лан

       Лан је индустријска биљка, која је много сијана ради израде влакана за ткање одјеће. Стога се лану у народу придавао велики значај. Од сијања до обраде, да би се од влакна откало платно везани су многобројни обичаји и предања посвећена лану.

’’Кад се посеје лан, мора се на њему(њиви) нешто посећи, макар петао или кокошка. То ће појести онај ко је сејао лан и остала чељад.’’ Овако је записао етнолог Миленко С.Филиповић у својим забиљешкама ’’Прилози етнолошком познавању североисточне Босне’’, стр 126., Сарајево 1969.

         Даље је у записима наведено да је некада рубље у овим крајевима кројено од лана и конопље.Мушкарци обично узору земљиште и посију лан и конопљу, а остало је женски посао. Такође мушкарци помажу само кад се лан туца или ступа на ступи, тако што се стабљике најприје испребијају дрвеном ступом, па се на трлици скида поздер,а послије се влакно уређује и извлачи гребенима, тако да се може на преслици опрести.

пјесма лану

од поткице до пређице

у кошљицу од ланенице 

пузигаће поздеруше

и  плетиво сукненица

два шарена приглавчића

подашива од овчије коже

да се ићи може

с прољећа из њива

небо се обоји у плаво

поред кућице лан се заглавичи

пажљиво се чупа до рјечице носи

кад се искисели и осуши ступом млати

гребенима власи извлаче

овноћ као приче потка и основа

у вретено уврћу и на мосур заврћу

Ланеница, ланеница

Пузигаће подздеруше

кошуљица, торбица и школица

са приглавцима од сукна

по снијегу и по цичи

ни плача ни вике

чили здрави срећни

увијек у ланеници били

Савко Пећић Песа

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA