МОЈ БРАТ
Мој брат Стојан
Прије свега
Је људина
Има много шљиве
Не воли да се напија
Страна му је ракија
Лубенице и диње
Код њега су најслађе
А кукурузе кад обере
Сједне уз кочак
И задовољно цигарету
Једну за другом ждере
Мој брат Стојан
Храпаве руке има
Сав сељачки посао
Обавља с њима
И зато мој брат Стојан
Све што жели
На својој њиви има
Стојан Душана Пећић, мој брат,
рођен је 1937.+пременуо у 15,30 часова у болници Добој 25.8.2011.године.
Од седам браће,а трећи по реду рођења је први напустио овај свијет, тако да нас је сада остало шест: Вујадин, Богдан, Јово, Жарко Ђорђо и Савко !Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Ha, sjajno je! Lepo je pisati o najrođenijima sa toliko finih emocija prepunih živopisnih slika.
ОдговориИзбришиMada, moglo je i bez rime. Meni bi delovalo snažno, iskreno i prirodnije ne "juriti" slik (napr. obere-ždere) Pozdrav, prijatelju!
Ne slažem se sa emo_serpicom, mislim prvi put! Ja mislim da je rima, i to ona očekivana, obična, u ovoj pesmi u službi jednostavnosti onoga o kome se piše. Čovek-brat je ljudina, narodski lik, jednostavan, srdačan, zato i treba da bude oslikan jednom ovakvom, narodskom pesmom. Pa, ne daj Bože akademizma uz "kuruze i vajate". Meni se baš sviđa...
ОдговориИзбришиE,baš lepo da vidim kako izgleda kada se ne slažemo :) Todora, ne insistiram ja na "akademizmu", daleko bilo...I ja nastojim da moj jezik bude što jednostavniji, narodski...I ja pišem u rimi, ne izbegavam je. Samo mi se učinilo da je usiljeno, barem kod navedenog primera. Cigarete se mogu "žderati", ali, možda se moglo i drugačije reći...I da bi tada delovalo prirodnije, kako kažeš "narodski". Ne diram ja vaše "kuruze i vajate", ne! Meni se pesma sviđa, napisana je iz srca, s ljubavlju i to se oseća.
ОдговориИзбришиUostalom, zato smo tu da iznesemo svako svoje mišljenje, da uvažimo stavove drugih i da se lepo osećamo! Pozdrav dragim prijateljima.
Како би било тужно да нема пријатеља. Овако је искрено речено, весело и забавно ћаскати о озбиљним стварима са оним који то воле, желе и трпе критике на свој рачун, али и упућују их.Ја се слажем са обе, јер сте посветили довољно времена мојој пјесми. Ја критике не одбацујем, сасвим природно прихватам. Нисам сујетан.Оно ''ждерати'', Тодора је у праву,ја сам покушао да брата осликам какав јест. Он једноствано ждере цигарете, не пуши их.Јесте , да се малко не уклапа Мрвице и ти си ту у праву.
ОдговориИзбришиАли од свега, ја сам свом брату хтио да посветим некоико ријечи са сликама старина и ту је снага овог поста, који се и вама свидио. Хвала !.
Наравно, ово је кућа у којој смо се нас деветоро дјеце изродили. И сада служи ,али као помоћна дворишна зграда. То су успомене, као и врбе, које је за велико чудо комшија Никола, након мог сликања посјекао
Ups, evo polemike! Tek kad sam ispisala komentar, shvatila sam i ja da si ti ,draga, ustvari, protiv nesrećno izabranog glagola "žderati", a ne protiv rime u celoj pesmi...
ОдговориИзбришиA što se tiče ovoga "...ne diram ja u VAŠE kuruze i vajate..." , ne komentarišem, samo pogledaj verzal...Šalim se, naravno.
Има глагола које књижевни језик заобилази и сматра неприкладим, поготово када стоје у вези са особом, али књижевна теорија је једно а стварни живот друго. Ово није „несрећно изабрани глагол“, напротив то је једино могући, јер у Србском не постоје адекватни глаголи који би боље могли описати једног страственог гутача дима, једног незаситог „цигаретоубицу“, оног човјека коме је упаљач (или шибица) потребан само по устајању, који искачући из кревета запали цигарету и угаси је пред спавање поново у кревету...
ОдговориИзбришиТакав човјек не пуши и не ужива, јер му цигарета не прија, такав човјек цигарету не „потребује“, јер ко још самовољно „тражи муку“, такав човјек једноставно цигарете ждере а и оне ждеру њега - изузетно необичан и јединствен феномен...и веома опрезно речено: један морбидан, патолошки феномен о коме би се могла написати читава једна студија (са настанком, развојем и посљедицама)....
„Народског човјека“ - онаквог какав јесте у својој природи - најбоље описују и дочаравају уобичајени народни изрази. У народу су веома распрострањени изрази: изједе га бол / нагрижен болешћу / гута и ждере своју муку / (прождире) ждере га мука / (сатрвен) сломљен болом / уцрван од зависти...
...и узгред речено: Ја поодавно не пушим, ја цигарете ждерем..!