Појезна, 1954., и...
Гости на Ђурђевдан 1956. године код куће Радојке Пећић у Појезни. Момчић што стоји, то сам ја, Савко Пећић,а мушко дијте са цвијећем у руци је Драган Ђурић, сада директор ФК ''ПАРИЗАН'' Београд.
Појезна 1954.године, пред кућом Љубе Планинчевића. Тад се љети , углавном ходало бос, није било обуће.
Испред , Основна школе у Појезни, генрација из 1954/55. Од познатих, Ђорђо и Милан Пећић, Момчило Продић, Радивоје Митрић и други. У то вријеме, владала је огромна биједа, глад и немаштина. Већина дјеце је у ритама, боси и слабо обучени.
Молер, Љубо Планинчевић са својом групом радника на кречењу школе у Станарима. Од алата, ту је фрча - четка, а боја и материјал креч.
Као документ, ове фотографије говоре о једном времну иза рата, кад је владало сиромаштво, али народ је све издржао, преживио и обновио. Сад Појезна ни прближно није оно што је некад била. То је модерно село са модерним кућама и пристојним животом. Асфалтирани су скоро сви главни путеви.
Fotografije архива Томо Планинчевић из Појезне.
Тekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар