Ех што нисам кишна
дуга
Па да боје мијењам
ја
Да те лажем ко остали
Па да будеш моја сва.
Ех, што нисам морски
талас
Да на њему спаваш
ти
Да те грлим да те
љубим
Па да будеш моја ти.
Ех што нисам јарко
сунце
Да заслијепим тебе
ја
Само мене ти да гледаш
Да те љубим до вијека.
Ех што зора не будеш
У моме кревету да
спиш
И душом својом пристанеш
Жељу да ми испуниш.

Нема коментара:
Постави коментар