Љубав одвела у смрт

Прича о два стара споменика код куће Балешевића

из ВеликеСочанице

ЉУБАВ ОДВЕЛА У СМРТ

Старица Вида Балешевић једина памти причу о два надгробна споменикау Великој Сочаници. Ту су, по њеном казивању,сахрањени младић који је због несретне љубави себи одузео живот и његов отац. О два надгробна споменика поред куће Балешевића у Великој Сочаници код Дервенте мало се зна,а и оно што се некада причало, временом се заборавило. Међутим, нешто од тих прича памти најстарија из породице Балешевић.седамдесетседмогодишња Вида.

Раније је, причабака,била срамота када неко из породице дигне руку на себе,поготово због несрећне љубави. Такви се нису сахрањивали у гробљу. Мајка Петра Балешевић синаТеодора и супруга Јову сахранила је поред куће, како би их могла, док је жива,оплакивати и бити близу њих,казује Вида.

- Тако сам чула када сам се удала у ову породицу и запамтила. Људи су говорили да је Теодор ашиковао са дјевојком из породице Топаловић у Малој Сочаници. Једни веледа се отац Јово није слагао да се син ожени из сиромашне породице. Други, опет, кажу да су Балешевићи и Топаловићи били рођаци.

Теодор је међутим, много волио дјевојку. Знајући да је очева задња, од силне туге оде у шуму и објеси се о дрво, прича Вида. О Теодоровој смрти,годинама се није ништа сазнало.Мислећи да је жив, кренули су у потрагу, али га нису нашли. Говорило се да се одметнуо у хајдуке и да лута по планини Крњин.

-Причало се да је, повремено ноћу, када сви усне, долазио код дјевојке у Топаловиће.Прича се толико разгласила, да су људи у то почели и да вјерују. По селу су се шириле гласине како су на мјесечини виђали Теодора обученог у јагњећу кожу. Међу мјештанима је владао страх од сусрета са Теодором, наставља своје свједочење Вида.

Отац Јово и мајка Петра нису губили наду да ће њихов син једног дана доћи кући, само док му младалачка ватра прође. Туговали су четири године и проклињали себе што нису допустили да се ожени дјевојком коју је волио. Након четири године испоставило се да Теодор није отишао далеко од куће.У шуми,гдје се ријетко пролазило, нашли су само костур како виси на храсту. Отац Јово није могао себи да опрости шта је урадио, па се и он објесио. Тако, оца и сина, без опијела, заједно сахранише у близини куће, завршава причу старица Вида Балшевић.

МАЈКА

Мајка Петра дуго је туговала и никада није прежалила сина и супруга.Свако јутро је палила свијеће грлила, љубила крстове и  запомагала. смогла је снаге и након неког времена 1923.године подигла споменике.

Данас, понекад упалимо свијеће у помен на трагедију ове породице, каже бака Вида.

( Прича је писана 2004.године)

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA