понедељак, 9. новембар 2009.

НА БУНАРУ




НА БУНАРУ

Давно је то некад било
Успомене буде се старе
Оронули бунар поред  куће
Бршљен савија своје лозе
Лишћем крије путељак утабани

Стварност сјећањем се враћа
Тада у љета  спарна и врућа
Кад је жедна дјевојчица Лана
Наслољена на  дрвена врата
Пила воду хладну  из бунара

Пролазио сам Улицом малом
Поред  куће  у авлији њеној
Цвијећем и сунцем обасјаној
Кад се у хладу испод јабуке
Одмарала  лијепа млада Лана

Држала је  књигу у руци
По уснама шарале су сјене
Питати је не хтједох никад
Зашто тада књига  испаде
Из дрхтавих руку њених

Савко  Пећић  Песа

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA


5 коментара:

  1. Lepe Lane
    i vode 'ladne,
    bunara starog
    u bršljan svijenog
    sećam se.

    Žedne i čedne,
    drhtave Lane,
    knjige otvorene,
    sa krila pale
    sećam se.

    Puteljka starog,
    života davnog
    mladosti prošle
    unepovrat
    sećam se.

    Pozdrav za Pesu i sećanje koje i na moje liči. A i Lana su me svi u sokaku moje mladosti zvali...

    ОдговориИзбриши
  2. Ju, što mi sviđa ovo vaše "nadpevavanje":
    Jedan kaže
    drugi doda
    pa lepo
    svima onda

    Pozdrav, dragi pesnici!

    ОдговориИзбриши
  3. ТОДОРА, па ово, као да смо заједно о истој теми писали пјесму.Чудно! Тако лијепо, хвала ! Па и то што су те Лана звали.
    МРВИЦЕ, овако је најљепше кад се пјесници надпјевавју.Имали смо књижевне вечери, кад смо се по неколико часова надпјевавали, један заврши, други почне, али у везу пјесме, које имају неку сличност и смисао.
    Хвала вам на коментаруима !

    ОдговориИзбриши
  4. Ne, Pesa, nismo zajedno pisali na istu temu, samo je mene tvoja pesma inspirisala da napišem i ja "pesmičicu" na istu temu...

    ОдговориИзбриши
  5. Ох ТОДОРА, Па то је још више и вриједније. Хвала ти од срца.

    ОдговориИзбриши