ДЕРВЕНЋАНКА НИКОЛИНА

уторак, 17. фебруар 2015.

ДЕРВЕНЋАНКА НИКОЛИНА

Кад су се над нашим просторима деведесетих година надвијали тмурни облаци, Драгица и Здравко Раковић из Петровца су засновали брачну заједницу и отад ће њихову животну судбину одређивати догађаји који ће тек услиједити. У таквој ситуацији нису могли размишљати о свом потомству.

Раковићи су , као и сви остали Петровчани, морали у збијег. Тако су без игдје ичега нашли се у Дервенти. Као вриједна породица, брзо су скућили и стекли основно за живот.

На велику радост родитеља, 12.2.1997. године родила се кћи Николина. Постала је дједова миљеница и свих у породици, па и у комшилуку. Раковиће су комшије прихватиле, као своје, без обзира на све што се догађало. Нема нетрпељивости између домаћег становништва и оних који су силом морали напустити своје огњиште и населити се негдје на другом мјесту.

-Моја велика радост у животу је унука Николина. Дочекао сам њено пунољетство и зато сам срећан поводом тог славља. Радост смо подијелили с комшијма, пријатељима и родбином. То је весеље за Николину, каже дједа Миле Раковић.

Мајка Драгица и отац Здравко

Велико славље је хтио баш дјед Миле, то је његова жеља,а сви други су прихватили са задовољством у породици.

-Ја сам права Дервенћанка, ту сам рођена, волим Дервенту. Моји пријатељи су овдје, имам их пуно, казује Николина, и истиче да се радује што са њима прославља свој 18.ророђендан.

Николина похађа трећи разред Туристичке школе у Дервенти и нада се да ће као будући туристички радник једног дана моћи боље упознати све крајеве наше земље, те и Петровац , мјесто гдје су њени родитељи , дједа и бака рођени.

Њена рођенданска торта обиљежава једну сиболику нашег живота и људских судбина на овим просторима. Она то дијели у весељу једнако, са родбином , комшијама и пријатељима.

Николина је јединица у родитеља. Миљеница је баке Раде и Миље, дједа Милана али , дјед Миле је онај коме је Николина некако најближа.Зато су кануле сузе радоснице у дједовој здравици за унукину срећу у животу.