Кажу оставили смо трагове
трептаје и уздахе који се броје
у вриску
уз ехо проклетства
на звјезданој прашини у тишини ноћи
у сјећањима сјенке да гледамо
на хоризонту слике сањамо
путујући у импресијама досањаног
Неко ће нам рећи
ако кос запјева у знаку нечег
да има трагова постојања
у граду наше несанице
који спава у заблудама
поље чичака вијугаво уз плаво небо
јастук ми праве
‘’цијеле ноћи свијет ми на
јастук из очију цури
а очева кућа у завичају нестаје’’
За повратком сјећања
Увијек ћемо трчати
хтјећемо да ухватимо прошлост
коју никада не можемо стићи
окачени чичци на јастуку
рогозом
у мирис ће нам се увлачити
а зраци сунца као стријаела
час радошћу час тугом
у срце забадати
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар