тешки послови

 

           Појавом пољопривредне механизације у обради земљишта, многи тешки радови су једноставно нестали на селу. Некада се на њивама боравило по читав дан и опет се није могло све стићи урадити за један дан. Кукуруз се окопавао два пута, а понекад и три, ручно,мотикама. Ваљало је на десетине дунума земље окопати мотиком два пута у првичењу кукуруза, кад избије три пера,а затим загрнути кад порасте до кољена. Уз то исјећи сав коров, како би кукуруз могао да се развија и расте. Ови послови су рађени најчешће заједнички. Комшије су помагале једни другима и правиле су се мобе. Тако је организована жетва пшенице, ражи, јечма и зоби, брање кукуруза, те косидба траве, па се на тај начин заједничким снагама све лакше стизало радило,а након завршетка посла сједало се за добру вечеру и помало запјевало уз ракију.

           Један од најтежих послова је био прављење ћерпића - цигле од земље за градњу кућа и зграда, како се то у народу говорило ''ручно у калупе''. Прво се морала земља добро уситнити, затим би се у њу бацала трина – пљева од пшенице,па поливало водом и газило док се не направи блато да се може обликовати у калупе. Калупи су истресани на уређени простор на равном земљишту, гдје је огуљена трава,а затим посуто мало кумсала.

            Архивске слике су забиљежиле дио ових послова некада, како се то радило и који су то тешки послови били.

Fotografije: Intrnet arhiva
Tekst : © by Savko PEĆIĆ PESA