Из прошлости
Ово је слика од прије 53 године. На слици сам ја, Савко, моја мајка Радојка, сестра Алексија - Беба, моја близанкиња и од брата кћерка Душанка. На себи сам имао кошуљицу и пантолице, које је моја мајка сашила ручно иглом. Платно је предходно откала од лана и обојила у плаво. Сјећам се добро, док се пантолице не очисте од поздера између ногу би стално гребао - жуљао поздер.Тад је у селу у прољеће и у љето било нормално ходати бос,а обуће и није било.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Вјерујем да ти ова слика буди многе емоције...Тако ми је симпатична и тешко је одвојити поглед са ње.Интересантно ми је да си тако лако препознатљив на свим сликама па и на овој,иако је толико година прошло.
ОдговориИзбришиСрећан ти сутрашњи рођендан и да ти Бог подари све оно што ти је потребно за миран и срећан живот у сваком благостању и здрављу.
Него шта Перо,емоције до бола, до суза!Какво је то сиромаштво и биједа била, али некако је било и лијепо.Није мајци Радојки било лако остати са девоторо дјеце.Оца, већ у овим годинама нисам ни знао, јер је млад умро.
ОдговориИзбришиПа гледам и ја, бирам на кога сличиМ, па унук Дарко,највише, па Тина, али и Славен.
Хвала на честиткама и твоја ми честитка управо много значи. Поздрав !
Што прољеће са младим изданцима и пупољцима више и упорније куца на врата, ми се све више враћамо у прошлост и оживљавамо времена када смо и ми клијали... Лијепо је то да се незаборави драги пријатељу, изгледа да „пабирчимо“ и слажемо коцкице...стари се...стари...
ОдговориИзбришиДа се мијења нешто касно је, што си годинама сијао (а сијао си много), вријеме је и да жањеш у породичном дому и кругу.
Е па нека ти је срећан рођендан, да ти мени доживиш МНОГАЈА, МНОГАЈА ЉЕТА!
Хвала мој велики пријатељу, само хоће ли тај тренутак, да се ја и ти сретнемо, па да прославимо и коју нагнемо. Поздрав !
ОдговориИзбришиЈош ништа не знам драги пријатељу, једино преостаје да се стрпљиво чека. Власти ми нису наклоњене а ни ја богами њима...
ОдговориИзбришиДА ТИ СВА ЈУТРА РУДЕ
ОдговориИзбришиСВЕ ДОК ЗНАШ ДА ''ЉУБИШ'' ЉУДЕ
Некада је Јутро пуштало клицу Буђењу
Некада је Буђење росило прву Реч
Исткану у мајчином Крилу
Некада је Реч одзвањала у Радост
У шумарке и пропланке Непролазне
У утеху стварану за времена која долазише
Да ли икад више
Да ли никад више
Сада су Јутра неким другим Птицама окупана
Сада су Птице, од нас давно одлетеле
Замахом крила да се врате,
У неивесности
А Сутра ће само Име наше
У Радостима најмилијих одзвањати
Као прича Кољену
Да ми бисмо јачи и од кише
Неко други од нас мање
Неко други од нас више...
годирод: Срећан ти рођендан, пријатељу
Dragi Savko,
ОдговориИзбришиMalo sam zakasnila, ali primite moje najlepše želje za rođendan. Ostanite još dugo, dugo, radoznao dečak u duši.
Nadica
Hvala na čestitkama !
ОдговориИзбриши