жвакалица

уторак, 17. јануар 2012.

жвакалица

Када се данас изговори ријеч жвакалица, обично се помисли на жвакаћу гуму, која је омиљена међу младима, а све више и међу угледним људима. Жвакаћих гума има на стотине врста, од оних првих, када су се негдје на америчким и европским градским улицама појавиле и убрзо преплавиле читав свијет. Без тих жвака скоро да се не би могао замислити модеран имиџ младих, који се извођењем разних гримаса и покрета устима чине чуднијима и привлачнијима, и поред тога када је потпуно „сажваћу" баце на асфалт или било гдје на под, столицу, само нека је што арогантније, прљавије и одвратније. Некада се и намјерно потура другима да се за жваку залијепе, а гуму је тешко скинути са одјеће, па се може остати без нових панталона или сукње, нарочито на то требају да пазе учитељице, средњошколски а поготово универзитетски професори. У Шведској, кажу, да су за бацање жваке на улици казне ригорозне и нема их на улици ни на јавним мјестима. Нисам био тамо, али то је Шведска.

Много прије, од 1800. године на овамо, а можда још раније, ријеч „жвакалица" у нашем језику је означавала сасвим нешто друго, али ако пажљиво погледамо око себе, њен тадашњи смисао обиљежавања нечега није се ни до дан данас изгубио; насупрот, добила је значајну улогу и удомаћила се као друштвена појава без које се ништа не може урадити ни постићи.

Ево шта је о томе забиљежио Вук СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ.

„Приповиједа се да су некаки Турци, зликовци, пошто их људи почасте, искали још да им плате жвакалицу, то јест што су се трудили и жвакали. И сад, кад ко којешта има много, рече му се: „Још да ти иштем жвакалицу!"

Ипак, жвакалица није од Вукова записа до данас изгубила свој крајњи смисао и значење, као и много прије његова записа. Само што су се улоге промијениле, па нису више некаки Турци него некаки Срби који, кад све имају и све им даш, са чашћу међу првима да буду, још ишту да им се плати „жвакалица".

Какво вријеме?!

Научили наши људи свашта, и не само да ишту него да и отимају и преко мјере узимају, па је жвакалица постала општедруштвено понашање, али ми то, обични људи, нисмо знали, и увијек изнова вјерујемо да ће доћи нека нова времена, гдје ће народ добијати жвакалицу и не удјељивати.

Вријеме, дакле, пролази, жвака „бубли гуме" и даље се жваће, а наопака људска ћуд остаје!