уради и на њиви и око куће,па чак и у кући.

Први комшија Ристо је био много заинтресован да провјери како то Алекса све стигне сам, па ће га приупитати.

-Знам Алекса да си вриједан, али како то све измогнеш и стигнеш без жене и на њиви,око куће и у кући ?

-Лако, лако мој Ристо, на то би давао увијек одговор Алекса и онако испод шешира се смјешкао и  понављао да док у његовом кочаку има жита биће све уреду, као да има и женско.

Ристо би на то смишљао приче и по селу причао, како Алекса није сав при себи,јер само прича о житу.

Једном тако, опет Ристо наврати код Алексе и преко плота, онако подругљиво упита, - како Алекса стигне све да уради,а нема женска у кући. Таман то изговори, као да се уједе за језик и брзо отиђе кући.

Чим уђе у двориште позва Танкосаву и премлати је скоро на мртво. Стално је викао и урлао да док код Алексе има жита, да више никада у његово двориште неће провирити.

Издржи Танкосава све и сможе снаге да Ристи узврати на језику и ријечима.

- Е мој Ристо нисам ја зато крива, но ти који се по читав дан излежаваш,а ја дјецу не могу гледати гладну. Не посија ни с прпљећа ни о зими жито,па како да прехраним дјецу.

Танкосава, покупи своје ствари и пресели се код Алексе. Касно Ристи би да ствара наново имање,а све што му је од оца остало већ је проћердао. Молио је Танкосаву да се врати, али би увијек Танкосава говорила.

-Боље код Алексе једна ноћ, док има жита и дјеца се снађу, него код Ристе три ноћи без јела и пића.

Не би то баш Ристи мило, дјеца за Танкосавом окренула,пропи се и више за њега нико није марио,а он би сваки пут у каналу освануо. Чак су и дјеца обилазила оца, као да није њихов, јер би их било стид што је Ристо од себе урадио.

Алекса прими Танкосаву и Ристину дјецу, као да су његов род, а кочак је сваки пут био све пунији житом.



Савко Пећић Песа

понедељак, 17. март 2014.

Ноћ боема

Хоћу вино


Гдје су пјесме и свирачи

гдје је вино за боема

нек ме памти ноћас она

моја драга моја вољена



Гдје су пјесме и свирачи

нека свирци пјесме поје

гдје је вино за нас двоје

нека чаше руке зноје



Гдје су пјесме и свирачи

вино у грлу љубав гори

у грудима тешке боли

срце хоће драга да ми збори



Хоћу вино њој да хрлим

срцем душом да је волим

жарко љубим увијек грлим                            

опијен вином љубав молим



Савко Пећић Песа

  

У сремском градићу Инђија у суботу ,15.3.2014.године, одржани су дванести сусрети пјесника боема. Ова пјесничка манифестација је посвећена пјеснику боему Мирославу Мики Антићу. Манифестација је међународног карактера гдје се традиционално сваке године у марту окупља велики број писаца лијепе писане ријечи из читавог свијета.
Дервенћане су ове године успјешно представили, Вера Ратковац Коропкин и Савко Пећић Песа,а дервентски ’’Вихор’’ је стални гости и пријатељ са Књижевним клубом ’’Мирослав Мика Антић’’ из Инђије.
За ову прилику штампан је зборник пјесма, ’’Ноћ боема’’, гдје је објављено по три пјесме, више од 80 пјесника.


четвртак, 07. новембар 2013.

ротква са шећером

 
Дервента, сриједа 5.11.2013.године.
У Центру за културу Дервента , одржана је промоција књиге ''Ротква са шећером'' , ауторке Недељке Боројевић Ђукић из Велике Сочанице.

У дивној вечери књижевног доживљаја доминирала је радост и љепота стварања које предочила многобројној публици Недељка Боројевић Ђукић. Књигу су  зналачки и с надахнућем представили, Магистар Жељко Ђукић, књижевник Милорад Мишо Ђурђевић и Савко Пећић Песа.

Ауторка је говорила о себи и својим настојањима да забиљежи дио прошлости из свог окружења и породдичног стабла коме припада. Недељка се латила тешке теме да говори иситину о себи и својима, што није баш увијек популарно, јер многима се неки описани детаљи у књизи неће свидјети, или ће се своје прошлости постидјети. Ипак књига је углавном етнографски осликала све што се догађало у једном времену трајања живота и веома је читљиво штиво с временским редосљедом како је ауторка  то видјела, чула запамтила и записала.

Рецезент књиге магистар Жељко Ђукић зато каже да је књига писана статистички коректно, јер је начин изражавања  такав који обилује осјећајима  тренутка и мјеста стварања дјела у низу година које за живота трају. Употреба локализмима и архаизмима, даје вјеродостојност времену и простору настајања описа и забиљешки вриједно очуваних. 
По наслову ‘’Ротква са шећером'' је загонетна књига, али уствари то је тужна прича, која рађа живот и радост, који ће се иза тога десити у временском долазу и пролазу.

Тако је настала својеврсна књига о породици Ђукић и о животу наших људи уопште на селу из 60.година прошлог вијека.

Текст и фотоси :  by Савко Пећић Песа