ЧЕСТ И ПОШТЕЊЕ
Пријатељи моји
Снажан сам и јак био са вама
Сам сам нејачак и слаб
У том нејаком тијелу
Таштина и сјета остала је
И нема моћи да побиједи само себе
Није срџба
Није бијес
Али нешто тиња и губи се у простору
А простор остаје празан
Неиспуњен
Не знам чиме би требао бити
Није вријеме за плач
А плакао бих
Коме у самоћи
Себи самом
У невољи
Ако пријатеља нема
А чест и поштење се не признаје
Па коме да плачем
Кад у простору
Врви све од празнине
И самотне немоћи
А срце није од челика
Савко Пећић Песа
Мој пријатељ Мирослав је одсутан већ шест дана.
Не знам ради чега, али ми много недостаје.Fotos: Miroslav Dušanić pozajmljen sa, http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/ .
Fotosi: Savko Pećić vidio snimci Milorad Nović Skiba.
Tekst : © by Savko PEĆIĆ PESA
Ne tuguj, prijatelju! Sigurna sam da je trenutno sprečen ili otputovao negde! Pa znaš da se to već događalo ranije...Na kratko nam nestane prijatelj Miro sa mreže, a onda se pojavi u punom sjaju, sa novim prilozima, vedar i čio! A pesma koju si mu namenio je predivna! Tako se prijatelji vole, cene i čuvaju! Pozdrav, Pesa.
ОдговориИзбришиNe znam šta da kažem, osim da sam i ja zabrinuta i da mi Miro nedostaje... Ali, hoću da verujem da je zaokupljen nečim mnogo lepšim od blogovanja, pa nas je na kratko "zaboravio". Pesma je, inače, lepa. Topla, prijateljska.
ОдговориИзбришиsavko, svojim stilom uvijek me nepredviđeno iznenadiš pozdrav .......SKIBA........
ОдговориИзбришиНЕДАТЕ МИ
ОдговориИзбришиДА ОСЕТИМ САМОЋУ
Јесен ми мисао злати
У Житу уживам већ
на годину убраном
Док у Сну подареном њему
Летим у друштву Птица
Сат ми казује
Да је Време
да кренемо страном
Која нам свиће
На Путу Повратка
И мило ми
Да нисам сам
ни кад одем
на вечни тренутак
У Жељи да Сан
Ново лето наслути
А тек Буђење
Што ми је светло
а кад осетим
тај срећни кутак
Тад ми Јутра снагу дају
К'о што некад су Мајчини скути
годирод Савку, Мирославу и дивним пријатељима…
Једна добра ријеч може да грије три хладна зимска мјесеца.
ОдговориИзбриши