четвртак, 19. фебруар 2015.

Ево, прође Тривун !

Запис: Боро Петковић..!!!

Оде, фала Богу! Сад ваља друкше. И љевше! Ваља опет у њиву и у међу, ваља у длане пљунут... Таки је живот сељака, био пјешадинац ил аубичар, сведно је. Вазда је доњи и задњи, и ђе није запео леђима и дланом, нема вајде... Ђе није укалемио, и ко дијете чуво калем од дивљије коза и зецова, није ни пеко ни попио... Ђе није опанком зрно загрно није ни мљео ни просијево, ни крува јео... Нико њему не да џаба, већ прежу ко гладне лисице да му и оно што има отму. Сви! Од писара до начелника, од портира до прешједника суда, од чистачице до доктора, од подворника до учитеља, од попа до владике, свјема гиуца зинула на сељачку сиротињу и сви веле; "Лако је њему он има." Има, ал зарадио, ал се напатио и зноја напио. Лако је ладовати под лозама, трошити државне паре и удбашке пемзије и лајати на звијезде, пеглајући законе како је њима по вољи. Ајте са мном у бразду, кад во у њој пане! Ајте са мном под звијезду кад зелен чубер вене! Ајте са мном под иљагу кад лед удари у зрео клас! Ајте кад мраз удари у цват! Ајте под овај сељачки закон! Ил сте мислили доћи да Тривуна испратимо. Нисте, фала Богу, и нећете! И без вас се јело и пило и пјевало. Удвоје, учетверо, ушестеро, уосмеро... Па до зоре... Има и биће, док је мене и овије тврди длана и овије жуљева на њима. Има и биће, ал не дам! Дао сам несмал пет година младости, триест и шест иљада пута повуко штрик бива да ћаћевину сачувам од душмана, а неук, нијесам знао да душман шједи под лозом и чита... Доколан... Опрости, пријетељу, што ја вако! Све ми се скупи и буде ми криво. Немерем гледат да ми се смије у лице, да ме гледа и зајебава... За тако шта за нож ватам, јер нијесам ја од онијех којим је образ гујица. Не дам образа, живот ћу дати, ко што сам га ћио дати за државу, ал је сметнуше они што читају. Да бише они што раде и запињу сад би цваћела. Вако вене и труне и ми ш њом. Јебо је онај ко је створи кад ни ушта није пристала. Дјецу нам рашћераше, пусте њиве оставише, сиротињом нас направише... А они троше и грицкају удбашке пемзије и мезе јетре сељачке... Е неће моћи! Свети мученик Тривун ми је свједок!

Боро Петковић

Fotos 1 : Савко Пећић Песа
Fotos 2 : Архива ФБ.

Нема коментара:

Постави коментар