Даброви у Укрини

среда, 6. март 2013.

Даброви у Укрини

Слика са Прљаче Доњи Церани

Једу биљке и нису опасни за рибљи фонд

Након више од сто година даброви су се поново појавуили у нашим ријекама,а скупине њих су већ уочене на ријеци Укрини изнад Прљаче и низводно у Мишковцима и Новим Лужанима.

Старији људи су говорили да је на ријеци Укрини и рјечици Илови некада било много даброва, али су нестали. Због цијњеног крзна немилосредно су изловљавањи и тако су нестали у нашим ријекама и не само нашим него и широм Европе. Остали су само и преживјели на четири одвојена локалитета, у јужној Норвешкој, на ријеци Лаби у Њемачкој и Пољској, на доњем току ријеке Роне у Француској и у Русији.

У акцији враћања дабра у Хрватској и Србији у протеклих двије деценије допринијело је ширење ове врсте, која је по свему судећи, ријечним токовима дошла у ријеку Укрину.

Фото: Из архиве !

Дабар је велики глодар и као и сви припадници реда глодара, тако и даброви имају 4 моћна сјекутића, израсла у облику глијета. Захваљујући оваквим зубима, даброви могу да обарају читава стабла, као и да их вјешто исјецкају и употријебе било за храну, било за изградњу својих брана. Даброви се иначе, хране искључиво дрвећем, гранчицама и коријењем водених биљака.

Даброви живе у води и веома су активни преко цијеле зиме. Због тога им је потребно довољно дубоко ријечно корито, да се током зиме не замрзне до дна. Брану граде да би подигли ниво воде у ријеци или потоку у којем живе. За изградњу своје бране даброви користе дрво врбе, јошике или друго шибље коју слажу по дну ријеке или потока.

Најчешћа грађа коју употребљавају је дрвеће дебљине 20-25 цм, коју даброви прережу за само једну ноћ. Затим, све повезују муљем и камењем. Кад брана мало израсте у висину, даброви ређају гранчице и младе стабљике и усправно и водоравно. Гране најчешће пусте корење, стабљике и гранчице се испреплићу, те брана постаје још отпорнија и чвршћа. Брана даброва просјечно је висока око 2 м, а може бити дугачка и до 300 метара.