Угарци

(Мирославу Б. Душанићу)

Док у души живи прошлост

срце немирно дрхти

као усамљен паук на паучини

под ударом вјетра

Моји угарци сагоријевају

гасе погледе уназад

а стазе нијеме и  зарасле

у капима росе плачу

пустаре трњем све гуше

На капима росе

које сам животом газио

има изласка и заласка сунца

сванућем опстаје нада

у појезди и пријезди

мог зачетка

Прежалити или ћутати

и једно и друго

појездом и пријездом

туђина у срце боде

хеј хеј далеки мој роде

Савко Пећић Песа