петак, 3. април 2015.

наша посла...!

Објављено у ''0слобођењу''
Кликни на слику чланка да увећаш !


СРПСКА ПОСЛА



          Ко каже, да се нисмо промијенили и постали богатији. Сваки дан све више умијемо и знамо. Нисмо баш више заостали као ономад. На примјеру мог комшије могу да науче многи. Он ти је из ничега преко ноћи постао неко и нешто.

          Ето, отишао он на неки семинар и то још у иностранство у Славонски Брод. Био је пуна три дана и тамо је каже едукован. За та три дана толико је изедукован, да је он почео едуковати друге. Пардон, оно „ОН“ морам писати великим словима, јер не зна се шта може све бити. Чим је ОН дошао са семинара започе стварати инкубатор бизнис центре. И не само то, комшија то јест ОН, убрзо се поткожио и ошкоперио. Е, шта би било?, да је био на семинару званом факултет четири године. Можда не би знао ништа, нер тамо нема донатора са инкубатор бизнис центрима.

          Стално га неки медији посјећују и интересују се о његовом менаџер пројекту, и како то ОН успјешно презентује донаторима на аплицирање.

          Позвао комшија и мене на један „округли сто“ и поред тога што нигдје нисам видио „округли сто“ него све на ћошкове и у шеми „П“ а на средини ОН презентатор са микрофоном у руци и објашњава аплицирање пројекта за промјену јавне свијести грађана кроз организовано едуковање, анимирање и евалуацију редовних активности. Ама баш ништа нисам разумио. Сви само климају главом,  нико ништа не дискутује нити пита а сви као да разумију и записују јер ће требати едуковати друге.

          Дигох ја два прста да питам нешто и да допринесем укупној активности округлог стола, па обако мало стидљиво што све не разумијем започех своје излагање, обраћајући се комшији, а ОН ће ти мени: „Нисам ја за тебе комшија него менаџер едукатор!“ Е то, то и хоћу да кажем, да ако овако наставимо неће нас разумјети обични свијет, па ће од којекаквих презентатора када не буде донатора бјежати као од ђавола, „боље је својој ријечи повратити избугљену важност него ли је себи тражити под туђом ријечи“, кажем ја да је тако рекао В.С.Караџић. И јако онако љосну од стида на столицу, јер су се сви толико смијали да сам чуо само оно, да је Радована доста и да на оваквим округлим столовима нема политике.

          Па нека, и треба ми, ко је мене задужио да браним српски језик?


Нема коментара:

Постави коментар