Безвријеме

Мој фото времеплов у безвреману

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Безвријеме

Ех како ме пробуди

сјај сунца из сна

засласком у глуву ноћ

у тами без времена

Сјећањима се вратих

кад сам босих ногу трчао

балав по прашини да се

попнем на колски працијеп

Под тером су волићи стењали

дједа би мирно гледао

канџијом припријетио

и прашњаву пљувачку

кроз грло прождирао

Кроз прашину и иловачу

гдје оструге и бујад расте

весело сам увијек трчао

док је дједова душа патила

и горчином жучи

под сунцем се пржила

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA