Пијетао орозан над кокошкама
Кукрикне далеко да се чује
Радосно домаћин из постеље топле
Весео излази на праг кућни
У бунилу дозива јутарњу тишину
У небо изнад кровова пробијају
Гарави гутљаји дима у висину
Са тавана мирише чађава сланина
Прошарицом снијег њиве окитио
Поред потока чују се ударци
Пракљаче на виру залеђеном
Поглед очију застао бистрином
Периља момка у води надвирује
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Pesa, nijednom ti nisam rekla da su fotografije koje praviš i objavljuješ - sjajne! To se odnosi i na ovaj i na sve postove. Ja sam laik u tome, ali verujem da bi ti i profesionalni fotografi odali priznanje.
ОдговориИзбришиDragi Savko,
ОдговориИзбришиPrelijepo si docarao tvojom pjesmom jutro na selu . Gotovo da mogu osjetiti miris svega .
Legendo, samo nastavi.Neda
ТОДОРА:Хвала ти на похвалама, које увијек човјеку годе,а поготово ако су истинске и од некога ко се разумије у умјетност ствралаштва кроз поезију, насликану слику или фотографију. Ту се види да имаш дара из приложених твојих постова, које једва чекам да их отворим и кад ће се нови појавити. Хвала ти још једном,а ти понекад оплети и критички, немој само хвалити.
ОдговориИзбришиНЕДО:Пријатељу мојих снова, моје Марице, хвала ти, што тако брижно бираш ријечи и у хвалоспијев ме гураш.
скоро на дохват, као из дубине бунара, далеко су а ипак тако близу... Онда прилегнем очекујући да у сну из јастука изрону гласови и слике, пробудим се разочаран, безвољан и обесхрабрен... Из дана у дан исти ритуал: устајем да бих чекао лијегање.
ОдговориИзбриши