ја ћу ти рећи нешто о ЈАРМУ и ТЕЉИГАМА, а Савко нека ти објасни СТУПУ и њену функцију:
Да би сељак упрегнуо волове за вучу или орање, неопходан му је јарам. А јарам се састоји од једне „поречне греде, најчешће пресјека 10x20 цм, дужина је различита и зависи од величине волова), двоје тељига („тељизи“ - они се обавијају око воловских вратова) и најчешће четири клина (са њима се тељиге причвршћују за „греду“). Јарам је најбољи кад се изгради од јавора или клена, греде од овог дрвећа се могу добро да угладе - предност тога је да не жуља воловима вратове. Греда за јарам је различите ширине, али што је додирна површина са вратом већа то је воловима „угодније“ (мање притиска по цм² и „рађе вуку“). Јармова има разних облика, називају се по крајевима гдје су први пут направљени и употријебљени. БОСАНСКИ ЈАРАМ је уз ЛИЧКИ један од најлошијих на просторима бивше Југославије. Веома добри јармови су СЛАВОНСКИ, ИСТАРСКИ као и АМЕРИЧКИ. На Савковој слици су приказани: један већи јарам за пар волова, то је БОСАНСКИ јарам доста примитивне израде, и један мањи јарам АМЕРИЧКИ (једне тељиге за једног вола) али прилично добре израде. Веома аутентични и прилично популарни у нашим крајевима су РУМУНСКИ ЈАРМОВИ.
О јарму би се сигурно могло и више написати с обзиром да се у народу када је тешко и мука,често чује израз „носим јарам око врата“ ...или кад кудимо власт (поготово ову „демократску у Србији“) па кажемо: „ујармили су нас“ (неки опет кажу „узјашили су нас,зауздали и не силазе“)...
Па ето Миро је објаснио , шта је тељиг и јарам, који је био обавезна за волове у вучи кола, плуга, брначе, саоница и друго. СТУПА је направа за ступање стабљика лана или конопље, које су прије тога биле на кисељењу у води дуже вријеме, па се испере и онда осуши. То онда иде испод ступе да се од чврстог дијела стабљике одвоји влакно. Остатак се звао поздер и још увијек у влакну је било доста тог поздера, па је влакно извлачено кроз трлицу и дубивала се куђеља, која је могла да се преде за грубљу тканину, као што је поњава. Даља обрада је ишла на гребене, па се извлачила пређа за лијепо ткање одјевних или сличних предмета. У овим постовима имате лан на слици под ''Завичајне слике''. Зато се одјећа некад цијенила и чувала, јер је до ње веома тешко било доћи. Рад на ступи је био веома тежак и људи који су то радили звали су се ступари и ступали су по читав дан да би зарадили једну, двије или уврх главе три кудеље за пређу.
Dragi moji prijatelji - hvala! Čitajući vaše tekstove dobijamo sliku o prošlom vremenu kada zaista nije bilo lagodno živeti. Za odeću sadiš biljke, obrađuješ, praviš alatke, prerađuješ, krojiš, šiješ... i pereš "na ruke" na reci ili potoku! A još imaš više od 5 dece... Nema automobila, nema taxi. I busom nam je danas naporno.
Zanimljivo je koliko je u čoveku izražena potreba za estetikom bez obzira u kojim uslovima živi. Ove sprave i alatke podsećaju na savremene skulpture. Tkani matrijal ima fantastičan kolorit, sklad boja i oblika.
Okovane pločice na jevanđeljima sa likovima svetaca liče na male ikone. Narodna tkalja se nije potpuno pridržavala ikonografije koja većinom prati te svete knjige, nosioce hrišćanskog kulta i otkrovenja o novom životu. U motivima kvadrata i romba nema predstava raspeća i vaskrsenja Hristovog, ali je uvek u sredini tih motiva krst koji je simbol Hristovog stradanja. Tkalje su te utkane četvorougaonike veoma osmišljeno nazvale ikonicama.
Komozicija kvadrata ili rombova asocira na sakralni prostor izgrađen u duhu istočnohrišćanskog sakralnog graditeljstva. Četvorougao u pravoslavnoj veri, kao i uopšte u hrišćanstvu, a i u drugim religijama, simbolizuje hram. Nebeski jerusalim ima oblik kvadrata po kome se razlikuje od zemaljskog raja koji se najčešće prikazuje okruglim.
Bez obzira što je ćilim profani a ne crkveni tekstil, tkalja je na ćilimu – koji je ujedno najvredniji deo njenog pokućstva – likovno izrazila i predstavila crkvu i atribute njenog bogosluženja.
Izvor: Bratislava Vladić-Krstić - „Motivi crkava i liturgijskih predmeta u ćilimarstvu Srbije“
Bila bih Vam zahvalna kada bi napisali o stupi, jarmu i teljizima. Za šta se upotrebljava?
ОдговориИзбришиДрага Надице,
ОдговориИзбришија ћу ти рећи нешто о ЈАРМУ и ТЕЉИГАМА, а Савко нека ти објасни СТУПУ и њену функцију:
Да би сељак упрегнуо волове за вучу или орање, неопходан му је јарам. А јарам се састоји од једне „поречне греде, најчешће пресјека 10x20 цм, дужина је различита и зависи од величине волова), двоје тељига („тељизи“ - они се обавијају око воловских вратова) и најчешће четири клина (са њима се тељиге причвршћују за „греду“). Јарам је најбољи кад се изгради од јавора или клена, греде од овог дрвећа се могу добро да угладе - предност тога је да не жуља воловима вратове. Греда за јарам је различите ширине, али што је додирна површина са вратом већа то је воловима „угодније“ (мање притиска по цм² и „рађе вуку“). Јармова има разних облика, називају се по крајевима гдје су први пут направљени и употријебљени. БОСАНСКИ ЈАРАМ је уз ЛИЧКИ један од најлошијих на просторима бивше Југославије. Веома добри јармови су СЛАВОНСКИ, ИСТАРСКИ као и АМЕРИЧКИ. На Савковој слици су приказани: један већи јарам за пар волова, то је БОСАНСКИ јарам доста примитивне израде, и један мањи јарам АМЕРИЧКИ (једне тељиге за једног вола) али прилично добре израде. Веома аутентични и прилично популарни у нашим крајевима су РУМУНСКИ ЈАРМОВИ.
О јарму би се сигурно могло и више написати с обзиром да се у народу када је тешко и мука,често чује израз „носим јарам око врата“ ...или кад кудимо власт (поготово ову „демократску у Србији“) па кажемо: „ујармили су нас“ (неки опет кажу „узјашили су нас,зауздали и не силазе“)...
Поздрав
Мирослав
Па ето Миро је објаснио , шта је тељиг и јарам, који је био обавезна за волове у вучи кола, плуга, брначе, саоница и друго.
ОдговориИзбришиСТУПА је направа за ступање стабљика лана или конопље, које су прије тога биле на кисељењу у води дуже вријеме, па се испере и онда осуши. То онда иде испод ступе да се од чврстог дијела стабљике одвоји влакно. Остатак се звао поздер и још увијек у влакну је било доста тог поздера, па је влакно извлачено кроз трлицу и дубивала се куђеља, која је могла да се преде за грубљу тканину, као што је поњава. Даља обрада је ишла на гребене, па се извлачила пређа за лијепо ткање одјевних или сличних предмета.
У овим постовима имате лан на слици под ''Завичајне слике''.
Зато се одјећа некад цијенила и чувала, јер је до ње веома тешко било доћи.
Рад на ступи је био веома тежак и људи који су то радили звали су се ступари и ступали су по читав дан да би зарадили једну, двије или уврх главе три кудеље за пређу.
Dragi moji prijatelji - hvala!
ОдговориИзбришиČitajući vaše tekstove dobijamo sliku o prošlom vremenu kada zaista nije bilo lagodno živeti. Za odeću sadiš biljke, obrađuješ, praviš alatke, prerađuješ, krojiš, šiješ... i pereš "na ruke" na reci ili potoku! A još imaš više od 5 dece...
Nema automobila, nema taxi. I busom nam je danas naporno.
Zanimljivo je koliko je u čoveku izražena potreba za estetikom bez obzira u kojim uslovima živi. Ove sprave i alatke podsećaju na savremene skulpture.
Tkani matrijal ima fantastičan kolorit, sklad boja i oblika.
Zašto kvadrat ili romb na ćilimu srpskih tkalja?
ОдговориИзбришиOkovane pločice na jevanđeljima sa likovima svetaca liče na male ikone. Narodna tkalja se nije potpuno pridržavala ikonografije koja većinom prati te svete knjige, nosioce hrišćanskog kulta i otkrovenja o novom životu. U motivima kvadrata i romba nema predstava raspeća i vaskrsenja Hristovog, ali je uvek u sredini tih motiva krst koji je simbol Hristovog stradanja. Tkalje su te utkane četvorougaonike veoma osmišljeno nazvale ikonicama.
Komozicija kvadrata ili rombova asocira na sakralni prostor izgrađen u duhu istočnohrišćanskog sakralnog graditeljstva. Četvorougao u pravoslavnoj veri, kao i uopšte u hrišćanstvu, a i u drugim religijama, simbolizuje hram. Nebeski jerusalim ima oblik kvadrata po kome se razlikuje od zemaljskog raja koji se najčešće prikazuje okruglim.
Bez obzira što je ćilim profani a ne crkveni tekstil, tkalja je na ćilimu – koji je ujedno najvredniji deo njenog pokućstva – likovno izrazila i predstavila crkvu i atribute njenog bogosluženja.
Izvor: Bratislava Vladić-Krstić - „Motivi crkava i liturgijskih predmeta u ćilimarstvu Srbije“
Хвала Надице на овако корисним информацијама, које нисам знао,а вјерујем и многи наши читаоци и посјетиоци блога.
ОдговориИзбришиПоздрав !
Hvala Vama, Savko, što nam na Vašem blogu prezentujete lepotu prirode, znamenitosti i ljude Vašeg zavičaja.
ОдговориИзбришиSrdačan pozdrav,
Nadica