овчице

 

(Ilustracija pozajmljena s FB) http://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151345044393834&set=a.329272308833.185523.36436743833&type=1&theater

БАСНА О ОШИШАНИМ ОВЧИЦАМА
ПАСЈА ПРЕСКАКАЛА

Састале се све овце и овнови па вијећале о раду демократски изабране скупштине у свим овчијим торовима.
Констаовано је да нешта не иде како треба и да се тек што се мало стање стиша, узбуркају страсти појединачних интреса уоквирених у обланди овчијих странчких лидера за тобож све у интресу овчијег рода уз лажане заклетве и обећања, којих је на изборима било на претек.
За памет да не питаш, то одборницима и страначким вођама међу овцама изабраним, не, недостаје. Сви су памет овчијег рода попили тако да остале овце ионако излуђене немају шта више да причају и паметују. Ма кога брига што остале овце блеје у тору без соли и брашна, а и сијена не добијају колико треба. Што ће тим смрдљивим овцама, које брабоњају бољи и модернији торови, јер оне не знају да располажу вишком соли, па со треба давати на мало.
И народ је ''овца'' рече један ован, јер они за нас овце каже да само знамо да блејимо.Стога су владари строги према нама, јер кажу, ако овну даш превише соли могао би да се осоли и појури из тора, на, не дај Боже демократску изабрану овчију власт.
Наша власт, то јест овчија, која је на демократски начин изабрана је дужна да овце држи у тору и да их сваког посног петка плаши страшним вуком, који ће доћи и појести их, као сироту црвенкапину бакицу.Зато све овчице морају бити послушне и одане уз пуну захвалност демократски изабраној власти која их чува од злог вука, констатовано је на вијећању свих овчица из торова у атару.
А зашто и не би, кад овце и овнови имају узвишено и часно право да на демократским изборима само гласају, а кад све то прође, овце требају да буду мирне и подају се демократски изабраном главном ''овну'' и да што више торове пуне јагњадима, који ће добијати помало соли све до нових демократских избора кад ће уживати у бољој трави и обиљу соли и брашна попрашеним свуда гдје пролазе страначке вође са обећањима како ће их и даље држати потпуно безбиједне у тору и чувати од страшног вучине, а овце тад требају само да заокруже оловком облик слова ''О'' пoред једног именa које им се покаже и оставе свој отисак папка како би се након тога поносиле што су постале ошишане овчице.
За сваки случај око тора ће бити постављено много паса, како преко ''пасији прескакала'' не би вук ни помислио да скокне у тор међу овчице.
И тако басни о вуку и овчицама нема краја, јер су овчице постале веома задовољне. Оне безбиједно живе и блеје у свом тору захваљујући обиљу хране и соли која је обезбијеђена по далекосежним и веома важним одлукама о њиховој судбини демократске изабране власти.
Битка за спас овчица била је рововска, изнурујућа и надовчија из које су овце изашле ошишане, а вуну су вође продале буд било зашто, само ради добра и мира међу овчицама до следећих демократских избора.
Да, да, зна то и вук, јер је једном нагребусио кад је хтио да поједе сироту бакицу на очи мале црвенкапе.
Нема вук шта да тражи по ''пасијим прескакалима'', јер ако налети на пасји сугреб неће га ни саљевање страва спасити, а поготово хоџин запис.
Епилог:
Све су се овце договориле да ћуте и не блеје, и да ће се за своје владаре у свако доба, ако затреба жртвовати само да њиховом тору не прилази страшни вук. 

Тekst: © by Savko PEĆIĆ PESA