ПЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

ПЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

( наставак песничке преписке )

Нико не зна своју улогу,
за све захвали се Богу
и не жали се на срећу убогу
док певаш избегличку еклогу.

Једно место по теби ће се познати,
кад пролеће зазелени, кад јесен зазлати,
нек ти срце не чезне,
у песми ће увек бити Појезне.

Власта Младеновић

МОТИВ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

     По фотографији С.П. Песа

Гледам панораму Појезне,
а као да гледам Бранково Стражилово,
и Фрушку Гору и мој Дели Јован.
Али све је то само сан,
санак пусти.
Беле се облаци,
облаци густи.

Гледам бајковите пределе,
бујне ливаде, на обронцима куће,
али даљине нас деле,
из даљина
лепша је домовина,
у близини то је немогуће.

Живот је лаж,
стваран је само сан,
пројекција, пејзаж,
приближавање је пут опасан.
Зарасле су стазе,
свуда трње и богазе.

13. фебруар 2015.
Власта Младеновић

Хвала пјеснику, Власта Младеновић што написа ове дивне стихове и посвети ''ПЈЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ'', то јест мени и Мирославу Б. Душанићу а лично се не познајемо , осим на интрнет страницама.
Урађено је то на основу мојих фотоса о селу Појезна и стихова, које смо размјењивали између себе, ја и лирик Мирослав Будимира Душанић из Појезне, који сада у егзилу борави у Њемачкој.

Коментар са ФБ.
Мирослав Б, Душанић - Власта је "ко лебац", мало је таквих људи... Са њим сам у пјесничкој преписци - дописујемо се стиховима (као што то и нас двојица чешће чинимо)... Обрађујући моју поезију (припрема једно студијско издање) одушевио се Твојим фотографијама и осмјелио се да напише пјесму посвећену Теби МОТИВ ИЗ ПОЈЕЗНЕ. Ја сам са њом одушевљен...