Увећавањем слике добију се ови бројеви на камену
Пише: Мирослав Б. Душанић
Доњи Детлак је село новијег датума,
тј. преименовано је за вријеме аустроугарске окупације. И то је урађено с циљем
да се заборави прави назив мјеста, а он је ДРАГИЊА - по манастиру Драгиња,
задужбини краља Драгутина. У турским дефтерима (пореским књигама) се помиње
овај манастирски посјед, монаси и њихов игуман Василије. Прије упада Османлија
манастир Драгиња са селима Детлак (данашњи Горњи Детлак), Појезном и Црнчом је
припадао Нахији Тешањ. И о томе свједочи тзв. Тешањска колонија - некада
привилеговано мјесто османске властеле... Касније је Драгиња уписана под
Нахијом Кобаш, а разлог томе је њено релативно позно освајање (заузета је 1536.
год. - 24 год. касније од села Црнча и Појезна, док је Детлак био толико дуго
исељен, већина становништва се преселила на манастирски посјед). Манастирски
посјед је био огроман и заузимао је простор од Детлака (тј. Г. Детлак) до
обронака Мотајице, а на западу је граничио са селом Јадовицом (територије дан.
Доњих Смртића) и селом Заблатје (које више не постоји, данас је тај простор
познат као Баре, на коју се надовезују укрински Лугови...) Још и данас постоје
остаци манастирске шуме, која се умјесто Драгињска погрешно назива Драгоњска
шума...
Многи и дан данас траже доказе о
постојању "Детлачког манастира", одржавају научне скупове, пишу књиге
и изводе претпоставке... А никако да се сјете и проуче ДЕФТЕРЕ (а преведени су
поодавно), и у којима је манастирски посјед наведен. Османлије нису порушиле
манастир - порушен је 300 година касније, а порушио га је дервентски капетан у
знак одмазде на поп Јовичину побуну. Становништво које није успјело да избјегне
одмазду је побијено, један мањи број је успио пријећи у Славонију...
Фотоси: Савко Пећић Песа,
забиљежио и обрадио Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар