ЕХ ПОЈЕЖАНИ

 

 

 

Стотинама година цркву своју имате

Али се у њој искрено не молите

Све сте под ноге бацили и газите

Најближег заборавили и претке оставили

По пољима лутате као да сте уплашене срне

Не поштујете свога најближег ни даљег

Узимате само материјално  живите од данас до сутра

Све је у вашим срцима сиромашно и биједно

Јер не волите своја жита и иловачу Појежанску

Ни птицу у прелету ни воду коју пијете

Живите да би материјално били богати

А душу духовно сиромашите

Немоћне исмијевате и блатите

Ни сина ни кћер не жените као некад

На свадбама на зараду мислити

О унучадима не размишљате јер се

Превише цвијећем и шаренилом китите

Ни кума вам ни фамилије на слави нема

На крштења и свадбе богате и угледне зовете

Носите камен на леђима огроман велики

Који вас притишће и за гушу дави

Језик вам пребрзо палаца отров избацује

Сви много знате а ништа не занте

Јер ријечима не может да кажете

Новцем све купујете а не знањем

Око себе не гледате и нећете да видите

Да змије отровнце гмижу по авлији

Овце умјесто соли земљу лижу

Буника и оструге око кућа и штала ничу

Огњишта нестају и све се у пустару претвара

Ништа вам није доста свијет вам премален

Огњиште запустили више дима нема

За друге радите и туђе њиве садите

Незадовљни дочекујете и испраћате госта

Као да вам је увијек петак постан дан

Не знате да вас лозе повијуше увијају

И завлаче црнином у душу на пеленама бијелим

А чедо у свакој десетој кући  тек заплаче

Бјежите а не знате куда ћете побјећи

Бјеснило влада и држи док вуци јагњад  једу

Стидите се свог дједа и прадједа

Знате ли Појежани ишта о себи и својима и да

Душа Мирослава Душанића на Дањиштима спава

Водом хладном на Устави свако јутро лице умива

На Драшану о вилама и вилењацима снива

Далеко од свог краја уморан и занемоћо

А ви му се браћо и рођаци подсмијавте

Док  свијету хоће да докаже како постојите

Све кипти и туга се  у сваку пору завија

Појежани појежани шта ће од нас бити

Кад родбинска кућа у коров зарасте

И све заборавимо јер записали нисмо

Ко смо и шта смо били

Савко Пећић Песa