Трагови
пусти великих сеоба
Увијек када
помислим на завичај
сјетим се
Хераклита
и
ријеке коју је споменуо
осјетим
извјесну грижу савјести
па потом
данима изучавам
култ
предака
и
све бих дао за успомену
да сам
јахао у боју на Мурата
у
праскозорје на дику роду укрштао копља
у
древном окршају
узбуђен
и срећан.
Ускраћен
пуног доживљаја отачества
тјешим се
да
вапај мајке
и
крици убијених
мене не
оптужују и да нико не окреће главу
због оног
шта је било и шта ће бити
јер
терет кајања
је
тешко издржати
у страном
свијету – О да ли ме то осјетљиво
вријеме
обликује или је пут мој
непромјенљив
као
стријела у лету
Мирослав
Б. Душанић
Хвала пријатељу! Овдје могу само да се поновим, да напишем оно што и написах у мом блогу: Тежак је то терет који ми приписа. Надам се да га (ако ништа друго) бар дјелимично оправдавам/испуњавам.
ОдговориИзбришиНека Ти Господ подари здравље и мир у породици!