Појежански обриси

  

 

Дјевица вила

На прелазу код Душанића вира
Видио сам како се виле купају
И бијело платно на рамена замећу

Гледајући у празвук тишине
Испод јошика у хладовини
Једна ме вила опчинила

Док су се остале кикотале
и паучинасто тихо изчезавале
Она ми приђе и шапну на ухо

Слушали смо пјесму цврчака
по дану се на сунцу лицкали
ноћу бисере у води сакупљали

Три дана и три ноћи поред вира
Не знадох како сам ту заноћио
Бијаше дјевица а ја опчињен

Док се на перилу рубље испирало
Снажан и расположен младлачки
Скочио сам у вир бистри и дубоки

Тражио сам на дну вилу дјевицу
у паучинасто бијелом огртачу
али пагани су је већ одавно одвели

Над Драшаном су је често виђали
У бјелини како сузама умива лице
Док ме у бисерима ноћи тражи

Савко Пећић Песа

 

Појежанске слике
(фрагменти)

крв наша зрнца паганска носи

прастаре опсесије предачке

у изворима се виле умивају

огледају своја бијела лица

прије но што танане и витке

заогрну бистру мјесечину и

у коло ухвате испод јошика

или зором уморне и сретне

заспу у миру жалосних врба

и жбуновима горских лијески

~

у прелијепим воћњацима мајке

с чежњом у крошње зуре да

открију и уберу златну јабуку

за живот вјечни рода и порода

а очеви сасвим озбиљни и тихи

Бога Дажбога славе у забрану

приносе му врућу медовину

земљу шкропе крвљу жртвеног

пијетла за темеље кућа наших

~

у доловима автика израста и

цвјета и оструга испреплетена

својим оштрим трном пријети

ту ноћу док село у сан понире

дрекавци ричу и израњају авети

у глуво доба кад не поје пијетли

и кад мјесец са неба не свијетли

састају се силе нечастиве

на саборе о злу да диване

којом муком и невољом љутом

да нас страве да нас обезглаве

у врзино хватају се коло

на мјестима гдје се пути сијеку

зурле су им људске цјеванице

а добоши наказне лобање... 

Мирослав Б. Душанић