лазарице

Веома лијеп обичај који се још  увијек одржава о Лазаревдану  су лазарице. То је група дјевојака обучених у етно ношњу и украшене накитом које о Лазаерев дану  из Крњина – Остружње крећу у обилазак  домаћинстава, па  тако долазе све до Појезне , Осиње и Церана.

Лазарице су прољетни опходни обичај који се почео јављати у вријеме насељавања Каралаваха у ове крајеве. Народ их још назива Бугари или Бугарке. Обичај лазарица они су донијели са собом приликом  доласка и насељавања ових крајева.а овдашњи становници су тај обичај прихватили као свој.

Људи памте да су Каравласи некада живјели на подручју Појезне, Брестова и Осиње. Насељавали су мјеста гдје је било доста дрвета, јошике или јове, од којих су правили чанке, разне посуде, вретена и друго.То би онда замјењивали за неку другу робу или храну. И сада Каравлаха - Бугара има у Остружњи, али не производе чанке и вретена, (осим за етно показивање) него су се асимилирали у овдашње становништво и обрађују земљу или негдје раде, а највише их је у иностранству. Имају добро изграђене куће, богати су и школују се.

Каравласи - Бугарке не иду кроз село само о Лазаревдану, него и о славама, али тад не пјевају и не играју пјесме лазарица, него друге пригодне пјесме,које су  везане за славу домаћина.

Лазарице су група дјевојака, три до пет,или више, које се лијепо обуку  у етно ношњу и наките цвијећем и врбовим гранчицама и тако обилазе села на дан Лазареве суботе.

Данас лазарице домаћинства започну обилазити много прије Лазареве суботе,а на Лазерву суботу посјећују само она домаћинства која прослављају овај дан као своју крсну славу.

Кад дођу код домаћина уз пригодне пјесме играју и пјевају по жељи домаћина. Док једна или њих више пјева, друге би око ње - њих скакутале и играле. Ако у кући има млада, па лазарице уоче, онда би запјевале:

Ова кућа богата,

пуна равна дуката,

у њој млада ходала,

на високо сједила,

мушко дијете родила.

Лазарице би домаћину који их дарује пјевале пјесму да буде здрав и да дуго живи, као и сва његова чељад.

Лазарице су дариване (раније): брашном, сиром, јајима, сланином, пасуљом и другим даровима, а сада се даје ситан новац.

Fotografije arhiva intrnet.
Tekst pripremio: © by Savko PEĆIĆ PESA