РАСПУКЛИНА УМА

распуклина ума

знаш ли брате мој да би и зрикавци сузу пустили кад ово прочитају

знаш ли роде мој да у теби и над тобом пласт сијена стоји

у коме мишеви коло играју

змије са завлаче и ноћују

птице надлијећу и застају

а само твој мозак ври и поруком

јаком и далеком као свјетлот

која обасјава над кандилом

свеце наше из наших гомора и содома

из наших кућа пракућа и закућа

знаш ли брате да свитак твој

утопљен у њедарца наших буњишта

трулишта димишта и гаравишта

не допире у ухо нашег рода

увијек сам се питао роде мој да ли нас рзмију и желе да разумију

знају ли да пјесму напишу и читају

у одјеку твога вапаја закључих да не знају и да су глуви и не чују

трпе свјесно несвјесно и бесконачно

до краја

до издисаја

и одлазе наши свеци

лаништем плавим

у бескрај

одоре не сашивене

недовршене

на покопу спаљене

демоном карпатским

отјеране

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA