Ловачка дружења, након ходања по природи и потрази за дивљачи, су увијек интресантна. Кад се ловци састану онда причама и догодовштинама нема краја. Поједине секције ловаца та дружења организују сваке недјеље и она су обавезна након сваког изласка у лов.
Ловачка секција из Осиње код Дервенте има један веома лијеп обичај да се након сваког изласка у лов састају и друже, а Миро Мајсторовић каже да се ловци не баве само одстријелом, него и чувањем и његовањем дивљачи на овом подручју.
И тако док су ловци уживали у добром јелу, пићу, причама и дружењу, од њих нико није ни поменуо да су овог пута сви остали празних русака, јер дивљачи није било на домет ловачког равног погледа и доброг нишана.
Сљедећа недјеља, ново дружење и тако, док се не заврши сезона лова.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Pesa, pa gde si ti čuo da će lovac priznati da je ruksak ostao prazan?! Nemoj da si sitničav, to nije ni važno, verujem da je miris i ukus ovog prasca ili janjca sa ražnja opravdao nikakav ulov i da ste se baš lepo omrsili. Počinjem da ti zavidim!
ОдговориИзбришиТОДОРА, ма у праву си , али ловци су се изрекли у својим причама, једноме је зец пролетио кроз ноге, другоме, је ударио у ауто и подигао аларм, трећем опет замисли ушао у ауто, одспавао, и кад је он дошао скокнуо низ љиву, четвртом је ушко дугушко правио друштво керуши Тулуби. Е, ово ја нисам измислио, него су то ловци, како се то каже под чоком испричали.
ОдговориИзбришиПоздрав !
E, pa to su tek lovačke priče! Pogotovo ono sa zecom u autu i u kućici kod psa. Izmislili, izmislili... Pozdrav!
ОдговориИзбриши