Слика са Прљаче Доњи Церани
Једу биљке и нису опасни за рибљи фонд
Након више од сто година даброви су се поново појавуили
у нашим ријекама,а скупине њих су већ уочене на ријеци Укрини изнад Прљаче и низводно
у Мишковцима и Новим Лужанима.
Старији људи су говорили да је на ријеци
Укрини и рјечици Илови некада било много даброва, али су нестали. Због цијњеног
крзна немилосредно су изловљавањи и тако
су нестали у нашим ријекама и не само нашим него и широм Европе. Остали су само
и преживјели на четири одвојена локалитета, у јужној Норвешкој, на ријеци Лаби у Њемачкој и Пољској, на доњем току ријеке Роне у Француској и у Русији.
У акцији враћања дабра у Хрватској и Србији
у протеклих двије деценије допринијело је ширење ове врсте, која је по свему судећи,
ријечним токовима дошла у ријеку Укрину.
Фото: Из архиве !
Дабар је велики глодар и као и сви припадници реда глодара, тако и даброви
имају 4 моћна сјекутића, израсла у облику глијета. Захваљујући оваквим зубима, даброви
могу да обарају читава стабла, као и да их вјешто исјецкају и употријебе било за
храну, било за изградњу својих брана. Даброви се иначе, хране искључиво дрвећем,
гранчицама и коријењем водених биљака.
Даброви живе у води и веома су активни
преко цијеле зиме. Због тога им је потребно довољно дубоко ријечно корито, да се
током зиме не замрзне до дна. Брану граде да би подигли ниво воде у ријеци или потоку
у којем живе. За изградњу своје бране даброви користе дрво врбе, јошике или друго
шибље коју слажу по дну ријеке или потока.
Најчешћа грађа коју употребљавају је дрвеће дебљине
20-25 цм, коју даброви прережу за само једну ноћ. Затим, све повезују муљем и камењем.
Кад брана мало израсте у висину, даброви ређају гранчице и младе стабљике и усправно
и водоравно. Гране најчешће пусте корење, стабљике и гранчице се испреплићу, те
брана постаје још отпорнија и чвршћа. Брана даброва просјечно је висока око 2 м,
а може бити дугачка и до 300 метара.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар