Приказивање постова са ознаком Pojezna. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Pojezna. Прикажи све постове

четвртак, 09. фебруар 2017.

ПОЈЕЖАНИ ИЗВОЗИЛИ БИБЕТИНУ У ЕНГЛЕСКУ

Мало се зна, али је остало забиљежено да је из Појезне први извоз робе и производа у иностранство био извоз за Енглеску.
По завршетку Другог свјетског рата, владала је у Европи несташица свих врста меса, па и бибетине, која је највише тражена у Енглеској. То је дошло и до наших крајева, па су људи почели да узгајају бибе више него прије.
Кад бибе порасту до довољне тежине вршен је откуп. Из села за то је био задужен пољар Гавро Пијетловић . Све би сељаци своје  ћурке дотјерали на једно мјесто у селу, гдје им је вршена исплата на лицу мјеста. Гавро је сакупљао јата и сам на стотине ћурки тјерао до Прњавора, гдје их предавао накупцима, који су обезбјеђивали унапријед новац за откуп ћурки по селу.
Кад се каже тјерао, чини се чудно и  интресантно , али је било тако. Бибе нису превожене, него су тјеране путем, као ситна стока у јату. Ћурке – бибе су биле веома дисциплиноване приликом тјерања, тако да тај посао није био нарочито тежак. Гаври је требао само један штап, којим је управљао гдје да скрену и наставе пут. Тјерајући бибе у Прњавор Гавро никад није изгубио ни једну бибу.Успут их је  помало хранио житом.
Послије су Гавру прозвали Бибац. Тако су га до краја живота називали,говорећи Гавро Бибац, а не Гавро Пијетловић. И сада његову фамилију Пијетловића у Појезни називају ''бибцима''.

Текст и фотос: by Савко Пећић Песа

субота, 12. децембар 2015.

''МИЛИЋЕВ ГРОБ''



                                                    Црква Св. Илије Пророка из 1893.године у Појезни
            Петар М.Богуновић и његова супруга Даница су прије другог свјетског рата радили као учитељи у селу Прибинић, општина Теслић. 1937. године Петар је издао монографију под називом ИЗ УСОРСКОГ КРАЈА И ОКОЛИНЕ,која је отштампана у штампарији "Просвета"<сарајево 1937.године у којој пишући о простору села Прибинић говори:" на блиској удаљености од културног средишта овога села што чини српска конфесионална школа,више удобних зграда за потребе овдашњих шумских предузећа,налази се запуштени гроб, којег народ назива "Милићев гроб". То је гроб гласовитог хајдука Милића Икића из села Осиње,кога је Турски зулум натјерао у планине, Са својом четом много је страха и бриге задавао Турцима. Када се 1871. године,гоњен од Турских пандура,хтио да пребаци у Борја планину,дочекаше га Турци и убише. Пошто су му отсјекли главу и узели оружје и новац,однесоше одсјечену главу у Тешањ, гдје је на гради три недјеље висила на концу,на страх хришћанима а на весеље Турској редифи,која је тиме побједу славила. Народ,којем је Милић био заштитник и осветник,закопа на мјесту погибије његово тијело криомице од Турака."

Савко Пећић Песа
 

среда, 02. децембар 2015.

Oд искона Појезна


Од искона
као икона
све што је
Појезнa
мило и драго ми је

Ту су моји годови
родови и плодови
огњишта кућишта
и вјечна спавалишта
предака мојих


 

 Савко Пећић Песа

недеља, 13. септембар 2015.

„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“ МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ

У ПАРАЋИНУ„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“
МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ,

Мирослав Б. ДУШАНИЋ рођен 1961. год. у Појезни (Дервента – БиХ). Као жртва државног терора (цензура, претреси, хапшења, одузимање пасоша и држављанства) напушта Београд, где је живео и радио, и почетком 90-их завршава у егзилу у Немачкој. Пише и преводи на немачком и српском језику. На немачком говорном подручју заступљен у више антологија, ауторских зборника и књижевних часописа (Schnippsel, Die Brucke, Schrieb, Glarean Magazin, Dulzinea…), био је уредник за поезију у часопису “Schrieb” из Ердинга (Горња Баварска), активан учесник у интернационалним и интеркултурелним пројектима, хуманитарна делатност (Pro Asyl, UNICEF), награђиван за поезију, превођен на шпански, португалски, руски и румунски језик. Његов ауторски блог: "Lyrik — Lyric — Poezija" трајно архивира Немачки архив за литературу.